Šta je kompostiranje?

Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije iz biorazgradivog otpada uz prisustvo aerobnih mikroorganizama i kiseonika iz vazduha.
Kompostiranje je proces koji se odvija u periodu od mesec dana do šest meseci, što zavisi od načina kompostiranja.

Šta je kompost?

Kompost je glavni proizvod kompostiranja, koga sačinjava stabilna organska materija – huminska materija. On se primenjuje za obnavljanje degradiranog tla, kao i za poboljšavanje karakteristika tla.

Postoje dve osobine komposta, a to su stabilnost i zrelost.
Pod stabilnošću se podrazumeva aktivnost mikroorganizama, a zrelost ukazuje na stepen humifikacije materijala.

Što se više komposta proizvodi i koristi i što je više rezultata istraživanja o njegovoj primeni, prednosti njegove upotrebe postaju očiglednije i merljivije. Zbog svojih brojnih dobrih osobina, kompost je mnogostrano koristan za veliki broj primena.

Za stabilan i zreo kompost se smatra onaj kompost kod koga imamo sledeće:

  • da je zapremina smanjena na polovinu;
  • boja mora biti tamno smeđa i ujednačena po celoj površini;
  • miriše na vlažnu zemlju
  • temperatura materijala ujednačena sa temperaturom okoline.

Da bismo dobili kompost, bez obzira na način kompostiranja, moramo voditi računa o tri stvari:

  1. kvalitetu biomase tj. o odnosu ugljenika i azota, koji treba da bude 3:1. Drvna biomasa ima više ugljenika, dok nedrvna biomasa ima više azota;
  2. sadržaju vlage koji treba da bude 50-60%;
  3. količini kiseonika, jer nedovoljna količina kiseonika bi stvorila anaerobne uslove.

Uloga mikroorganizama u kompostiranju

Iako klice i bakterije imaju negativnu reputaciju usled uzrokovanja bolesti, treba istaći da su mikroorganizmi esencijalni za prirodne procese raspadanja i da imaju značajnu ulogu u raygradnji organske materije u neorgansku koja u toj formi služi kao hrana za biljke.

Da u prirodi ne postoje organizmi koji pretvaraju prirodne sporedne proizvode u humus, Zemlja bi odavno bila zatrpana uginulim životinjama i biljkama.
Proces kompostiranja se može shvatiti kao proces uzgajanja mikroorganizama kojima je potrebna hrana (biorazgradivi otpad), kiseonik iz vazduha, vlaga i stanište.

Mikroorganizmi koji učestvuju u razgradnji biorazgradivog otpada su bakterije, gljive, aktinomicete, protozoe, valjkasti crvi…

Kulture mikroorganizama nije potrebno dodavati da bi se započeo proces kompostiranja, s obzirom na to da su potrebne vrste već prisutne u otpadu i da su dobro adaptirane na lokalne uslove.

Vrsta otpada pogodna za kompostiranje

Skoro svaki otpad koji potiče od biljaka i životinja je pogodan za kompostiranje ako se odnos ugljenika i azota i vlažnost nalaze u povoljnim granicama. To je biorazgradivi otpad iz domaćinstva, otpad od pripremanja hrane, otpad sa farmi, otpaci lišća i trave, kora i parčići drveta, piljevina…

Dodavanjem krečnjaka i sirovog fosfata dolazi do povećanja suvih delova i pepela, ali i  do lakšeg razlaganja organskog materijala. Ako se vrši kompostiranje biorazgradivih sastojaka komunalnog otpada, osim jedinjenja azota kojima se popravlja nepovoljan ugljenik/azot odnos, da bi se dobio dobar kompost nije potrebno dodavati kreč, fosfate ili soli kalijuma. Međutim, mineralna đubriva mogu se dodati u finalni kompost da bi se zadovoljile određene potrebe biljaka.

Elementi čvrstog otpada koji su neorganski ili biološki nerazgradivi mogu da remete biološke procese ako ostanu u finalnom proizvodu, čime se umanjuje njegov kvalitet. Zato je poželjno iste udaljiti pre početka procesa kompostiranja.

 

                                                                     

Faze kompostiranja

  1. Inicijalna faza (mezofilna)
  2. Faza porasta temperature (termofilna)
  3. Faza maksimuma (termofilna)
  4. Faza hlađenja (stabilizacija komposta)

Načini kompostiranja

Kompostiranje se može odvijati na otvorenom i u zatvorenom prostoru.
Na otvorenom se primenjuju dve metode, statička i metoda agitacije.

Kompostiranje u zatvorenom se odvija u industrijskim uslovima. Ono se vši u bioreaktorima tj. takozvanim komposterima.

Pri izboru lokacije za postavljanje postrojenja za kompostiranje neophodno je voditi računa da ono bude udaljeno od stambenih delova, jer može doći do emisije neprijatnih mirisa. Zbog potreba transporta otpada koji se dovozi i gotovih proizvoda koji se odvoze do potrošača, potrebno je da ova lokacija bude povezana odgovarajućom mrežom puteva. Poželjno je da se postrojenje za kompostiranje nalazi u blizini mesta nastajanja otpadnog mulja, zato što se na taj način smanjuju troškovi prevoza i emisija zagađujućih supstanci iz vozila koja se koriste za transport.

Kompostiranje kao način tretiranja čvrstog otpada nesporno je od društvenog interesa. Proces koji pretvara nepoželjan otpad u proizvod koji je dobar za zemljište, zasigurno je bolji od alternative kojom se vredan organski materijal spaljuje ili zakopava. Mada je kompostiranje spontani proces koji se odvija prirodnim agensima, ono se i dalje sprovodi uz troškove.