Biljke, Bogatstvo planete, Zanimljivosti, Životna sredina

Korovi – stvarnost prirode ili još jedan ljudski proizvod?

Reč korov, inače mađarskog porekla (kóró), uvek ima negativnu konotaciju. Od biblijskih priča, do današnjeg dana kada se vezuje za štetne biljke. Brza internet pretraga dovodi nas do nekih jako zanimljivih definicija, od kojih ću izdvojiti meni najomiljenije. Cilj je da pokušamo da definišemo šta je to korov da bismo mogli i sami da razaznajemo takve biljke.

  • Korov je biljka koja samoniklo raste gde je čovek ne želi.
  • Korov su sve biljne vrste koje nisu cilj uzgoja na nekoj površini.
  • Korov je biljka koja se smatra nepoželjnom u određenoj situaciji (biljka na pogrešnom mestu).

Očigledno je da su ovo poprilično antropocentrične definicije i kao takve mogu se primenjivati uglavnom na agroekosisteme. Ako posmatramo polje kukuruza i primetimo da tu raste recimo maslačak, očigledno je da njemu nije mesto tu. U ovom slučaju, maslačak ugrožava useve oduzimajući im vodu, svetlost i hranljive materije.
Opet, sve nas upućuje na to da termin korov nema nikakvu značajnost, ni taksonomsku ni botaničku. U zavisnosti od lokacije gde bi se biljka našla, u ovom slučaju na kojoj plantaži ili njivi, status korova bi se menjao.

Postoji i apsolutni paradoks gde recimo ekonomski značajne biljke (pšenica, raž, pirinač, ovas, kukuruz, ječam), kada rastu zajedno, postaju korovi. Recimo, u plantaži pirinča ne bismo hteli da nam raste kukuruz.
Paralela se javlja kada se pominju korovske vrste, gde se često označavaju vrste koje su alohtone i invazivne, sa visokim reproduktivnim kapacitetom, koje se brzo šire i ugrožavaju nativne vrste.

Postoji li nešto kao biljka na pogrešnom mestu u prirodi? Ili pak čovek određuje to mesto?

Na slici mak ( Papaver sp.) u polju žita

Uništavajući nativne ekosisteme zarad veštačkih agroekosistema, čovek narušava prirodni balans i ograničenja koja su precizno regulisana prirodnim zakonima. Zato i dolazi do naglog bujanja nekih korovskih vrsta, koje bi inače bile regulisane na različite načine, bilo fizičkim ili hemijskim faktorima, bilo interakcijama sa drugim biljkama i životinjama. Na isti način dolazi i do bujanja određenih životinjskih vrsta, koje nailaze na lagodne uslove  u uniformnim uslovima agroekosistema te se prenamnožavaju (istovremeno uništavajući te iste useve).

Moramo i pomenuti da sam proces ljudske borbe protiv ovih imaginarnih korovskih vrsta nosi brojne posledice. Korišćenjem različitih mehaničkih, hemijskih i bioloških mera, ne vodi se samo borba protiv korovskih vrsta, već se javlja kolateralna šteta. To su prvenstveno zemljišni organizmi, kao i možda ostaci prethodnih ekosistema koji trpe tretmane herbicidima i mašinama i bivaju nepovratno iskorenjene. Ironično je to što se brojnim biogeohemijskim ciklusima, svi ti otpaci i štetne materije opet vrate na naše tanjire.

Pozitivno je to što  baš ti brojni korovi dobijaju na značaju. Postoje brojne biljke, ranije smatrane korovima (mada tehnički i dalje to jesu ako se nađu na pogrešnom mestu), postaju prepoznatljive po nekim drugim osobinama.
Brojne biljke iz familije Solanaceae razbijaju tvrdo zemljište i omogućavaju korenima drugih biljaka da prodiru dublje, iako su većinom penjačice/pijavice i bukvalno guše zasađene biljke.

Vigna unguiculata je jedna biljka koja služi kao atraktant za bubamare, koje su odlični predatori biljnih vaši i drugih štetnih insekata.

Kravlji grašak (Vigna unguiculata)
Izvor: feedpedia.com

Takođe, biljke kao što su Taraxacum officinale, poznatiji kao maslačak, Stellaria media, mišjakinja, i brojne biljke roda Urtica i Lamium (u narodu poznate kao koprive i mrtve koprive) su jestive. Primećeno je da postoje interakcije između različitih korovskih biljaka, te ako jedna luči hemijska jedinjenja  može da se desi da naj taj način onemogućava drugim korovskih vrstama da raste.

I da zaključimo, reč korov je jedan produkt ljudske mašte. Čovek u svom sebičnom pohodu da potlači sve što može, dovodi sebe u slobodu da označava gde je čemu mesto u prirodi. Sa druge strane, može se kolokvijalno primenjivati izraz „korov” i „korovske vrste” na sve vrste sa izraženim reproduktivnim potencijalom i otpornošću na uslove životne sredine, koje ugrožavaju druge. Ostaje pitanje, kako gledati onda na čoveka? Kao korovsku vrstu planete Zemlje, koja se brzo razmnožava, ograničava druge ili kao nešto drugo? Samo još jedna tema za razmišljanje.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: