Možete li da zamislite koliko bi bilo efikasno da vam bespilotni dron donosi na vašu kućnu adresu porudžbinu iz super marketa ili pak ručak iz omiljenog restorana? A sada zamislite koliko bi bilo korisno kada bi dronovi mogli da sade na hiljade drveća svakodnevno umesto vas?

Danas se susrećemo sa mnogim izumima koji imaju za cilj uštedu čovekovog vremena, a ukoliko su ti izumi još i korisni po prirodu, zašto ih ne bismo i primenjivali. Tako nečeg se dosetila i kompanija iz Engleske BioKarbon Enžiniring (BioCarbon Engineering). Ova kompanija razvija visoko-tehnološki sistem koji koristi bespilotne dronove prvenstveno za pošumljavanje onih delova prirodnog područja koji su nepristupačni za čoveka ili koje je zadesila neka prirodna nepogoda, te je neophodno brzo nadomestiti izgubljeni biljni fond. Sam proces se odvija kroz dve faze: u prvoj fazi dron odlazi na ciljno područje i kreira detaljnu trodimenzionalnu mapu na osnovu koje koristeći GPS navigaciju vrlo precizno izvršava zadatak. Kada se snimi teren, dronovi se vraćaju na početnu lokaciju i uzimaju zalihe semena koje će koristiti u narednoj fazi. Pitate se kako dron zapravo seje? Lako. U jednoj sekundi poseje se jedno seme koje se poput metka upucava u zemlju. Tako posmatrano, za prosečno radno vreme od osam sati koliko čovek radi, može da se poseje više od 100.000 novih budućih stabala u jednom danu. Budući da je raznovrsnost flore kao i upotreba autohtonih biljaka u šumama bitan faktor za održanje prirodnog sistema, kompanija praktikuje kombinaciju različitog semenja onih vrsta koje su karakteristične baš za tu oblast.

Najveći trenutni cilj kompanije je da u naredne tri decenije ozelene planetu na svim područjima na kojima je to neophodno. Sa računicom da 60 dronova mogu da poseju oko bilion semenja godišnje, moramo priznati da je u pitanju prilično optimistična vizija. Inženjeri kompanije su procenili da je njihov način ozelenjavanja 10 puta efikasniji i brži i čak za 85% novčano isplativiji nego kada to radi čovek na klasičan način. Tim iz kompanije je testirao tehnologiju na različitim lokacijama kako bi sakupili dovoljno podataka i potrebnog iskustva neophodnog za najbolje moguće izvođenje pošumljavanja terena. Neka od lokacija na kojima se trenutno testiraju letelice je istorijska rudarska lokacija u Dungogu u Australiji, a jedan od značajnijih poduhvata bilo je i obnavljanje 10.000 hektara mangrove šume u Mjanmaru nakon pustošenja ciklona.

Susrećemo se i sa drugim sličnim kompanijama koje dele isti entuzijazam po pitanju obnavljanja degradiranih područja. Ističemo DronSid (DroneSeed) iz Oregona koja takođe koristi bespilotne letelice u želji da kreira novu eru, takozvanog, „preciznog šumarstva“. Oni pored setve semenja i sadnje sadnica imaju za cilj da postignu istovremenu primenu potrebnog đubriva i herbicida za izabrano područje.

Poljoprivreda je jedan od najvećih pokretača krčenja šumskih predela. Danas se najveći deo šumskog pokrivača uklanja zbog kultivacije raznih useva, a gledano na svetskom nivou, ponajviše zbog prizvodnje žitarica, palmi, zbog palminog ulja i kakaa. Pored biljne proizvodnje i uzgoj goveda je poprimio značaja. Na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu ove godine, Norveška je najavila fond od 400 miliona dolara za započinjanje investicija u poljoprivredi koja će podsticati smanjenje degradacije šuma i tresetnog zemljišta.

Prosečna procena je da planeta gubi između 120.000 i 150.000 kvadratnih kilometara šumskog pokrivača godišnje, što je oblast veličine 48 fudbalskih terena koja se gubi svakog minuta. Razmislite o tome.

Sa sigurnošću možemo tvrditi da će nam budućnost doneti mnoge napredne tehnološke razvoje pri borbama sa prirodnim katastrofama i poteškoćama koje najčešće proizilaze kao nus-pojava našeg delovanja. Stoga, budimo svesni da svaka naša akcija ima i svoju reakciju i da zeleni sat jasno kuca da je minut do ponoći.