Aktivizam i edukacija, Uncategorized, Voda, Zanimljivosti

Međunarodni dan Crnog mora – 31. oktobar

Šest crnomorskih zemalja: Bugarska, Gruzija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina, obeležavaju 31. oktobar kao Dan Crnog mora, jer je na taj dan 1996. godine usvojen  Strateški akcioni plan obnavljanja i zaštite Crnog mora koji je konkretizovao četiri godine ranije potpisanu Konvenciju o Crnom moru u Bukureštu, 21.04.1992.

Cilj Međunarodnog dana Crnog mora je da se pažnja javnosti skrene na zagađivanje, prekomerni ribolov, neodrživi razvoj, prekomernu gradnju u priobalnim delovima i neodrživi turizam.

Komisija za zaštitu Crnog mora od zagađenja (Crnomorska komisija), koja je osnovana tom prilikom, sprovodi odredbe Konvencije i Crnomorskog strateškog akcionog plana. Ovaj plan je definisao mere, radnje i vremenske okvire koji su potrebni za postizanje ekoloških ciljeva Bukureštanske konvencije. Crnomorski plan prepoznaje da su potrebne kolektivne akcije od svih zemalja koje okružuju Crno more da bi se smanjio uticaj zagađenja na njegov ekosistem, takođe su potrebne i akcije svih zainteresovanih strana kao i svih ljudi koji žive u regionu.

Glavne teme kojima se Crnomorska komisija bavi su: borba protiv zagađenja iz reka kao prioritetnih izvora zagađivanja i pomorskog saobraćaja, održivi razvoj crnomorskog regiona, očuvanje biodiverziteta, širenje zaštićenih teritorija, održivi ribolov, ekološki turizam i sl.

Specifične karakteristike Crnog mora čine ga veoma ranjivim na poremećaje ekosistema. Eutrofikacija (povećanje produkcije organske materije), zagađenje i neodgovorni ribolov rezultirali su ukupnim padom bioloških resursa, raznolikosti vrsta i pejzaža, pa i estetskih i rekreativnih vrednosti Crnog mora, čime je njegov ekosistem doveden do ivice urušavanja.

Površina crnomorskog sliva je toliko velika u odnosu na površinu Crnog mora da kvalitet vode u njemu podjednako zavisi i od primorskih i od neprimorskih zemalja ovog sliva. Tome dodatno doprinosi i izolovanost Crnog mora od okeana, zbog čega je ono jedan od vodenih basena sa najslabijom cirkulacijom vode na Zemlji. Njegova jedina veza s drugim morima je sa Sredozemljem preko Bosforskog moreuza, Mramornog mora i moreuza Dardaneli. Slatka voda i morska voda mešaju se samo u gornjih 100 do 150 metara, dok se voda ispod te granice meša tek jednom u hiljadu godina. Takva situacija dovodi do slabije razmene gasova voda-vazduh tako da količina kiseonika značajno opada sa porastom dubine i već na dubini od 180 metara završava se oblast ispunjena živim svetom, što predstavlja tek oko 15% zapremine Crnog mora.

Maksimalna dubina Crnog mora je 2.212 metra. Zbog jedinstvene geomorfološke strukture i specifičnih hidrohemijskih uslova, duboke vode nastanjuju specifični organizmi, u osnovi na nivou protozoa, bakterija i nekih beskičmenjaka. Saznanja o oblicima života u dubokim vodama Crnog mora vrlo su ograničena. Poremećaj prirodne ravnoteže između ova dva sloja mogao bi izazvati nepovratnu štetu ekosistemu Crnog mora.

Ono što je još interesantno kod Crnog mora je to što zbog slabog mešanja vode, koje je uzrokovano kombinacijom velike dubine i malog saliniteta, tj. gustine, na većim dubinama postoji velika koncentracija vodonik-sulfida koji se tokom hiljada godina nakupljao od raspadanja organske materije u anaerobnim uslovima. Upravo nedostatak aerobnih mikroorganizama i kiseonika pogodovao je očuvanju ljudskih artefakata starih više od hiljadu godina. Modelovanje je pokazalo da bi oslobađanje oblaka sumpor-vodonika u slučaju npr. asteroidnog udara u Crno more, predstavljalo opasnost za zdravlje i život ljudi koji žive na obalama ovog mora. Postoje čak i izolovani izveštaji o bakljama na Crnom moru koje se javljaju tokom oluja sa grmljavinom, što je verovatno izazvano kontaktom munja i zapaljivog gasa koji izbija iz morskih dubina. 

Salinitet Crnog mora (18 do 22 promila) je možda i najmanji u svetu, ne samo zbog činjenice da je pre poslednjeg ledenog doba to bilo slatkovodno jezero (mada se naučnici još spore oko ove teze), nego i zato što se u njega ulivaju četiri velike evropske reke – Dunav, Dnjepar, Dnjestar i Don.

Još jedna karakteristika Crnog mora su plime i oseke slabog intenziteta, a takođe i odsustvo velikih i opasnih stanovnika morskih dubina, zbog nedostatka kiseonika u dubinama.

Što se tiče biodiverziteta, čije je narušavanje drastično ubrzano od šezdesetih godina 20. veka, vode Crnog mora naseljava preko 1.600 vrsta gljiva, algi i viših biljaka, oko 2.000 vrsta beskičmenjaka, 168 vrsta riba i 3 vrste morskih sisara. To je oko tri puta manja raznolikost nego u Mediteranu. Prema poreklu crnomorska flora i fauna može se podeliti na dve osnovne grupe organizama – mediteranske imigrante i pontijske (kaspijske) relikte.

Smatra se da je svoje ime Crno more dobilo zbog slabije prozirnosti vode – u proseku do 5 metara dubine, dok je u Sredozemnom moru prozirnost i preko 30 metara.  

Mere i akcije preduzete od osnivanja Komisije do danas donele su prve znakove oporavka na Crnom moru:

  • zagađenja iz najvećih identifikovanih izvora zagađivanja se smanjuju
  • smanjen je procenat ispuštanja nedovoljno prečišćenih otpadnih voda
  • broj izlivanja nafte i količina izlivene nafte pokazuju trend opadanja
  • sadržaj nutrijenata za cvetanje algi u vodi je sve manji – fosfor je čak dostigao nivo iz 1960. godine, dok je azot i dalje veći nego 1960. To dovodi do toga da cvetanje algi bude manje intenzivno i ređe
  • koncentracije teških metala, postojanih organskih zagađivača (POPs) i radio-nuklida nemaju globalni značaj i uglavnom se odnose na sedimente
  • povećava se broj zooplanktona
  • zabeležen je porast količine sitne ribe.
Izvor: visibleearth.nasa.gov

Ove pozitivne promene su u ranoj fazi, nestabilne su i još uvek su daleko od strateškog cilja, a to je da se uslovi okoline vrate onima koji su primećeni u 1960-im.

Crno more je još uvek more u nevolji. Cvetanje algi (koje se vidi i na satelitskim snimcima) i zagađenje su i dalje veliki i utiču na biološke zajednice. Zalihe ribe komercijalno vrednih vrsta, poput jesetre, trpe zbog ilegalnog ribolova, zagađenja i uništavanja njihovih staništa.

Proces oporavka Crnog mora će trajati dugo i zahtevaće sprovođenje svih mera predviđenih Crnomorskim strateškim planom aktivnosti kao i budućih odredbi. Problem je i nedostatak naučnih saznanja i informacija o mnogim procesima i pojavama koji su potrebni za donošenje politika i odlučivanja. Nacionalni i međunarodni napori crnomorskih obalnih država u budućnosti će biti usmereni na dva cilja:

  1. prelazni cilj: sprečiti porast pritiska ljudskih aktivnosti kada se tranziciona ekonomija crnomorskih primorskih država počne oporavljati;
  2. strateški cilj: postizanje uslova životne sredine u Crnom moru sličnih onima opisanim šezdesetih godina dvadesetog veka. 

Kao zemlja koja pripada dunavskom slivu i koja svoje otpadne vode bez skoro ikakve prerade ispušta u njega, ali i u sve druge srpske reke koje se u Dunav ulivaju, trebalo bi da se zapitamo koji je naš udeo u nevoljama koje su snašle Crno more i njegov živi svet. Možda će Crnomorska komisija jednog dana izvršiti dovoljan pritisak na Srbiju da dovede u red oblast otpadnih voda pa će korist osim Crnog mora imati i ceo dunavski sliv nizvodno od Srbije.  

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: