Aktivizam i edukacija, Vazduh, Zakoni

Kvalitet vazduha – šta kažu ljudi?

U ponedeljak, 10. februara 2020. održano je Javno slušanje u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije na temu kvaliteta vazduha u državi. Moderator slušanja bila je poslanica Nada Lazić, čija je bila i inicijativa za organizovanje samog događaja.

Šta kaže država?

Nakon uvodnog govora, prisutnima se obratila predsednica Skupštine i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, Maja Gojković. Navela je da je tema kvaliteta vazduha bitna, ali i da je „važno utvrditi razliku između problema i kampanje” kada se o temi govori.

Apelovala je da se u što kraćem roku donese Zakon o klimatskim promenama, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali i da se započne rad na novoj Strategiji zaštite vazduha koja bi u odnosu na prethodnu (2015) bila unapređena.

Publici se zatim obratio i ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Svoj govor započeo je tvrdnjom da je bitan kontekst svega što se dešava i da zagađenje u Srbiji nije nešto novo, već višedecenijski problem. Naveo je i da životna sredina nije i ne treba da bude samo pitanje Ministarstva, već svih članova jednog društva.

„Zagađenju i životnoj sredini se ne pridaje značaj koji imaju”, rekao je Trivan, dodajući da građani i državni organi moraju donositi odluke koje su dobre po životnu sredinu, iako uglavnom skupe. „Moramo da se dogovorimo šta hoćemo – hoćemo li da živimo zdravo ili nećemo?”, zaključio je.

Ministar je takođe govorio i o važnosti zabrane uvoza Euro 3 motora u državu. Rekao je da je potrebno što pre preći na električna i hibridna vozila, ali i pronaći rešenje za građane koji kao gorivo koriste gas.

Pažnju je posvetio i praćenju kvaliteta vazduha, naglašavajući da su podaci prikupljeni sa mernih stanica u Srbiji tačni i javni, ali da je takvih stanica nedovoljno.

Ispred Ministarstva rudarstva i energetike govorio je ministar Aleksandar Antić, rekavši da je „apsolutno uveren da energetski sektor posvećuje najviše pažnje životnoj sredini”.

Naveo je da je značajan problem kada je u pitanju ovaj sektor emisija velikih količina sumpor-dioksida, koji se u vazduhu često nalazi u koncentracijama višim od dozvoljenih, ali da je rešavanje ovog problema skupo i dugoročno. U planu je da problem odsumporavanja bude rešen do 2023. godine.

Najveća muka su ipak suspendovane čestice. Antić je ukazao na problem individualnih ložišta i malog broja toplana, kao i potrebe za filterima na fabrikama koji ove emisije mogu smanjiti čak 8 puta.

Kao jedno od ključnih rešenja Antić predlaže prelazak na obnovljive izvore energije – vetar, solarnu energiju i biomasu, uz komentar da Ministarstvo ima ambiciozne planove u ovom polju.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izneo je Petogodišnji plan u 43 konkretne mere protiv zagađenja Grada Beograda. Mere su raspoređene u 6 oblasti (saobraćaj, energetska infrastruktura, zelenilo, industrija u posebnim zonama, komunalna higijena, monitoring i obaveštavanje građana), a za njihovo sprovođenje će u narednih 5 godina biti uloženo 6,5 milijardi evra.

Vesić je na pitanje o finansijskom kapacitetu za sprovođenje navedenih mera odgovorio da, iako budžet grada nije ni izbliza dovoljan za finansiranje svih predloženih mera, neke od njih, poput metroa i gradske železnice, biće sufinansirane od strane Republike i drugih partnera.

„Beograd je jedini grad ove veličine u Evropi koji nema razvijen metro ili gradsku železnicu”, naveo je Vesić, dodajući da većinu od 720 000 registrovanih vozila čine automobili i da bi razvoj javnog autobuskog, trolejbuskog, železničkog pa čak i rečnog prevoza doprineo poboljšanju stanja kada je u pitanju zagađenje vazduha.

Uz to, najavljene su i olakšice za električna vozila i prestanak uvoza autobusa koji kao gorivo koriste dizel, kao i novi generalni urbanistički plan koji predviđa subvencije za gradnju objekata sa energetskim pasošem.

Verovatno najambicioznija najava bila je vezana za pošumljavanje Beograda. Zamenik je najavio sadnju milion stabala u narednih pet godina, što je oko 547 stabala dnevno.

U prvom delu slušanja, publici se poslednji obratio ambasador misije OEBS u Srbiji, Andrea Oricio. U kratkom obraćanju, Oricio je naglasio da su javna slušanja važan mehanizam za unapređenje rada parlamenta i da je važno informisati javnost u cilju podizanja svesti u vezi sa gorućim temama.

Šta kažu stručnjaci?

Drugi deo slušanja bio je posvećen tehničkim aspektima problema aerozagađenja. Govorili su Milenko Jovanović (Agencija za zaštitu životne sredine), Uroš Rakić (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”), Dragan Đurica (Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine) i prof. dr Aleksandar Jovović (Mašinski fakultet).

Prenosimo neke od značajnijih podataka i zaključaka iznetih tokom ovog panela.

Suština monitoringa je uticaj rezultata na javno zdravlje. Brojevi sami po sebi ne znače mnogo, bitno je njihovo značenje u kontekstu u kojem se nalazimo.

Parametre zagađenja je važno pratiti na više lokacija. Podaci koje imamo su validni sami po sebi, ali nisu reprezentativni, pogotovo za naselja daleko od mernih stanica.

Različita naselja imaju različite uzroke zagađenja. Lokalni izvori polutanata, meteorološki uslovi i reljef područja mogu imati veliki uticaj na kvalitet vazduha u datom naselju, pri čemu nemaju nužno uticaj na kvalitet vazduha na teritoriji cele države.

Ne možemo se oslanjati na višu silu poput košave ili kiše, moramo ciljati uzroke zagađenja. Prirodne pojave su simptomska terapija, problem zagađenja se mora rešavati iz korena.

Raspodela emisija suspendovanih čestica je takva da su značajno veće zimi. Uzrok tome su individualna ložišta koja su zimi češće u upotrebi.

Prema izveštajima Evropske unije, 40% azot-dioksida potiče od saobraćaja, najviše sagorevanjem dizela. Potreban je prelazak sa dizela na alternative.

Evropska unija pokrenula je do 2018. godine postupke protiv 16 svojih članica zbog povrede u vezi sa Evropskom direktivom o kvalitetu vazduha. Međutim, države čiji gradovi emituju više polutanata nego što je dozvoljeno donose obavezujuće mere za promenu stanja. Potrebno ih je doneti i na domaćem terenu.

0,3% budžeta Republike Srbije izdvaja se za zaštitu životne sredine. Zaštiti životne sredine je neophodno posvetiti više pažnje.

Šta kažu građani?

Pitanja – raznovrsna, ozbiljna, intrigantna. Često bez odgovora.

Diskusija – duga, sveobuhvatna, napeta. Često bez rešenja.

„Javna rasprava treba da služi ne da se pravdamo nego da nalazimo rešenja”, rekla je Aleksandra Knez Milojković iz Alijanse za zajedničko dobro. Naglasila je da je, kada je u pitanju životna sredina, učešće građana u donošenju odluka još uvek samo deklarativno i da nema svrhe pričati o pošumljavanju ukoliko se građani za svako stablo moraju boriti „kao gerila”.

„Suočeni smo sa energetskim siromaštvom, a optužujemo građane. Ko je kriv što građani nemaju novca, pa imamo nažalost situaciju da se lože gume koje su kancerogene. Moramo da damo subvencije ne samo za hibridna vozila, nego i za deo siromašnih građana koji ne mogu da se priključe na grejanje, a kamoli da kupuju vozila”, izjavila je Knez Milojković, dodajući da je ključno pitanje kontrole donosioca odluka koji ne delaju u skladu sa zakonom.

Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu naveo je da veliki problem predstavljaju rušenje i gradnja, kao i deponije. „Nisam video da je građevina zagađivač, a samo u Evropi proizvodi 40% ugljen dioksida, dok je po stanovniku 3 tone građevinskog otpada. Ne vidim ni predstavnike Ministarstva rada koje smo morali pozvati zbog javnog zdravlja.

Moramo uvesti novu kategorizaciju, a to je građevinski otpad, odnosno resursi i zagađenje od toga, jer ovde nisam čuo nijednu temu koja je povukla pitanja kamiona i ostalih stvari u građevini. Mi nemamo nijedno telo koje bi to moglo da prati i da vodi, jer je to problem i stručne spreme – zanimanja o kojima govorim u Srbiji ne postoje”, izjavio je Bojović.

Javnosti se obratio i Tomislav Mićević ispred Udruženja naftnih kompanija Srbije koji je postavio pitanje – ko je odgovoran za zagađenje iz energetskog sektora? „Ko menja strukturu potrošnji? Zašto imamo toliko dizela? Upravo Ministarstvo finansija. Politika akciznog oporezivanja ne može biti samo politika Ministarstva finansija.

Dok god bude tako mi ćemo gledati „što veće akcize, to veći priliv u budžet”. Upravo Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo energetike i rudarstva i naravno Ministarstvo saobraćaja, treba politiku akciznog oporezivanja energenata da koriste kao instrument za sprovođenje svojih politika”.

Najličnija pitanja postavila je Vesna Terzić iz udruženja Tihi Lug iz Velikih Crljena, naselja nedaleko od Beograda.  „Ne postojimo za Ministarstvo rudarstva i energetike. Zagađeno nam je sve – voda, vazduh, drveće se suši, kuće se ruše, a na pulmologiji imamo 80% ljudi na inhalatorima, svih uzrasta. Četiri godine pokušavamo da neko reaguje. Merne stanice ne znamo da postoje, ako i postoje EPS-ove su. Da li je moguće da EPS sam sebe kontroliše, da niko nema pravo da stavi mernu stanicu umesto EPS-a i kontroliše to stanje?

Znači ostavili su nas sa kućama na 40 metara od otvorenog rudnika, rekultivacija nije urađena, ispred nas planiraju Kolubaru B, elektranu, i na zapadnom polju pepelište, a iza toga regionalnu deponiju. To nam je sve na 3 kilometra od prvih kuća. Sa tim niko neće da se pozabavi, niko neće da nam izađe u susret, da nas primi, da nas sasluša. Možda je važnije za Ministarstvo životne sredine da se vidi šta žaba doživi ako doživi stres, kako se ponaša, a mi što doživljavamo stresove svaki dan i što su nam deca bolesna, to više nikoga ne interesuje.

Mi smo non-stop u magli. Imamo samozapaljenja uglja, to kad se zapali gori mesecima, guši i davi. To nikoga ne zanima i niko nije nadležan. Možda da proverimo sa ministrom kulture, ko je nadležan?”

Ministar Antić je obećao da će se sastati sa članovima udruženja u cilju pronalaska rešenja.

Ispred Svetske organizacije za prirodu (WWF) govorila je Duška Dimović. Ukazala je na značaj, ali i multidisciplinarnost tema o kojima je na slušanju bilo govora. Izjavila je da je potrebno razmišljati o javnom zdravlju, pre nego o brojkama i statistici samo zarad njih samih.

„Volela bih da vidim ovde bar još šest ministara. Osim Ministarstva finansija treba nam Ministarstvo privrede, infrastrukture, saobraćaja, građevinarstva, zdravlja, vodoprivrede, poljoprivrede, šumarstva i ono što često zaboravimo, a što je jako važno, Ministarstvo obrazovanja, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Obrazovanje je ono što nama fali da razumemo ovaj problem. Bitno je da integralno gledamo stvari. Ovde pričamo o kvalitetu vazduha, a nisam čula otkad smo ovde reč priroda, reč biodiverzitet, reč ekosistemi. Ne možemo izolovano da pričamo o kvalitetu vazduha, jer pričamo i o kvalitetu vode i kvalitetu zemljišta”, zaključila je Dimović.

Razgovori o ulaganjima bez razgovora o efektima tih ulaganja su štetni po sve. Reč je o temi koja je, za razliku od mandata političara, trajna. Poenta je u odgovornosti i disciplini i van radnog mesta.

Ljiljana Lazić iz Zavoda za javno zdravlje uputila je na problem neadekvatnog praćenja kvaliteta vazduha i procene uticaja na javno zdravlje. „Mi u ovom momentu nemamo adekvatan monitoring, odnosno način modelovanja uticaja kvaliteta vazduha. Procena uticaja na zdravlje ljudi po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije se ovde ne primenjuje.

Mi imamo praćenje oboljevanja i umiranja našeg stanovništva mimo praćenja kvaliteta vazduha i ta oboljevanja i umiranja možemo u nekoj meri povezati sa uticajem parametara koji su u određenom vremenskom periodu povećani u atmosferi i mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja stanovništva, u zimskom periodu, ali pravi monitoring uticaja na zdravlje ljudi nemamo”, izjavila je Lazić.

Iz Društva mladih istraživača Bor, Toplica Marjanović ukazao je na realne uzroke zagađenja u tom gradu. „Danas smo mnogo slušali o uzrocima zagađenja vazduha – kažu na prvom mestu je energetika i grejanje odnosno toplane. Od 1973. godine Bor je pogasio sve kotlarnice. Saobraćaj takođe nije primarni uzrok zagađenja jer Bor nije tranzitni grad.

Uzrok zagađenja jeste industrija i rudarstvo. Čini mi se da u merama koje su predviđene veoma malo pažnje se posvećuje izvorima zagađenja industrije i rudarstva. Bor je jako zagađen i to u onom delu grada gde su bolnice, škole, obdaništa, gde se nalazi trgovački administrativni i poslovni centar”, rekao je Marjanović.

Pored toga, napomenuo je da mere propisane za rešavanje ovog problema od strane nadležnih organa uglavnom nisu sprovedene i da kontrola kvaliteta nije u dovoljnoj meri zastupljena.

„Zašto civilni sektor nije uključen u radnu grupu vlade za zagađenje vazduha? Imamo 29 predstavnika raznih institucija, ali nikoga iz civilnog sektora”, upitala je Nataša Đerek iz Centra za ekologiju i održivi razvoj.

Rekla je zatim i da „NERP (Nacionalni plan za smanjenje emisija) nije imao raspravu u Skupštini, a trebalo je. Nije trebalo da ga usvoji Vlada, trebalo je ovde biti raspravljano jer to je dokument koji je maltene na nivou strategije energetike i imaćemo sigurno istu situaciju sa Nacionalnom strategijom o klimatskim promenama koja se predlaže takođe da bude usvojena od strane vlade. Mislim da je to isto naopako”.

Diskusiju je završio poslanik Marijan Rističević ispred Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. „Čuo sam mnogo povika na automobile. Poljoprivreda je zagađivač preko 60% životne sredine. Voda, vazduh, zemlja. Samo 15% pesticida ide na štetočine, ostalo u zemlju i vazduh. Ako ste ljuti na automobile imate pravo, ali moram da vas upozorim na stočarstvo.

Preživari proizvode metan koji je 23 puta vrednosno u količinama jednak ugljen-dioksidu. Kad pričate o staklenoj bašti treba da znate da 20% tog efekta posledica stočarstva. U celom svetu više štete vazduhu nanese stočarstvo nego sva prevozna sredstva koja se koriste”, izjavio je Rističević.

Dodao je: „Da smo uložili određeni novac u promenu načina pripremanja hrane za stoku, mogli smo dodatkom određenih materija u hranu da uklonimo efekat zagađenja vazduha vredan 250 000 automobila u Srbiji. Velika je povika bila na automobile, ali ja vam podvlačim – jedna krava godišnje proizvede 4 tone ugljen-dioksida, a jedan automobil koji pređe 25 000 km proizvede 2,7 tona. Mora se pažnja posvetiti poljoprivredi, načinu obrade zemlje i načinu pripremanja hrane i na takav način efekte zagađenja vazduha smanjiti.

Poljoprivreda ume i da donosi i kiseonik, ali najmanje 3 miliona tona žetvenih ostataka koji se spale godišnje u Vojvodini što zagađuje vazduh. Kad bi to prebacili u energetsku vrednost nafte, to bi bilo vredno kao milion tona nafte. To je jedna trećina naših potreba ili polovina našeg uvoza. Tu treba ubaciti novac, tako se štiti životna sredina, a sa druge strane dobija obnovljiva energija”, zaključio je.

A šta kažete vi?

Može li se govoriti samo o brojkama, ulaganjima i akcionim planovima? Koliko u našim planovima zapravo ima akcije? Koliko su realni naši prioriteti i koliko zapravo znamo na ovu temu? Koliko se govori u vezi sa njom, a šta se i zašto prećutkuje?

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: