Dok se svi radujemo novom letu i lepom vremenu, nije na odmet i podsetiti se da je sunčevo zračenje najopasnije upravo u tom periodu godine. Sa izrekom „Koža pamti“ susreo sam se pre nekoliko godina i nekako mi je ostala urezana u pamćenje… Možda i ponajviše zbog uvodne slike na kojoj je prikazan vozač kamiona kome je leva strana lica bila konstantno izložena sunčevom zračenju, dok je druga (primetno mlađa) bila u zaseni.

Krivac za ovo oštećenje je, naravno, ultraljubičasto ili ultravioletno (UV) zračenje. Ovo kratkotalasno zračenje spada u deo elektromagnetnog spektra talasnih dužina od 10 do 400 nm. Svrstava se u nejonizujuće zračenje jer nema dovoljno energije da izvrši jonizaciju atoma. Ipak, UV zraci mogu da izazovu pokretanje mnogih hemijskih reakcija, što se može i videti na previše izloženoj ljudskoj koži.

UV zračenje postalo je naročito opasno u poslednje tri decenije u kojima je izvršeno veliko oštećenje prve planetarne odbrane od ove vrste radijacije – ozonskog omotača. Ovaj, svojevrsni štit planete Zemlje, oštećen je prekomernom upotrebom rashladnih uređaja koja kao rashladni fluid koriste freone (CFC i HCFC) i halone. Hemijska jedinjenja poput njih lako dospevaju u stratosferu gde u reakciji sa ozonom stvaraju teško razgradiva jedinjenja bez sposobnosti apsorpcije ultraljubičastog zračenja. Tako da je koncentracija UV zraka danas postala mnogo opasnija, nego što je to bila pre pola veka.

Stvari koje treba imati u vidu pre izlaganja Suncu ovog leta jesu da postoji nekoliko tipova UV zračenja, i svako od njih nosi određene opasnosti po organizme na zemlji.

UV zračenje obuhvata:

  • UV-A zračenje, koje dovodi do potamnjenja kože, a zajedno sa UV-B zračenjem dovodi do nastajanja opekotina i fotostarenja kože (prevremeno starenje kože zbog prekomernog hroničnog izlaganja sunčevom zračenju koje se karakteriše posebnim fizičkim znacima i razlikuje se od fiziološkog starenja kože). UV-A zračenje može pri primeni nekih lekova kao što su psoraleni, antibiotici – doksiciklin, sulfonamidi i neki drugi lekovi da dovede do težih fototoksičnihreakcija koje se manifestuju kao opekotine.
  • UV-B zračenje uzrokuje pre svega eritem (crvenilo) i opekotine, kao i tamnjenje kože. Hronično izlaganje dovodi do prevremenog starenja kože i karcinogeneze.
  • UV-C zračenje najvećim delom se apsorbuje u ozonskom omotaču. Deluje baktericidno, može da uzrokuje blage oblike konjunktivitisa ili opekotina, a koristi se za germicidne lampe u operacionim salama. [1]

Najefikasnija odbrana od ultraljubičastog zračenja jeste jednostavno izbegavanje izlaganju. Lično, često sa sobom, u delu dana kada je Sunce najviše, nosim otvoren kišobran (vodim se onim: ako izgleda glupo, a deluje, onda nije glupo :)) i generalno se trudim da izbegnem da provedem najtopliji deo dana napolju.

Zaštitna sredstva, poput krema za sunčanje, dobra su alternativa u preventivi oštećenja kože. Zaštitne kreme poseduju sposobnost apsorpcije UV zraka čime značajno smanjuju njihovo delovanje na našu kožu. Ipak, ako ste na moru i idete na plažu, imajte u vidu da i mnoge zaštitne kreme mogu imati negativnih posledica po živi svet mora.

Kada sledeći put pođete na sunčanje ili u solarijum, pokušajte da se setite i opasnosti koje mogu doći sa tamnijim tenom.. a čak i da zaboravite, budite sigurni da će vaša koža zapamtiti. Lepa bronzana boja kože može doći i proći, ali oštećenja će u njoj ostati urezana zauvek.

 

Reference:

[1]http://www.vma.mod.gov.rs/sr/lekarski-saveti/uticaj-suncevog-zracenja-na-kozu

COVER PHOTO CREDIT: NewEnglandJournalofMedicine