Često se srećemo sa pojmom ekološki otisak. Bilo u dnevnim novinama, uz jutarnju kafu ili uveče pri tradicionalnom gledanju  dnevnika. Retko kome bude jasno, na prvo pominjanje ovog pojma, šta je zapravo ekološki otisak. Ja ću ovom prilikom pokušati to da vam približim.

Ekološki otisak predstavlja zbir svih ekosistemskih usluga koje ljudi zahtevaju i troše od planete Zemlje u datom trenutku.  Podrazumeva balans između korišćenja prirodnih resursa od strane čoveka i kapaciteta planete da apsorbuje otpad nastao ljudskom aktivnošću.

Gde se ,,ostavlja“ ekološki otisak?

Ekološki otisak se otavlja na biološki produktivnim površinama. Biološki produktivne površine su one koje koristimo za useve, kao pašnjake, naseljena područja, kao i vodene i šumske površine. Od ovih površina najznačajnija je šuma, zato što, pored pružanja resursa, ona apsorbuje ugljen-dioksid koji okean nije asporbovao.  Oko četvrtine planete zemlje danas se smatra biološki produktivnom površinom, drugačije rečeno BIOKAPACITETOM koji trenutno posedujemo kao stanovnici ove planete.

Prema proračunima iz 2016. godine, stanovništvo danas troši 1 i po planetu. Ako se nastavi istovetno trošenje resursa, do 2050. trebaće nam 3 planete Zemlje, a iskorišćavanje resursa moramo da smanjimo na jednu.

 

Zašto je ekološki otisak danas problem?

Od ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka, čovečanstvo više troši resurse nego što naša planeta može da nam pruži. Problem nastaje zato što je tako nešto moguće, ali u kratkom vremenskom periodu.

Ekološki otisak VS. Karbonski otisak

Sve nas buni pitanje, a šta je onda svakodnevno spominjani karbonski otisak  i kakva je njegova razlika u odnosu na ekološki otisak?

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte proizvedenih direktno ili indirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Gasovima staklene bašte pripadaju ugljen-dioksid, metan, oksidi azota i sumpora, kao i čuveni hloro-fluoro-ugljenici (freoni), koji se konstantno emituju u atmosferu, pojačavajući efekat staklene bašte.

Glavni emiteri su industrija, saobraćaj, gradovi i poljoprivreda. Sve ovo znači, da kada  god učestvujemo u nekim od ovih aktivnosti, mi ostavljamo svoj lični karbonski otisak na našu planetu. Ta količina gasova, koju svakodnevno proizvedemo, naziva se primarni otisak. Sekundarni otisak je količina gasova staklene bašte koju indirektno oslobađamo u atmosferu a povezanih sa celokupnim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.

Ekološki dug

Preteranim trošenjem resursa planete, čovečanstvo upada u ekološki dug.

Ekološki dug predstavlja količinu resursa i koncentraciju ugljen-dioksida koju trošimo u odnosu na mogućnosti prirode da ih pruži i apsorbuje .

Earth overshoot day

Pod ovim pojmom podrazumevamo  dan  kada svake godine prekoračimo, potrošimo sve resurse, koje planeta može da nam pruži za datu godinu. Trend brzine potrošnje sve više raste, a datum prekoračenja  je sve bliži sredini godine. Prošle, 2016. godine, ovaj  dan se dogodio 8. avgusta. Predviđanja za 2017. godinu su 2. avgust,  dok je 1971. bio 24. decembar!

http://www.overshootday.org

Rešenja!

Neka od najboljih rešenja  za date probleme su održavanje prirode u svojim prirodnim formama i funkcijama kao i kombinovanje društvenih, ekonomskih i ekoloških alata. Kao glavnu  stavku izdvajamo razvijanje svesti o tome da je prirodni kapital ograničen i da ne postoji mogućnost njegovog povećanja, jer postoji samo jedna planeta Zemlja!

Smanjimo svoj ekološki otisak!

Svako od nas može da smanji svoj ekološki otisak.  Pitate se kako?

http://footprint.wwf.org.uk/

Na datom linku nalazi se kalkulator  pomoću koga svako od nas vrlo lako može da izračuna svoj ekološki otisak  i otkrije u kojoj oblasti je potrebno najviše da deluje, radi smanjenja individualnog ekološkog otiska. Zapamtite, planeta za nas je samo jedna! Uradimo sve što možemo, da nama i generacijama koje slede obezbedimo bolju budućnost!