Sve češće možemo čuti o malim hidroelektranama i videti peticije protiv istih. Ali u čemu je zapravo problem? Da li je sam koncept ovakvih elektrana problematičan, da li je način gradnje, lokacija? Sada ćemo malo da pišemo o tome.

Prvo: šta su uopšte male hidroelektrane i po čemu se razlikuju od velikih kao što su HE Đerdap I i II? Osnovna razlika je u kapacitetu proizvodnje električne energije koju ima jedna HE. Velike HE imaju kapacitet iznad 10 MW, dok se HE koje imaju kapacitete ispod 10 MW nazivaju male hidroelektrane (u okviru kojih se razlikuju piko, mikro i mini HE).

U svetu postoje sporenja oko gornje granice za male HE. U Evropi se uglavnom uzima 10 MW za gornju granicu, u Indiji 15 MW, dok u Kini 25 MW.

 

Koje su još razlike?

Kao neke od prednosti malih HE u odnosu na velike navodi se i odsustvo troškova distribucije struje do potrošača jer se male HE nalaze blizu potrošača i ima ih mnogo tako da svako naselje može da ima lokalni izvor električne energije. Održavanje je jeftino i nema velikih štetnih efekata na prirodnu okolinu. Svi znamo da su zalihe uglja i nafte pri kraju i da je neophodno da što brže pređemo na obnovljive izvore energije. U svetu su ovakvi napori počeli odavno. Kina prednjači prema upotrebi energije vode, a u Evropi vodeće zemlje su Nemačka i Austrija, ali je ogroman broj malih HE podignut i u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj. Budući da Srbija stvarno ima veliki broj reka i pogotovo planinskih reka, njen tehnički upotrebljiv hidrološki potencijal je procenjen na 17 000 GWh godišnje. Od toga 10 000 GWh već sada proivode velike HE (16 velikih HE koje proizvedu oko 25 % ukupne energije u našoj zemlji), a preostalih 7000 GWh je za sada neiskorišćeno.  1 GWh električne energije proizvedene u HE je ekvivalentan 480 tona ugljen-dioksida koji bi se oslobodio u termoelektranama. Dakle, potreba za izgradnjom HE proizilazi upravo iz potrebe da se smanji nivo gasova staklene bašte i spreči globalno otopljavanje. Energetska zajednica je obavezala Srbiju da do 2020. poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na 27%.  U Srbiji je trenutno energija vetra nedovoljno istražena što nam ostavlja energiju vode kao izvor obnovljive energije od primarnog značaja.

Na slici je prikazan globalni raspored hidrološkog potencijala za izgradnju:

a) velikih HE, b) malih HE, c) mini HE i d) mikro HE. Takođe je procenjena količina energije koju bi svaka klasa mogla teorijski da proizvede. Velike HE iako zauzimaju samo 1,4% Zemljine površine mogle bi da proizvedu do 68% ukupne enrgije, dok bi sve klase malih HE zajedno proizvele preostalih 32% (dakle, upola manje). Preuzeto sa journals.plos.org

Prva mala HE u Srbiji nazvana „Pod Gradom“je izgrađena 1900. godine na Đetinji. Od tada do 1940. podignuto je još 26 malih HE od kojih su 10 i dalje u upotrebi. Potom je pažnja prešla na velike HE. Krajem 80-ih godina je napravljen javni Katastar malih hidoelektrana Srbije. Katastar sadrži 856 lokacija u Centralnoj Srbiji i 13 u Vojvodini. Upravo ove lokacije se i danas koriste.

2013. godine Ministarstvo energetike je uputilo dva javna poziva za izgradnju malih HE za šta je potom izabrano 120 kompanija. Rok je bio do kraja 2015. godine, ali se ništa nije desilo. Investitori su odustali. Razlozi su različiti:

  • Previše potrebnih dokumenata (preko 25 formulara)
  • Komplikovani imovinsko-pravni odnosi na lokacijama
  • Komplikovan proces priključenja na javnu elektrodistributivnu mrežu
  • Ne postoje tačni podaci o vodotokovima. Na samom sajtu Srbijavode piše: „U Katastru MHE Srbije nisu uzeta u obzir ograničenja u pogledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanalisanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja i promena hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora u proteklih 25 godina, u Prostornom planu RS utvrđeno je da Katastar MHE predstavlja dokumentacionu podlogu, a da se MHE grade na osnovu tehničke dokumentacije, koja je izrađena prema pravilima gradnje prostornih planova područja posebne namene i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode.“

 

Ko onda gradi MHE?

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je napravio javnu bazu investitora kojima su dodeljeni projekti nakon poziva 2013. godine. Prema bazi najveći broj projekata pripada domaćim firmama, a većina stranih investitora je odustala. Na mnogim sajtovima možete pročitati tumačenja ko stoji iza svega i gde se vrte pare. Ja sada u to neću da zalazim. Samo želim da istaknem da sve firme osim Elektroprivrede Srbije koje su dobile projekte izgradnje MHE se smatraju povlašćenim proizvođačima. To znači da će tokom 12 godina moći da prodaju struju koju proizvedu po višim cenama, a da se ta struja naplaćuje od građana. Ono što je poražavajuće jeste da je u 2016. samo 0,5 % proizvedene struje poticalo od povlašćenih proizvođača.

 

MHE imaju negativne efekte i širom sveta.

Postoji više studija u različitim zemljama (Slovačka, Turska, Rumunija, Kina) koje ukazuju da se izgradnja MHE mora veoma pažljivo planirati. Iako smo videli da postoji ogroman hidrološki potencijal, on se ne može iskoristiti. Nekoliko studija na teritoriji Srbije ističe da se od 856 lokacija samo 5-10% (dakle do 85 lokacija) može realizovati da to odgovara ekološkim i drugim zahtevima.

Važno je u proračune uračunati i klimatske promene koje će smanjiti hidrološki potencijal!  Ističe se i kumulativni efekat malih HE. Jedna velika HE svakako negativno utiče na vodotok i okolinu, ali veliki broj malih HE duž jednog vodotoka ima nesagledive posledice, po istraživanjima u Kini čak i gore od velikih HE. One ograničavaju rasprostranjene rečnih vrsta, utiču na taloženje otpada i menjaju rečni tok. U Keniji je utvrđeno da su MHE doprinele nastanku poplava tokom monsunskih kiša i da je poginulo 6000 ljudi.

Još jedan važan nalaz jeste da se usled taloženja organskih materija oko MHE, ovde umnožavaju mikroorganizmi koji proizvode metan, koji je jedan od najpotentnijih gasova staklene bašte. Izgradnja MHE se podstiče da bi se smanjio nivo gasova staklene bašte, a dešava se suprotno.

  • Buka, prašina,
  • seča drveća,
  • erozija,
  • otpad,
  • nepravilno održavanje tunela što uzrokuje nastanak otpadnih voda,
  • usporena migracija riba kroz riblje tunele koji bi trebalo da pomognu celoj priči, što se ne dešava
  • u Francuskoj uočeno da turbine u MHE uzrokuju smrt riba
  • nedovoljna ulaganja u procese rehabilitacije nakon konstrukcije MHE

Da ne pričamo kako se kod nas rade stvari i koliko se projekti dugoročno i pravilno planiraju. Ovakav projekat se mora sagledati sa svih strana: tehnički, ekonomski, ekološki. Moraju se okupiti ljudi raznih profesija i ZAJEDNO odlučiti šta je najbolje. Zato ne dajte da pojedinci i NESTRUČNjACI uništavaju naše vodotokove i potpišite peticije! Kako kaže izreka „Što je brzo, to je i kuso“!

Za kraj možete pročitati izveštaj Zavoda za zaštitu prirode Srbije povodom izgradnje MHE na Jošaničkoj reci.

Izvori:

  1. Hundreds of new dams could mean trouble for our climate
  2. The principal negative environmental impacts of small hydropower plants in Turkey
  3. Environmental Impact of Small Hydro Power Plant—A Case Study
  4. As Small Hydropower Expands, So Does Caution on Its Impacts
  5. Small hydropower plants in Serbia: Hydropower potential, current state and perspectives