Često čujemo da je čovek jedina vrsta koja ubija samu sebe. Mislimo da smo brižni i humani ali to u realnosti ne izgleda tako. Osećaju se globalne posledice, sve što radimo utiče u velikoj meri na životnu sredinu.

U poslednje vreme je vrlo popularno zagađenje plastikom, u svim njenim oblicima. Znači da je došlo vreme da se zauzmemo za naše zemljište, hranu, biljke i vodu, kojima na kraju krajeva dugujemo opstanak.

Međutim, ljudi iz jednog sela u Meksiku su se setili da iskoriste sav materijal, otpad, plastiku, igračke i flaše kako bi sagradili kuće. Kompanija nosi naziv EcoDom i osnovao je Karlos Danijel Gonzales 2013. godine. Na ovaj način je učinio veliku uslugu narodu koji živi u teškom siromaštvu i lošim uslovima, a pritom Meksiko najviše troši plastičnih kesa u odnosu na druge zemlje. Dobra strana je i to što su mnogi ljudi dobili zaposlenje i to zahvaljujući ovom materijalu koji je pogodan za korišćenje zbog lakoće i činjenice da je praktično neuništiv.

Pametno, zar ne?

Sam proces pretvaranja plastičnog otpada u domove podrazumeva sortiranje, sečenje, topljenje i oblikovanje. Plastika koja prilikom topljenja ne emituje toksične supstance se potom seče u određenoj mašini. Topljenje se vrši pod temperaturom od 350 stepeni 30 minuta i potom se ta tečnost prenosi do hidraulične prese gde se kompresuje do upotrebljivih panela.

Svakoga dana se napravi oko 120 panela, što znači da se 5,5 tona otpada preradi. Potrebno je 80 panela da se napravi jedna kuća koja se u proseku gradi oko nedelju dana. Do sada je napravljeno oko 500 ovakvih kuća sa sve dnevnom sobom, dve spavaće sobe, kuhinjom i kupatilom i to za samo 300$.

Sa druge strane, isti princip je primenjen u Bogoti od strane Oskara Mendesa, a kompanija koju je osnovao se zove Conceptos Plásticos. Oskar je čak učestvovao u takmičenju The Venture i svojom idejom oduševio žiri i dobio 300.000$.

Tu nije kraj, i drugi narodi se snalaze na sličan način, na primer narod Nigerije koji pravi zidove i kuće od raznog otpada, staklenih boca i plastike koje nisu samo povoljne za boravište već su i neprobojne u slučaju napada oružjem.

Tužne su priče tih ljudi, a još tužnije je to što ostatak sveta nije dovoljno osvešćen i upoznat sa pravim životnim problemima. Zato pokažimo primer drugima, reciklirajmo, živimo čistije i imajmo razumevanja za druge i okolinu u kojoj živimo, vratiće nam se dobrim.