1932. godine blizu mesta Klovis u Meksiku, otkriveni su neobični kameni alati koji izgledaju kao vrhovi koplja. Slične alatke su kasnije otkrivene u nalazištima širom Severne Amerike, a narod koji ih je koristio je dobio naziv Klovisi. Arheološka datiranja ukazuju da su Klovisi živeli u periodu od 13 400 do 12 800 godina pre nove ere, što je kratak period i osnovno pitanje jeste šta je dovelo do njihovog brzog izumiranja.

Kameni vrhovi uglavnom imaju oblik lista sa zatupljenim vrhom, ali oblici mogu varirati u dužini i prisustvu nazubljenog oboda. Zapravo je potrebna velika veština kako bi se napravile ovakve strukture, pogotovo tokom usecanja površinskih žljebova.

preuzeto sa thoughtco.com

Štaviše, kameni vrškovi su bili pravljeni od kvalitetnog materijala sa puno silikata, kvarca i opsidijana (staklasta vulkanska stena crne, sive ili čak zelene i žute boje koja se često koristila u praistoriji). Udaljenost između nalazišta ovih materijala i gotovih alatki je nekada bila i stotine kilometara. Upravo činjenice da su ovi vrškovi izgrađeni od tako lepih  materijala i da su prenošeni na velike udaljenosti navodi naučnike na mišljenje da su imali neku simboličnu vrednost, ali za sada nije poznato kakvu. Istraživanja ukazuju da su se bar neki primerci koristili u lovu najverovatnije kao vrhovi koplja. Međutim, veruje se da su se koristili i kao noževi i za druge namene.

Od kada su otkriveni smatralo se:

  • da su Klovisi prvi ljudi koji su naselili Ameriku
  • da su odgovorni za masovno izumiranje megafaune (veliki broj različitih vrsta krupnih životinja kao što su mamuti, slonovi, vunasti nosorozi, džinovski lenjivci, džinovski jeleni i dr).

preuzeto sa albertashistoricplaces.wordpress.com

U prilog tome govore podaci o veoma brzom izumiranju čak 35 rodova životinja u približno vreme kada su se Klovisi pojavili. Zato je ovaj narod i najpoznatiji kao ekstremni lovci. Međutim, za sada postoji samo 15 nalazišta u kojima su prisutni jasni dokazi o intenzivnom lovu mamuta, mastodonta, kamila, konja, ali i lovu zečeva, medveda, ptica, svinja, dabrova… svih životinja koje su bile dostupne pri oskudici megafaune.

Postoje mnoge nedoumice o životu Klovisa budući da nisu pronađene njihove stalne postojbine. Sva nalazišta su mesta ubijanja životinja ili mesta gde su skrivali alatke. Za sad je otkriveno samo jedno mesto gde je sahranjeno novorođenče zajedno sa 100 vrškova – Anzik.

I samo odjednom, došao je kraj. I dan danas glavni odgovor jeste izumiranje megafaune usled čega su iskusni lovci ostali bez osnovnog izvora hrane. Naučnici su i dalje podeljeni po pitanju uzroka izumiranja megafaune. Prvobitna teorija je bila da su sami Klovisi preteranim lovom doveli do izumiranja tako velikog broja životinja. U novije vreme ipak je veća pristrasnost ka teorijama o klimatskim promenama ili padu meteora. Najnovija teorija govori o padu mateora na teritoriji današnje Kanade tokom ranog Drijasa. Rani Drijas je kratak period (13 000-11 700 godina p.n.e) koji je usledio nakon poslednjeg glacijalnog maksimuma, dakle na samom kraju poslednjeg ledenog doba. Ovo je period zagrevanja kada počinje povlačenje ledenog pokrivača i kada počinju migracije ljudi i domestifikacija biljaka i životinja. Pored toga što dolazi do značajnog otopljavanja, pretpostavka je i da je meteorski udar doprineo klimatskim promenama. Kao razlog za odsustvo kratera navodi se da je meteor najverovatnije pao na ledeni pokrivač. Posledica udara su bili intenzivni šumski požari koji su izazvali brzo topljenje leda, usled čega je došlo do povećanja nivoa mora i usporavanja toka tople Golfske struje i posledično hiljadugodišnjeg hlađenja celog kontinenta. Glavni dokaz za ovu hipotezu jesu crni slojevi zemlje (black mats) prisutni širom Severne Amerike koji su bogati organskim ostacima i  datiraju upravo iz perioda ranog Drijasa. Oni sadrže i elemente koji se inače nalaze u meteorima ili nastaju pri visokom pritisku i temperaturi. Pronađene su i kosti sa pocrnelim šupljinama. Ipak i ova teorija ima brojne mane: crni slojevi su mogli nastati jednostavnim raspadanjem biljnog materijala u močvarama, a elementi sa meteora do nas dospevaju svakodnevno kao deo kosmičke prašine. Za pocrnele kosti se ispostavilo da su mnogo starije.

Black mat (preuzeto sa micahhanks.com)

Šta se zapravo dogodilo? Imamo klimatske promene, izumiranje megafaune i migraciju ljudi. Moguće je da je sve uticalo jedno na drugo. Ljudi su migrirali i pre Klovisa. U slučaju Severne Amerike za sada podaci ukazuju na pre 15 000 godina i ovi narodi spadaju u pre-klovisku kulturu. Što se Australije tiče, ljudi su migrirali još pre 50 000 godina. Ipak je na gotovo svim kontinentima došlo do istovremenog masovnog izumiranja megafaune.

Za sada kao odgovor se uzima kombinovan model: usled klimatskih promena na kraju ledenog doba, koje su i same dovoljno stresne, dolazak ljudi, a pogotovo pojava ekstremnih lovaca je samo ubrzalo celu stvar.

Ova priča je za mene važna kao primer da su ljudi oduvek grešili, da menjamo, a nekad i uništavamo svet oko sebe već dugo tokom naše istorije. Iako često nenamerno, mi smo krivi za mnoge katastrofalne događaje. Možda ne možemo da kažemo „Klovisi su krivi“, ali danas svakako možemo reći da mi sami jesmo krivi za ono što se oko nas dešava. Mi, kao moderni i učeni ljudi sa mnogo više znanja od Klovisa, a opet istim putem idemo.