Aktivizam i edukacija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

„Morska neman“ – 14. jul (Dan širenja svesti o ajkulama)

Morske životinje kojih se ljudi najviše plaše jesu ajkule. U nastavku teksta ćemo pisati nešto o ovoj životinji koja vekovima unazad uliva strah ljudskoj populaciji. 

Dok su ajkule poznate po tome da napadaju ljude, iznenađujuća činjenica je da ljudi nisu njihov prirodni izbor plena. Samo se nekolicina vrsta smatra opasnom po čoveka (velika bela ajkula, ajkula čekićara, tigrasta ajkula, mako ajkula i zambezi ajkula). Zapravo postoji preko 500 vrsta ajkula na svetu, a neke od njih se hrane isključivo planktonom. Ajkule su ekstremno teritorijalne i napadaju isključivo u cilju odbrane tj. kako bi zaštitile sebe i svoj dom. Na svu nesreću, mnogo više ajkula biva ubijeno od strane ljudi, nego što ljudi stradaju od ajkule. Dakle, nismo prirodni neprijatelji, već većina napada predstavlja splet nesrećnih okolnosti gde ajkula nije mogla da razlikuje čoveka od pravog plena ili je jednostavno bila zaštitnički nastrojena jer s osećala ugroženo..

Dan koji je posvećen ajkulama jeste 14. jul, zato ćemo ga iskoristiti da vam približimo važnost ove vrste za planetu Zemlju.

Ajkule su ribe grabljivice vretenastog tela, šiljate glave, sa pet vrsta peraja: grudna, trbušna, leđna, analna i repna peraja. 
Razmnožavaju se na tri načina:

  • oviparne – legu jaja,
  • viviparne – rađaju žive mladunce
  • ovoviparne – razvijaju se iz jaja ali u telu majke.

Ajkule su hrskavičaste ribe, što znači da je njihov kostur napravljen od hrskavice, a ne kosti. Hrskavica je lakša i fleksibilnija, što im omogućava da plivaju brže, troše manje energije i brže se okreću i tako povećavaju svoje predatorske sposobnosti. Za razliku od riba sa koštanim skeletom, nijedna ajkula nema riblji mehur, i baš zbog tog nedostatka mogu bez poteškoća naglo da menjaju dubinu. Da ne bi potonula, ajkula mora da pliva bez prestanka. Interesantno je da love pomoću čula mirisa, čiji centar zauzima veći deo mozga, dok im oči pomažu tek kada se sasvim približe žrtvi.

Zanimljivi primerci

Obično su dugačke od 1 do 20 metara. Među najproždrljivije ajkule spadaju Carcharhinus leucas (zambezi ajkula) i Carcharodon carc, velika bela ajkula koja može porasti od 10 do 13 metara.

Ajkule čekićare, koje ste sigurno viđali u crtanim filmovima, imaju glavu u obliku slova T. Oči i nosni otvori im se nalaze na ivicama „čekića“. Priroda se zaista poigrala. ☺ Hrane se tunom, ali je zabeleženo par slučajeva kada su napale ljude, te se zbog toga smatraju opasnim. 

Ajkula čekićara (Sphyrnidae)

Ćilim ajkula živi skoro pri morskom dnu, oko Australije. Teško se uočavaju jer poseduju izraženu mimikriju (sposobnost prilagođavanja sredini u kojoj žive). Na dnu leže poput šarenog tepiha i tako vrebaju svoj plen. Mogu dostići dužinu od 3 metra i težinu od 300 kilograma.

Ćilim ajkula (Orectolobiformes)
Zaista je teško razlikovati od morskog dna.

Uloga ajkula u ekosistemu

Ajkule su često na vrhu lanca ishrane, bitne su za kontrolu broja populacije drugih vrsta morskih organizama. Imaju tendenciju da love slabe ili bolesne životinje, što održava datu populaciju zdravom. Sa druge strane uklanjanje velikog broja ajkula, ima potencijal da izazove povećanje broja drugih vrsta, što može imati negativan uticaj na ekosistem. Na primer, u nekim oblastima, smanjenje broja ajkula može povećati količinu morskih kornjača koje se hrane morskom travom, što je dalje štetno za podlogu na kojoj trava raste. To pak može imati negativan uticaj na klimatske promene jer ove biljke ispuštaju velike količine ugljen-dioksida. Kao što znamo SO2 je najveći krivac za povećanje efekta staklene bašte.

Zašto nam uopše trebaju ajkule? Kažu da:„Život na zemlji zavisi od ajkula.“ Okeani su pluća i ostava planete. ,,Zdravi” okeani proizvode 50-80% kiseonika kojeg udišemo i preko 150 miliona tona proteina (morskih organizama) godišnje. U nekim delovima sveta, populacije ajkula su u poslednjih 40 godina drastično opale. Hiljadama godina unazad, ajkule su održavale zakon i red pod vodom, direktno ili indirektno su uticale na ponašanje žibog sveta u okeanima. Ako nastavimo da ubijamo 200.000 ajkula dnevno to bi rezultovalo pucanjem morskog lanca ishrane. Sa svakom ajkulom koju ubijemo direktno utičemo na vazduh koji udišemo i hranu koju jedemo.

Kako ljudska aktivnost šteti ajkulama? 

Najveća opasnost za populaciju ajkula je industrijski ribolov. Globalne ribarske flote ubijaju 73 miliona ajkula godišnje. Priroda ne može da održi korak sa takvim gubitkom. Dok je meso ajkula jeftino, peraja ajkula (glavni sastojak u supi od ajkule) postala su nedavno jedna od najvrednijih plodova mora na planeti. Kao rezultat toga, ribarske flote hvataju ajkule i čuvaju samo dragocene delove. U ne tako lepoj praksi, ribari upecanu ajkulu izvlače na brod, a zatim joj oderu leđno, prsno i repno peraje. Tako osakaćenu pre nego što umre, bacaju nazad u vodu. Taj čin je opisan kao „morski ekvivalent ubijanja slona zbog kljova“. 

Zanimljivosti

  • Život u okeanu može biti težak. Mala količina svetlosti dopire do dubokih mutnih voda, tako da preživljavanje morskih životinja često završava oslanjanjem na druga čula. Ajkule, takođe, imaju odlično i veoma izraženo čulo mirisa. Koriste ga za otkrivanje mirisa predatora, plena i potencijalnih partnera.
  • Iako nije njihovo najizraženije čulo, vid im je i dalje važan i njihove oči su posebno prilagođene uslovima slabog osvetljenja. Postavljene su na stranama glave, što im daje dobar pogled u svim pravcima.
  • Zvuk putuje bolje pod vodom nego kroz vazduh, tako da je zvuk jedan od prvih načina na koji će ajkula otkriti plen. Najosetljiviji su na niskofrekventni zvuk. 
  • Ajkule imaju u glavama organ ispunjen želeom, tj. elektroreceptorom koji može detektovati električne signale. Ovo uključuje geomagnetno polje Zemlje, koje im koristi za orijentaciju i navigaciju. 
  • Imune su na sve poznate bolesti.
  • Stručnjaci kažu da su ajkule postojale pre nego što su dinosaurusi lutali zemljom pre 400 miliona godina, a ajkule koje danas vidimo su u osnovi ono što su bile i tada!

Ovo je još jedan u moru primera kako smo sami sebi stvorili „neprijatelje“. Jeste da izgledaju prilično zastrašujuće i da postoje zabeleženi napadi na ljude, ali da li ste znali da je veća verovatnoća stradati od pada kokosa na glavu, nego od napada ajkule? Povrh svega toga, veoma su bitne za održavanje vodenih ekosistema, a samim tim i ljudske populacije.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: