Mitološka ptica feniks, svoj život završava plamenom smrću, ali se uvek iz pepela nanovo rađa…

Možda će neko smatrati neprikladnim što priča o masovnim izumiranjima kroz istoriju naše planete započinje sa jednom pticom koja nikada nije ni postojala. Nju sam izabrao jer smatram da predstavlja dobru analogiju za ono što se živom svetu Zemlje zaista dešavalo.

Pet puta do sada život na planeti je maltene gašen, ali se uvek nanovo uzdizao. Ovo je priča o događajima koji su pretili da zbrišu sva živa bića sa lica zemlje…

1. Događaj koji je obeležio kraj geološke ere Ordovicijuma i početak Silura (pre oko 450-440 miliona godina)

Tokom prvog masovnog izumiranja sa naše liste nestalo je oko 27% svih familija, 57% svih rodova i 60-70% svih vrsta na planeti. Teoretiše se da je ovaj događaj izazvan kratkim, ali intenzivnim ledenim dobom, koje je verovatno nastalo izdizanjem Apalačkih planina. Silikatne stene koje su postale izložene atmosferi, usisale su ugljen-dioksid iz nje i naglo je ohladile.

Fosilni ostaci bića sa kraja Ordovicijuma i početka Silura

2. Događaj na kraju Devona (pre oko 375-360 miliona godina)

Izumrlo je oko 19% svih familija, 50% svih rodova i 70% svih vrsta. Postoji nekoliko teorija zašto je došlo do masovnog izumiranja u ovom periodu. Jedna od teorija jeste da su najveći krivci bili novoevoluirani organizmi – biljke. One su u ovoj geološkoj eri pokrile kopno i delovanjem korenovog sistema oslobodile ogromne koncentracije nutrijenata iz zemljišta. Nutrijenti su dospevši u okeane, izazvali pojavu masovnog bujanja algi što je zauzvrat značilo smanjivanje koncentracije kiseonika u okeanima.

Sarkopterigije i vodozemne tetrapode sa kraja Devona

3. Događaj na prelazu Perma u Trijas – Veliko Izumiranje (pre oko 252 miliona godina)

Ovo je bilo najveće izumiranje u istoriji Zemlje. Sa planete nestalo je oko 57% svih familija, 83% svih rodova i od 90 do 96% svih vrsta živih bića. Trilobiti su izumrli tokom ovog događaja, korali tabulate su u potpunosti nestali (današnji korali su potpuno različita grupa korala) itd. Najverovatnije je izazvan „koktelom“ prirodnih katastrofa. Erupcija supervulkana u blizini današnjeg Sibira izbacila je enormnu koncentraciju ugljen-dioksida u vazduh. Metanogene bakterije odgovorile su stvaranjem metana, gasa koji je nekoliko puta potentniji gas staklene bašte od samog ugljen-dioksida. Temperatura na planeti naglo je skočila, okeani su se acidifikovali, umirili i tokom dugog vremenskog perioda emitovali velike količine otrovnog vodonik-sulfida. Tako su stvoreni uslovi koje većina živih bića na planeti nije mogla da preživi.

Prikaz erupcije vulkana

4. Događaj na prelazu Trijasa u Juru (pre oko 201,3 miliona godina)

Izumiranje koje je u geološkom smislu nastalo veoma brzo nakon Velikog izumiranja, takođe je pretilo da obriše život sa lica planete. Sveukupno, u ovom događaju izumrlo je oko 23% svih familija, 48% svih rodova i od 70 do 75% svih vrsta živih bića. Većina terapsida, arheosaurusa i velikih vodozemaca je nestalo, što je omogućilo dinosaurusima da prosperiraju bez kompeticije na kopnu. Jedno je od najenigmatičnijih izumiranja, iz razloga što postoje brojne teorije šta ga je moglo izazvati, ali nijedna od ovih teorija u potpunosti ne odgovara na to pitanje.

Praistorijski reptil – Redondasaurus bermani

5. Događaj na kraju Krede (pre oko 66 miliona godina)

Ovo je verovatno najpoznatije masovno izumiranje, jer su tokom njega izumrli dinosaurusi, dok su planetu po prvi put nasledili sisari. Pored dinosaurusa, izumrlo je oko 17% svih familija, 50% svih rodova i 75% svih vrsta živih bića. Bilo je nekoliko teorija o tome šta je moglo izazvati ovo izumiranje, ali je i dalje najuvaženija teorija o udaru ogromnog asteroida u blizini današnjeg Meksika.

Prikaz kolizije asteroida i Zemlje

Većina dašanjih naučnika smatra da se trenutno nalazimo u središtu šestog masovnog izumiranja. Procenjuje se da u današnje vreme svakodnevno izumre oko 150 različitih vrsta. Ovaj put nema teorija o prirodnim katastrofama budući da je krivac već poznat… čovek.

Ostaje nam da se pitamo, da li još uvek ima vremena da se spreči izumiranje modernog doba? Svakako, šta god da se dogodi jedno ostaje sigurno, a to je da šta god da čovek učini, priroda će pronaći način i život će se ponovo, poput feniksa, podići iz pepela.