Ovog užurbanog Beogradskog popodneva odlazimo u Botaničku Baštu, gde nas čeka šrof. dr Jelena Vukojević. Usled sve aktuelnijih tema zagađenja, ono što je interesantno a malo ko zna, jeste neverovatna uloga gljiva u biološkim sistemima. 🙂

Dobar dan profesorka. Pre svega želim da Vam zahvalim na gostoprimstvu i odvojenom vremenu za ovaj razgovor. Da li biste za početak mogli da se predstavite našim čitaocima i kažete nam nešto više o oblasti kojom se bavite?

Dobar dan Jelena. Nema na čemu, zadovoljstvo je moje. Ja sam Jelena Vukojević, redovni profesor na Biološkom fakultetu, na katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju. Bavim se gljivama iz različitih aspekata, pre svega mikološkog. Na početku bih napomenula da su gljive jedna ogromna grupa organizama te da je kod nas često problem što termine „gljiva“ i „pečurka“ uglavnom smatramo sinonimima, a pečurke su samo jedna, u odnosu na carstvo gljiva, malobrojna grupa. Ekspanzija proučavanja gljiva nastala je pre oko 20 godina. Kada sam počinjala da se bavim mikologijom, došla sam kod Prof. Marije Montanjole Cvetković koja je bila jedini mikolog na IBISS-u (Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković), a danas ponosno mogu da kažem, da se samo na našem fakultetu i institutu nalazi oko 20 ljudi na projektu kojim se bavim. Imamo zaista mnogo doktorskih disertacija iz oblasti mikologije, kao i mnogo objavljenih međunarodnih naučnih radova i knjiga na kojima smo radili. Mi se bavimo fitoproučavanjem gljiva kao i proučavanjem enzimskog sistema gljiva određenih vrsta. Veeoma bitno je proučavanje jestivih gljiva kao i medicinskog značaja gljiva koji je od davnina poznat, naročito u dalekoistočnoj kulturi. Mi se bavimo pitanjem „zašto?“ su gljive lekovite, pa izučavamo atnioksidativno, antikancerogeno, genoprotektivno dejstvo itd. Ono što je veoma interesantno i što na neki način povezuje vašu oblast ekologije i nas, jeste to da se mi poslednjih godina dosta bavimo izučavanjem biodegradacije, odnosno razgradnjom organskih i neorganskih jedinjena putem gljiva. Najnovije na čemu se radi jeste mogućnost razgradnje naftnih derivata, odnosto generalno aktuelnih zagađivača pod uticajem gljiva.

U današnje vreme kada se suočavamo sa velikim ekološkim izazovima, koju bi ulogu tu mogle da imaju gljive pogotovo u borbi sa, da ih tako nazovemo, popularnim zagađivačima kao što su nafta i plastika?

Moram da napomenem da se jako mali procenat biomase iskoristi za hranu i hraniva, dve trećine su balast, nešto što predstavlja zagađivač za sredinu. Da nije određenih organizama, a naročito gljiva, ne bismo mogli da se izborimo sa tim otpadom. Gljive produkuju ligninolitičke enzime i njihov način ishrane je veoma specifičan. One produkuju enzime u spoljašnju sredinu (ekstracelularno), pa sve velike molekule koji su dominantni u biljkama cepaju na sve manje, a potom ih uključuju u svoj metabolizam ishrane. Na bazi toga dalje se ukazala mogućnost za razgradnju mnogih drugih nama neželjenih supstanci. Još to nije poprimilo određene komercijalne razmere, ali je dobro poznato da razlažu plastiku, pa čak mogu razlagati i diskove kao i cedeove, što je skoro objavljeno u časopisu Nature. Kada pričamo o ovoj oblasti moramo razdvojiti biodegradaciju i biodeterioraciju. Bioremedijacija je veoma poželjna za prečišćavanje vode i zemljišta. U Izraelu se dosta gaji vinova loza, koju orezuju i od reznica prave supstrat za gajenje, vama poznate, bukovače. Bukovača je pre svega izvanredna hrana sa velikom nutritivnom vrednošću, a u ovom slučaju se koristi kao supstrat u zemljištu sa velikim potencijalom, može apsorbovati teške metale kao i druge štetne supstance. Biodeterioracija je takođe razgradnja, ali za nas nepoželjna. Postoje određene vrste, njih 8 na svetu, koje služe za testiranje otpornosti materijala kao što su koža, plastika, tekstil, boje. Isti ti organizmi ugrožavaju kulturnu baštinu, odnosno određene predmete, slike, skulpture pa čak i kamen. Mikolozi su tu važni kako bi prepoznali koji je organizam u pitanju, kao i da znaju kako se zaštiti od istih. Tako da je potencijal gljiva u biodegradaciji ogroman i dugi niz godina se proučava, i iako se dosta toga zna, ja lično ne mogu predvideti određenu široko komercijalnu upotrebu gljiva u ove svrhe za sada.

Kada pričamo o lekovitom dejstvu gljiva, kako biste to približili ljudima sa našeg podneblja, odnosno kako bi oni mogli da iskoriste blagotvorna dejstva gljiva već sada, sa onim što naše tržište nudi?

Potencijal gljiva, odnosno poznavanje njihovog lekovitog dejstva, seže u zaista davnu prošlost. Pritom, ne mislim na evropske narode, pričam o istočnoj kulturi gde one od davnina imaju veliku primenu. Čak i tada postojale su knjige – farmakopeje, koje su opisivale gljive i njihovo dejstvo. Istina, to je širok dijapazon. Gljive su korišćene kao preventiva i kao lek. Pominje se veliki broj vrsta koje su istovremeno i jestive i lekovite, a među njima se ističe desetak vrsta. Ako me pitate konkretno kod nas, malo se zna i malo se koriste, ali ipak postoje. Napomenula bih da preparati napravljeni na bazi gljiva, ne mogu zameniti konvencionalne lekove, ali svakako su u službi zdravlja. Današnjim metodama pojedinačnim izolacijama lekovitih supstanci iz gljiva, izučava se i poznaje dejstvo velikog broja njih, te je onda moguće i ekstrahovati ih te koristiti kao preparate. Ako vas preparati zanimaju, recimo kod nas na tržištu je postojao Šitake lecitin, koji znatno utiče na sniženje krvnog pritiska. Dakle, šitaka – jedna jestiva vrsta, može se kupiti kod nas na pijaci, i to je što bi se reklo, i lek i hrana. Zatim postoje preparati kao što je krestin, polisaharid koji ima širok dijapazon lekovitih svojstava – antimikrobno, antioksidativno, antikancetogeno. Na koje linije tumora deluje, kao i optimalne koncentracije za postizanje željenog efekta, testirano je, recimo, kod nas u laboratoriji. Dakle kao što sam napomenula ove metode ne mogu zameniti farmakološke lekove, ali imaju veoma značajan efekat, i ono što je jako bitno napomenuti – nemaju toksično ili bilo koje drugo štetno dejtvo po organizam. Naravno, u prvi plan kada su u pitanju lekovite gljive treba staviti Ganoderma lucidum, koja se nalazi i na našim prostorima. Nije jestiva ali je veoma lepa, a njen lekoviti utcaj je zaista veliki. Kaže se da je često efekat ovih gljiva zavisi od izgleda i ukusa plodonosnog tela. Recimo, siva i kisela poboljšava varenje, žuta i slatka blagotvorno utiče na slezinu, dok bela i ljuta pozitivno deluje na pluća. Istu ovu vrstu Kinezi nazivaju Ling Zi, i kod njih je veoma cenjena, a postoji podatak da je u njihovoj farmakopeji zabeleženo još u 16. veku, da pozitivno utiče na životnu energiju, povećava inelektualni kapacitet i sprečava zaboravnost. Ali i tu se navodi kada i u kojim prilikama se koristi ova gljiva. Profesorka Stajić i ja smo imale priliku tokom jednog naučnog kongresa u Kini, da posetimo muzej posvećen gljivi Ganoderma lucidum. To je ogroman kompleks koji prezentuje sve od lekovitih do kozmetičkih preparata, prikazuje ceo opus primene ove gljive, a sve zajedno svedoči dugoj tradiciji poznavanja i upotrebe iste. Veruju, takođe, da se konzumiranjem ganoderme može postići dugovečnost. Kod nas možete kupiti preparate na bazi ove gljive a možete konzumirati i čaj kao i ekstrahovane kapi koji se mogu nabaviti u biošpajzevima. Dakle, blagotvorno dejstvo je zaista činjenično kao i razni benefiti po čoveka koje donese gljive, ali ja moram da napomenem za kraj, da svakako kao i sa svim što je vezano za konzumaciju, ipak treba biti oprezan.

Profesorka, posle ovoga što ste rekli, sigurna sam da će mnogi kao i ja sama što pre otrčati do najbliže samoposluge po ukusnu bukovaču, a meni preostaje samo da Vam se zahvalim na vašem gostoprimstvu i tome što ste podelili sa nama ove ne samo korisne već i interesantne informacije. Želim vam prijatan dan, i nadam se da će biti prilike da ponovo sarađujemo 🙂

Hvala vama, zadovoljstvo je bilo moje. Sigurna sam da će biti još prilike za saradnju i istoj se radujem, a do tada, srećan rad i veliki pozdrav vama i vašim čitaocima.