Kupiš nešto u prodavnici i kreneš kući. Isprazniš kese i baciš ih u kantu ili još gore – na ulicu. I to je to, nastavljaš svoj život. I tako svaki dan, dva ili tri puta dnevno. Vetar duva na ulici i nosi sve redom, između ostalog i smeće sa ulica i iz kanti. I sve tako dok ne stignu do vode, u našem slučaju najčešće reke, što možemo i sami videti. Ili još bolje – sam baciš smeće u reku i olakšaš ceo proces. Budući da se sve reke ulivaju negde, tako i „ove naše“ . Verovatno ste učili iz geografije u školi da se sve reke sa teritorije Srbije ulivaju u tri mora – Egejsko, Jadransko i Crno more. A mora su povezana sa svetskim okeanima u jedinstven sistem. Ono što ih povezuje su morske struje. Postoje tople i hladne morske struje. Tako topla morska struja ulazi u Sredozemno more kroz Gibraltarski moreuz, a hladna izlazi, i na ovaj način voda cirkuliše kroz Sredozemno more do koga dospeva naš otpad (prikazano na slici ispod). Isto važi i za bilo koju oblast na svetu.

Morske struje omogućavaju cirkulaciju svetskih voda. Postoji pet lokacija na kojima dolazi do sudara toplih i hladnih struja što formira neku vrstu ogromnog vira. Ta mesta su glavni izvor hrane za sva morska bića. A opet i glavna mesta taloženja svog otpada koji je dospeo u okean. Na slici su prikazani najveći virovi: severnopacifički i južnopacifički, severnoatlantski i južnoatlantski i indijski. Pored njih postoji još veliki broj manjih virova.

Trenutno u Severnom Pacifiku postoji čitavo „ostrvo“ formirano od otpada koje je prikupljeno na tom mestu upravo dejstvom severnopacifičkog vira. Ovo ostrvo zapravo nije vidljivo jer sadrži izuzetno usitnjenu plastiku, mikrovlakna. Otkriveno je još 1988. godine, a njegova veličina ostaje nepoznata. Međutim, termin „ostrvo“ je možda pogrešan, pa bi ispravniji naziv bio „supa“, ali to ne umanjuje štetne efekte po živi svet.  Ono što je važno je činjenica da se plastika tokom godina samo usitnjava i usitnjava na manje komade, ali nikada ne razgrađuje na monomere tj. prostija organska jedinjenja od kojih je nastala. Kada postane toliko sitna da je mogu „pojesti“ mikroskopski organizmi kao što su planktoni, onda ulazi u lanac ishrane i može dospeti i na naš sto.

Nama  možda izgleda bezazleno da jedna obična kesa može da naškodi nekome, ali može – i to mnogo. Sve je više slučajeva umrlih životinja koje su progutale plastične kese i umrle od gladi, jer prava hrana nije mogla da prođe do creva zbog kesa. Jedan od primera je kit koji je pronađen na obali Norveške u februaru 2017. Iz njegovog stomaka je izvučeno 30 kesa. Na obali Nemačke je u 2016. pronađeno više uginulih kitova ulješura (najveći kitovi sa zubima). Zvanično utvrđen uzrok smrti je otkazivanje srca. Čudno je to što su ovo bile mlade jedinke od 10 do 15 godina starosti i odličnog zdravlja. Ulješure se uglavnom hrane ribama, lignjama i rakovima. Ali u njihovim stomacima su otkriveni i plastični delovi automobila i mreža za ribolov dužine 15 metara.  Međutim, jedan od očiglednih primera je kit pronađen na obali Grčke 2011. godine čiji je stomak bio izuzetno naduven jer je pojeo preko 100 kesa. Stomak mu je bio pun toliko da je mogao da pukne, a on je bio još gladan.

Još veći je broj kornjača koje pomešaju plutajuću kesu sa meduzom.

Osim toga, ogroman broj životinja se uguši zbog obmotavanja mreža, kesa ili različitih delova plastike oko vrata i usta. Iako smo u par navrata već pomenuli negativan uticaj plastike na živi svet u okeanima (Male promene, velike posledice, Tako male, a tako opasne) izgleda mi kao da ljudi jednostavno ne mogu da shvate kako to stvarno izgleda. Zamislite da idete plažom i vidite nešto kao na ovim slikama.

Ne verujem da biste ostali ravnodušni.

Morske ptice često pomešaju plutajuću plastiku sa ribom. Tako je otkriven slučaj da ja par albatrosa hranio svoje mlade plastikom za koju su verovatno mislili da je riba.

Ali hajde da ne očajavamo. Ništa se neće promeniti ako samo sedimo i plačemo. Počnite da razmišljate o tome kako je sve povezano. Iako neće naš otpad iz Srbije odmah dospeti do nekog od pet okeanskih vrtloga, dospeće do naših reka i riba i ptica. Zato odlažite pametno vaš otpad, ne koristite plastične kese (ili koristite stare više puta) i ako ništa, obratite pažnju na količinu plastike u našim svakodnevnim životima: omoti od pakovanja cigara, hrane, upaljači, cevčice, flaše, čaše, tanjiri, delovi mašina, automobila… primera je bezbroj.

„Plastično, plastično, sve je plastično. U ovom plastičnom svetu i ti si plastičan.“

Izvori: ‘How our addiction to plastic is turning the oceans toxic’

‘Plastic Entanglements Increase 40% For Marine Animals ‘

‘13 Sperm Whales Found Dead with Stomachs Full of Plastic Trash’