Zanimljivosti, Zdravlje, Životinje

Krpelji – nedužni krivci

Proleće je doba godine kome se svi radujemo. Ono sa sobom donosi lepše vreme, bogatiju prirodu, a samim tim i mi smo raspoloženiji da provodimo više vremena u dugim šetnjama, uživajući u olistalom drveću i ozeleneloj travi. Međutim, postoje bića, nama ne baš omiljena, koja su takođe čekala ovo bujanje i oživljavanje prirode posle hladnih zimskih meseci – reč je o krpeljima.

Ko su krpelji?

Krpelji su životinje veličine 1-2 mm iz reda Ixodida, koji pripada zglavkarima (Arthropoda), najbrojnijoj grupi beskičmenjaka. Spadaju među najstarije životinje na planeti, čiji su fosilni ostaci stari 400 miliona godina. Uglavnom se nastanjuju na vrhovima trava ili opalom lišću, gde su pričvršćeni svojim specijalizovanim usnim aparatom i vrebaju izvor hrane – životinju ili čoveka koji će tuda proći, na koju će imati priliku da se zakače i nastave život hraneći se njegovom krvlju. Krpelji mogu biti prenosioci vektorskih bolesti, što ih čini nepoželjnima.

Šta su vektorske bolesti?

Vektorske bolesti izazivaju različite bakterije, virusi, paraziti ili rikecije (imaju karakteristike i bakterija i virusa), koje će se najpre nastaniti u vektoru. Vektori mogu biti komarac, krpelj, ili neki drugi insekt, gde će parazit provesti period spoljašnje inkubacije (vreme potrebno da vektor postane zarazan). Potom će, posredstvom vektora, zaraziti čoveka ili životinju. Vektorske bolesti imaju sezonski karakter, jer zavise od perioda u kome su prenosioci aktivni, a na našim prostorima je to period od proleća do jeseni. Neke vektorske bolesti mogu imati endemski karakter, što podrazumeva da se javljaju na određenom području.

Više informacija o krpeljskom meningoencefalitisu, piroplazmozi i drugim bolestima koje prenose krpelji možete pročitati u tekstu na našem blogu.

Iako nam ovako male životinje zadaju velike probleme, ne možemo i ne smemo da ih uništimo, jer sva bića na planeti, ma koliko sitna bila, imaju svoju ulogu. 

Zašto su krpelji korisni?

Pre svega, krpelji se nalaze u lancu ishrane. Njima se hrane vodozemci, gmizavci, ali i ptice i oposumi. Tako dobijaju još jednu ulogu, krpelji su indikatori ekosistema pomoću kojih se može pratiti broj jedinki različitih vrsta u ekosistemu, kao i njihova ugroženost. Na primer: krpelji se nastanjuju na koži miševa koji su glavna hrana zmijama, na taj način zmije značajno smanjuju broj krpelja. Ukoliko se brojnost krpelja poveća, to je znak da je broj zmija umanjen, što ukazuje na poremećaje u ekosistemu. Ono što nama i životinjama predstavlja veliki problem kada su krpelji u pitanju jesu bolesti koje oni prenose. Zaražena životinja će uginuti nakon ujeda krpelja ukoliko nije dovoljno jaka da se izbori sa bolešću, na taj način krpelji održavaju brojnost jedne populacije, odnosno sprečavaju njeno prenamnožavanje. Krpelji doprinose raznovrsnosti živog sveta na Zemlji, te bi njihovo istrebljenje bilo podjednako štetno kao izumiranje bilo koje druge vrste.

Ne smemo dovesti u pitanje opstanak jedne vrste samo zato što nam se ne dopada njena uloga u prirodi. Jedino što možemo je da se prilagodimo. Ako u potpunosti želimo da izbegnemo kontakt sa krpeljima, najbolje bi bilo da ne posećujemo njihova staništa, ali ko može da odoli boravku u prirodi? Zato je poželjno da nakon izleta pregledamo svoju i kožu svojih kućnih ljubimaca. Ako shvatimo da smo ipak „zaradili” ovu životinjicu, neophodno je da se što pre obratimo lekaru (ili veterinaru ako je pas u pitanju), kako bi je otklonio. Nikako ne treba to sami da činimo natapajući mesto uboda alkoholom ili uljem. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi nekom od pomenutih bolesti, te vrlo često njihov ujed i otklanjanje prolaze bez komplikacija.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: