Uticaj čoveka na Zemlju, Zdravlje, Životinje, Životna sredina, Životni stil

Lepo, a opasno – uticaj vatrometa na živi svet i životnu sredinu

Bitni događaji, praznici, pobeda, veselje – vatromet!

Vatromet je postao način da proslavimo nešto što nas čini srećnim. Niko ne može da kaže da to nije predivna slika koja donosi mir i sreću tih nekoliko minuta kada svi zajedno gledamo u nebo i pogađamo koja će sledeća boja da se pojavi. Međutim, tih nekoliko minuta prođu brzo, a ono manje zanimljivo, što ostaje posle vatrometa, lebdi u vazduhu satima.
Dim koji možete da primetite nakon vatrometa je pun sitnih čestica metala. Možda ste čuli kako su u Viktorijansko doba naučnici identifikovali hemikalije? Spaljivali su ih bunsenovim plamenikom – plavo je značilo bakar, crveno stroncijum ili litijum, a svetlo zeleno ili belo su značili jedinjenja barijuma. Dodatak dimu su jedinjenja kalijuma i aluminijuma koji se koriste da ispale vatromet.

Razne boje vatrometa

Ono što zapravo eksplodira je najčešće kombinacija uglja i sumpora koja se koristi kao gorivo. Potrebno je u miks dodati nešto što sadrži kiseonik kako bi se eksplozija ubrzala, a to je najčešće kalijum-nitrat (KNO3). Kada se ovo sve „smućka“ dobijemo ono što popularno nazivamo barut. Barut je ponekad nezgodan za rukovanje, tako da se za pirotehniku često zamenjuje prehloratima – hemikalijama koje sadrže atom hlora koji je vezan za četiri atoma kiseonika. Najčešće se koriste kalijum-perhlorat i amonijum-perhlorat. Međutim, ni perhlorati nisu savršeni. U visokim dozama mogu da ograniče mogućnost štitne žlezde da preuzima jod iz krvotoka, što može da dovede do hipertiroidizma. Male doze perhlorata najverovatnije ne mogu nikako da štete zdravim odraslim ljudima i dobra strana perhlorata je to što sagorevaju u vazduhu pre nego što stignu do zemlje.
Bilo da koristimo perhlorate ili barut, ne moramo previše da brinemo jer oni ne predstavljaju dugoročnu pretnju. Veći je problem u trenutnom dejstvu, odnosno česticama koje mogu da se nakupe u plućima, što predstavlja opasnost za one koji boluju od astme ili posebne osetljivosti na hemikalije. Takođe, ozbiljan problem predstavljaju razne druge supstance koje se talože u zemljištu i vodi. Ukoliko dođe do zagađenja pijaće vode postoji opasnost od izazivanja raznih problema sa tiroidnom žlezdom kod ljudi.

Sve u jednoj fotografiji – šareniš, dim i voda

Drugi veliki problem, sa kojem su dobro upoznati oni koji imaju četvoronožne prijatelje, jeste uticaj buke koju vatrometi, i ostala piraterija poput petardi, stvaraju. Mnogi psi, konji i druge životinje se veoma plaše ovog tipa buke, pa tako mogu da povrede sebe i druge pokušavajući da pobegnu, dok se neretko dešava da od straha dožive srčani udar. Oni čuju mnogo širi spektar frekvencija od nas, samim tim zvuk vatrometa je mnogo strašniji nego što nam se čini. Ovaj zvuk takođe veoma plaši ptice, pa one tako u strahu panično počinju da lete besciljno i neorganizovano što dovodi do velikog broja nastradalih jedinki, najčešće izazvano udaranjem u bilborde, zgrade, drveće itd. Toksične supstance na koje nailaze dok lete takođe ne pomažu njihovom preživljavanju. Tu su naravno i druge životinje, npr. zečevi i drugi mali sisari, koje strah tera na beg i dovodi u opasnost da izlete na ulicu i na taj način nastradaju. Ovo sve jedino može da nas dovede do jednog pitanja – da li je zaista neophodno da proslavljamo na ovaj način?

Kako god okrenemo, vatrometi su jedna „toksična kiša” koja pada i spira se u jezera i reke. Mnoge od ovih supstanci su veoma „uporne” pa tako ne odustaju i ne razgrađuju se već ostaju u našem okruženju. Jedan primer za to je živa koja se ispušta pri sagorevanju uglja i koja odatle završi u tkivima riba. Takođe, dobar primer jeste DDT koji smo mogli pronaći u ljusci jajeta beloglavog orla ’70. godina. Postoje ukazivanja da vatromet može imati sličan efekat, iako ne jasna, dovoljna da nas upozore da treba da budemo oprezni.

Neki od saveta su svakako da nikako ne ispaljujemo vatromet i drugu pirotehniku u zatvorenom prostoru, kao i da procenimo kako duva vetar pa da publiku postavimo sa one strane gde će se zadržati najmanje dima. Međutim, vatromet je već postao jedan od najvećih izvora čestica metala u vazduhu. Zagađenje će se samo povećavati, tako da je neophodno da se ovom problemu pristupi sa jednakom ozbiljnošću kao što, na primer, pristupamo sagorevanju fosilnih goriva. Zabrana nekontrolisanog korišćenja vatrometa, koja već postoji u mnogim zemljama, je dobar početak rešavanja problema.

Dim nakon vatrometa

Postoji toliko drugih načina da uživamo u proslavi, na kraju krajeva, najbitnije je da smo u dobrom društvu ☺ Organizatorima preporučujemo da razmotre opciju laserskih predstava koje predstavljaju jednako zabavan šou.

Takođe, Diznilend je 2004. godine počeo da koristi kompresovan vazduh da ispaljuje vatromet, što barem smanjuje problem čestica dima u vazduhu i perhlorata u vodi.

Mnogo smo grešaka napravili neznajući da ih pravimo i bitno je da, kada imamo uvid unapred koje su posledice, zaista uradimo nešto pre nego što te posledice i vidimo. ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: