Aktivizam i edukacija, Globalno zagrevanje, Održivi razvoj, Otpad, Plastika, Urbana ekologija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životna sredina

Male promene na putevima – veliki ekološki značaj?

Mislim da je došlo vreme kada ljudi počinju da shvataju u kolikom smo problemu – počinju da shvataju uticaj klimatskih promena, otpada koji će nas preplaviti, štetnih hemikalija kojima smo svakodnevno izloženi i dr. Sve više ljudi dolazi do jednostavnih i potencijalno veoma ostvarivih ideja. Valjda je to i cilj: svakodnevno smišljanje novih načina kako bismo promenili ono što znamo da ne valja. Tako su nastale i dve ideje o kojima ću pisati danas.

Kada malo bolje razmislimo većina puteva, barem asfaltnih su crne boje i znamo kako to izgleda leti. A šta ako bismo puteve obojili u belo? Crno apsorbuje svu svetlost i zato se asfalt zagreva, dok belo odbija skoro svu svetlost. Tako jednostavno je nastala ideja da se svi veći putevi u gradovima oboje u belo. Gradovi imaju malo drveća koji pružaju hlad i puno asfaltnih puteva što doprinosi da temperatura u gradovima bude do 3⁰C veća od ruralnih oblasti, a to je mnogo tokom vrelih letnjih dana. Ideja nije nova, o njoj se pisalo još pre 10 godina, a bela sela Španije su stara i po nekoliko vekova. Slična ideja je i bojenje krovova u belo.

Selo Ronda u Andaluziji.
(Preuzeto sa planetware.com)

Selo Zahara de la Sierra u Andaluziji. (Preuzeto sa planetware.com)

Beli krovovi.
(Preuzeto sa inhabitat.com)

Međutim, tek je prošle godine otpočeo pilot projekat u Los Anđelesu kada su najveće saobraćajnice prekrivene specijalnom bojom CoolSeal . Boja je osmišljena od strane vojske kako bi snizila temperaturu letelica tokom mirovanja i sprečila da budu detektovane infracrvenim kamerama. Ova boja odbija, među ostalima, upravo infracrvenu svetlost iz sunčevog zračenja koja zagreva tamne površine. Na taj način CoolSeal snižava temperaturu asfalta za makar 6 do 18 ⁰C. To je važno budući da znamo koliko je teško podnositi vrućine u gradu, pogotovo za starije osobe sa zdravstvenim problemima. Pored toga smanjiće se upotreba klima uređaja i samim tim potrošnja struje. A kao posledica smanjenja temperature sprečiće se i nastanak fotosmoga inače karakterističnog za Los Anđeles.

Fotosmog u Los Anđelesu (Preuzeto sa losangeles.cbslocal.com)

(Preuzeto sa mashable.com)

Bojenje puta u belo, Los Anđeles.

E sad, koji su problemi?

  • CoolSeal je previše skupa – potrebno je 4 miliona dinara da bi se prekrio samo kilometar i po puta
  • Bela boja odbija svetlost što može zaslepeti vozače (efekat je sličan kao vožnja po snegu)
  • Da li uložiti novac kako bi se temperatura snizila u gradovima ili u obnovljive izvore energije i slične projekte koji su neophodni za rešavanje globalnih problema? Da li imamo novca za sve? I da li je bolje da odmah promenimo nešto dok čekamo da se veliki projekti razviju?

Ako se svetlost odbija od površine Zemlje, smanjuje se temperatura Zemlje, a samim tim ublažava efekat staklene bašte, što nam daje vremena da otkrijemo efikasne načine za smanjenje CO2 ( postoje i ekstremnije ideje kao što je postavljanje velikih ogledala u svemir).

Jedno od rešenja za zaslepljujući efekat bele boje je da boja ne bude bela. Najbitnije je da boja odbija infracrveno zračenje, ne mora odbijati i vidljivo zračenje. To se postiže dodavanjem određenih pigmenata koji imaju ovu sposobnost.

Pre samo dva meseca u belo su obojeni i putevi u Atini. Izgleda da se projekat u LA dobro pokazao ☺

Ulica u Atini.(Preuzeto sa greece.greekreporter.com)

Druga ideja je da se lako topljiva plastika meša sa bitumenom kako bi nastao izdržljiviji asfalt. To u istu ruku smanjuje količinu plastičnog otpada, ali i količinu bitumena koji se koristi (a nastaje iz nafte). Jedna od firmi koje se ovim bave jeste MacRebur koja je od 2016. izgradila svoje plastične puteve na svakom kontinentu.

Izgradnja plastičnog puta u Severnom Londonu od strane firme MacRebur.
(Preuzeto sa worldhighways.com )

Iako zvuči jednostavno, nije. Mora se postići pravi miks. Bitno je koja plastika se koristi i u kojoj količini da bi se dobili poželjni efekti. MacRebur teži upotrebi plastike koja se inače slabo reciklira (pre svega polietilen velike gustine – HDPE i polipropilen – PP) za razliku od PET-a. Na svom sajtu navode kako zamena 1t bitumena plastikom sprečava oslobađanje isto toliko CO2. Za sada su uspeli da zamene 6-20% bitumena plastikom u zavisnosti od toga u kojoj oblasti se put nalazi. U toplijim regionima je potrebno da asfalt bude otporan na visoke temperature kako ne bi pucao, a u hladnijim regionima mora biti fleksibilniji kako bi izdržao cikluse mržnjenja. Sva istraživanja ukazuju da su plastični putevi daleko izdržljiviji od konvencionalnih. Sporije se formiraju rupe, otporniji su na padavine, a miks plastika-bitumen se jače vezuje za asfalt od običnog bitumena. Druge prednosti su što će putevi duže opstajati bez potrebe za popravkama, čime se smanjuje njihova cena, dok cena plastike raste pa će se manje koristiti u svakodnevnom životu.

(Preuzeto sa howstuffworks.com)

Ima li problema?

Kao i u većini slučajeva, ima:

  • Plastika se mora sortirati jer se različiti tipovi odvajaju u faze
  • Pre upotrebe se plastika mora oprati što može dovesti do spiranja različitih otrova iz upotrebljenih plastičnih ambalaža
  • PVC se ne sme upotrebljavati jer će pri zagrevanju osloboditi hlorovodonik (ostali tipovi plastike oslobađaju toksine takođe, jer plastika sadrži brojne aditive kako bi bila laka za manipulaciju). Pritom je teško razlikovati PVC od drugih tipova plastike.
  • Plastika se takođe pravi od petroleuma koji je neobnovljiv izvor
  • I možda najveći problem jeste skretanje pažnje sa pravog problema, a to je nekontrolisana upotreba plastike koja se ne može razgraditi. Ako stavimo plastiku u put ona neće nestati. Ljudi ne smeju nastaviti sa korišćenjem plastike kao do sad. Iako veoma koristan materijal, plastika je veliki problem zbog brojnih toksina koji se oslobađaju pri njenoj proizvodnji i reciklaži. A alternative su brojne i njihov broj raste iz dana u dan, samo što ih mi nećemo prihvatiti dokle god smatramo da je plastika nezamenjiva.
  • Šta se dešava sa plastikom u putu tokom vremena? Da li će se mikroplastika odvojiti od bitumena i ući u okolne ekosisteme?

Iz MacRebur-a navode da se to ne dešava jer je plastika fizički vezana za bitumen.

Izgleda da će, kao i uvek, vreme pokazati. Nama preostaje da stalno testiramo naše ideje dok se ne pokažu kao loše i tada ih zamenimo novim, zar ne? ☺

1 Comment

  1. Milovan Cicvaric

    Pita li se ko koliko je asvalt kancerogen i koliko zagaduje prirodu ?

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén