Aktivizam i edukacija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje, Životni stil

Moda – Neprijatelj lije, rakuna, zeke…

29.11, odnosno poslednji petak u novembru posvećen je borbi protiv trgovine krznom. Najveći neprijatelj ovih nesrećnih životinja jeste modna industrija koja beskrupulozno ubija životinje i iskorišćava njihovo krzno kako bi se napravio određeni odevni predmet.

Svaki put kada vidim damu koja nosi bundu po poslednjoj modi, prođe me jeza jer je možda baš za njenu bundu moralo biti ubijeno oko 200 činčila. Tešim se činjenicom da možda ne zna šta nosi na sebi. Činčile, to su one male, slatke, pufnaste životinje. I sama sam kao mala imala jednu i ne mogu da zamislim da je završila, na primer, kao ukras na nečijoj kapi.

Zar nije preslatka?

Isto tako, umesto 200 činčila, stradaju na desetine ili stotine drugih životinja kako bi se napravio samo JEDAN odevni predmet. Dakle, toliko smo bezosećajni da ćemo radije zbog mode, stila ili čega god drugo, ubijati životinje i staviti ih sebi na glavu ili noge, i tako ih kao modni dodatak ili odevni predmet sa ponosom nositi. Dokle ide ljudska glupost. Možda jesam previše gruba ili stroga, ali sama pomisao na to mi uliva gađenje i jezu u kosti. 21. vek je, pronađena je zamena za pravo krzno. U tu svrhu se koristi veštačko, a što je još bitnije, ne nosite na svojoj savesti ko zna koliko ubijenih životinja.

Ovaj dan bi trebalo da probudi i objasni široj svetskoj populaciji sledeće:

Dugoročni cilj jeste da se zakonski reguliše uzgoj i ubijanje životinja zarad pravljenja garderobe. Zemlje potpisnice: Slovenija, Makedonija, BiH, Hrvatska, Austrija, Belgija, Češka, Holandija, Irska, Makedonija… Ono što je važno napomenuti, u Republici Srbiji je ove godine uvedena zabrana uzgoja životinja radi krzna

2000. godine uzgoj krzna je postao ilegalan u Velikoj Britaniji. Svetski poznati brendovi poput Armanija, Gučija, Ralf Lorena su u svoju politiku proizvodnje uvele upravo ovu regulativu, zabranile su upotrebu krzna u korist spasa velikog broja životinja. I ne, ovo nije reklama, već jedan od dobrih primera da se može i bez gore navedenog nepotrebnog pokolja.

Preko 100 miliona životinja se godišnje usmrti zbog krzna. Sve buduće jakne, ukrasi na modernim parkama, par čizama, krznena loptica na kapi, nazovite kako god hoćete, se čuvaju u kavezima. Njihov jauk, plač i zapomaganje su uglavnom prikriveni saobraćajnom bukom, tako da može da se desi da upravo u komšiluku imate jednu ovakvu farmu. Više od 85% krzna dolazi sa ovakvih farmi. Zatvorene lisice, zečevi, činčile i ostale životinje, besomučno pokušavaju da izađu na slobodu. Daleko su od svojih prirodnih staništa, bez mogućnosti na lov, igru i trčanje. Zabeleženi nemili slučajevi upućuju na zlostavljanje životinja koje žive u zarobljeništvu. Neke od njih imaju teške povrede glave, koje su tolike da im se vidi mozak, neke nemaju udove. Rane po telu koje imaju često su praćene infekcijom. Mladunci spavaju na leševima svojih mama itd. Bezbroj je primera, nažalost, ne lepih i NE humanih.

Metode koje „farmeri“ koriste za ubijanje krznenih životinja su elektrošokovi putem vaginalnog ili analnog otvora, trovanje pomoću toksičnih gasova, lomljenje vratova. Svake godine na milione životinja biva uhvaćeno od strane lovokradica. Rakuni, kojoti, vidre, vukovi, dabrovi bivaju uhvaćeni u zamke odakle ne mogu pobeći. Zarobljene životinje očajnički pokušavaju da se oslobode, međutim, ostaju u metalnim čeljustima lovokradica sve dok ne iskrvare, dehidriraju ili uginu zbog gangrene, smrzavanja ili šoka. Ženske jedinke koje imaju mladunce, neretko žvaću svoje udove u pokušaju da se vrate svojim bebama.

Pored svega navedenog, uzgajanje životinja radi dobjanja krzna ima i drugi uticaj, a to je uticaj na našu planetu Zemlju. Životinje koje su uginule na farmama, ostavljaju se da prirodno trule, a ukoliko farmer želi da spreči truljenje, uginulo telo životinja posipaju formaldehidom (jedinjenje koje pored kožnih bolesti, negativnog uticaja na disajne puteve izaziva i rak). Materije koje se koriste za tretiranje kože mogu zagaditi vodotokove, a tokođe predstavljaju i veliku opasnost po radnu snagu na farmama. Ljudi koji tamo rade često oboljevaju od kožnih bolesti i raka. Takođe je utvrđeno da su veći zagađivači uzgajivačnice životinja koje se koriste za proizvodnju pravog krzna, od tekstilne industrije koja se bavi proizvodnjom veštačkog krzna, i to deset puta!

Kako bi se što više proširio dobar glas o zabrani upotrebe i borbi protiv trgovine krznom, možete naići na bilborde, reklame ili slike po internetu sa natpisom „Krzno? Radije ću ići go/gola!“. U ovoj akciji uglavnom učestvuju poznati, poput manekenki i manekena, pevačica i pevača, glumica i glumaca.

Na sreću ovih divnih stvorenja, uveliko se radi na tome da se prirodno krzno ne koristi u ove svrhe. Postoji pomak i to je ono što mi izaziva blaži osmeh na lice. Zato, molim vas, ne kupujte odeću sa prirodnim krznom jer na sebi nosite sve te jauke, krikove i zapomaganje životinja koje su iskorišćene baš zbog vaše jakne ili kape.

Krzno bez krzna 😉


Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: