Aktivizam i edukacija, Pejzažna arhitektura, Urbana ekologija

Nacionalna asocijacija zelenih krovova Srbije

Stvaranje poznanstava i sklapanje partnerstava predstavlja jedan od najbitnijih koraka dok polako idemo ka krajnjem cilju – zdravoj životnoj sredini. Kao novi saradnici i prijatelji Nacionalne asocijacije zelenih krovova Srbije razgovarali smo sa arhitektom Danicom Laćarac, jednom od osnivača i projektnim menadžerom Asocijacije.

Hoćete li nam reći nešto više o Nacionalnoj asocijaciji zelenih krovova Srbije?

Asocijacija je osnovana u maju 2018. godine. Nastala je kao rezultat dugogodišnje saradnje između jednog od vodećih novosadskih investitora, Erker inženjeringa, koji je želeo da svojim kupcima pruži i dodatnu vrednost, i marketing agencije, Aspect Comunications, koja im je na tom putu pomagala i delila viziju sa njima. U tom procesu, ja sam bila saradnik u agenciji koji je iz ugla arhitektonske struke predlagao nova rešenja koja su danas i implementirana, sumirana u jednoj celini poznatoj kao: Zeleni koncept stanovanja. Tokom prethodnih pet godina, razvijajući Zeleni koncept stanovanja, došli smo do zaključka da je zelena infrastruktura, ali i generalna promena pristupa u urbanističkom planiranju naših gradova neophodna, ka čemu smo i usmerili aktivnosti Asocijacije.

Jedan od projekata kompanije Erker inženjering

Šta vas je podstaklo da osnujete Asocijaciju?

Nova rešenja na kojima smo radili prethodnih pet godina nije bilo jednostavno implementirati. Naprotiv, u nekim trenucima ceo koncept činio se neodrživim, jer dosadašnji način funkcionisanja grada nije sistemski mogao da podrži nijedan segment ka kom smo težili.

Ukratko, Zeleni koncept stanovanja se sastoji iz tri segmenta, od kojih se jedan odnosi na selekciju otpada, a druga dva na implementaciju elemenata zelene infrastrukture u stambenim objektima.

Kad je reč o selekciji otpada, prvih godina je sve teklo izuzetno sporo. Mali broj stanara je od samog starta prihvatio ovu mogućnost i uveo nove navike, a privatne firme koje su odnosile selektovan otpad su imale dosta poteškoća u tehničkom smislu, tako da se i realizacija odvijala otežano.

Sa implementacijom zelenih terasa, a posebno zelenog krova, otkrivala se jedna nova sfera koju u startu nismo mogli ni da zamislimo. Ubrzo smo shvatili da benefiti od implementacije zelenih krovova mogu biti izuzetni za grad, ali, da istovremeno, gradski propisi ne idu u prilog ovakvim rešenjima. Traženjem načina da ceo grad pokrenemo na promenu došli smo do Evropske federacije asocijacija zelenih krovova i odlučili da se na tom putu sa njima udružimo. Bilo je potrebno da formiramo Nacionalnu asocijaciju, nakon čega je izglasano da Nacionalna asocijacija zelenih krovova Srbije postane njihov novi član.

Koji su sve benefiti zelene gradnje za stanovnike gradova?

Potencijalni benefiti su zaista mnogostruki. Ono što je važno da usvojimo, jeste da najviše benefita donosi zapravo strateški planirana i unapred definisana zelena gradnja. Drugim rečima, strategija urbanog razvoja naših gradova je od izuzetne važnosti i uticaće upravo na postizanje maksimalnog učinka i na nivou objekta i na nivou grada. Pojedinačni primeri, sa kojima se trenutno susrećemo, pre svega su važni zbog podizanja svesti o prednostima i mogućnostima kod ovakvog pristupa arhitektonskom i urbanističkom projektovanju, ali ono što je neophodno jeste strategija daljeg razvoja za svaki pojedinačni deo grada, koja je kreirana na osnovu podrobne analize i koja primenjuje znanja razvijenih gradova.

Koja je glavna prepreka u ostvarivanju jedne ovako održive ideje?

U dosadašnjem radu susreli smo se sa dva primarna nedostatka – prvi se odnosi na manjak informacija i znanja iz oblasti zelene infrastrukture u najširem smislu. To je razlog zašto smo se u prvoj godini rada Asocijacije usresredili upravo na kreiranje što šire mreže saradnika i članova. Putem mreže, koja svakodnevno raste, aktivno širimo važne informacije iz ovog domena, kao i fenomenalne primere iz gradova koji nas okružuju.

Drugi nedostatak jeste zahtevna finansijska kontrukcija kada je reč o implementaciji ovakvih rešenja, te je to još jedan domen u kom grad igra odlučujuću ulogu u smislu definisanja i odobravanja određenih budžetskih linija u cilju finalne implementacije.

Da li se možemo nadati da je budućnost naših gradova zelena?

I više od toga! Već smo svedoci zelenog razvoja mnogih evropskih gradova. Jedan od trenutno najaktuelnijih projekata, i to u našem komšiluku, jeste projekat implementacije 50 zelenih fasada na postojećim objektima u Beču, koji se realizuje u potpunosti pod pokroviteljstvom grada. Od strane grada obezbeđena su sredstva, kao i ekipe koje rade na implementaciji rešenja. Stanovnici Beča koji žele da njihov objekat bude oplemenjen zelenim zidom, prijavom na konkurs obavezuju se na održavanje istog. Iskustvo Beča će biti za nas izuzetno značajno, budno pratimo taj projekat. Sigurni smo da već i samo upoznavanje sa primerima dobre prakse može da bude efikasan način da ubrzamo i razvoj naših gradova.

Nedavno ste bili učesnici Globalne konferencije “Urban Future” u Oslu. Hoćete li ukratko da podelite sa nama vaše utiske sa konferencije?

Prvu polovinu godine su obeležile zapravo dve velike konferencije. U aprilu je održana internacionalna konferencija na temu zelene infrastrukture u Londonu. Organizator konferencije bila je Evropska federacija čiji smo članovi, tako da smo imali priliku da i uživo upoznamo ostale predstavnike zemalja članica i predstavimo plan i strategiju za prvu godinu rada. Za nas je zapanjujući bio podatak da se neki gradovi, poput Linca, ili neke zemlje, poput Nemačke, već četrdeset godina aktivno bave pitanjem zelene infrastrukture u gradu. U Londonu smo se i lično uverili u strategiju koja se danas primenjuje kako bi grad stao rame uz rame sa najzelenijim gradovima sveta.

Panorama zelenog londonskog krova

Ubrzo nakon Londona, otišli smo i u Oslo, a najveći utisak je da smo bili na pravom mestu u pravo vreme! Oslo je ove godine poneo titulu zelene prestonice Evrope. Iako grad već funkcioniše na zavidnom nivou, njihovi ciljevi su daleko iznad trenutnog stanja. Ukratko je teško o tome govoriti, toliko je akumulirano dobre energije i fantastičnih primera iz gradova celog sveta da još uvek sumiramo utiske. Jedna posebno interesantna činjenica, koju bih izdvojila, je da u svim uspešnim primerima, o kojima smo na konferenciji slušali, postoji jedna zajednička crta – radi se o činjenici da su stanovnici uvek bili aktivni učesnici promena koje su se dešavale u njihovom gradu. Načini da se stanovništvo angažuje bili su najrazličitiji, od direktnog intervjuisanja stanovništva, do postavljanja punkta gde je bilo moguće napismeno dostaviti svoje viđenje nedostataka i poboljšanja koje bi grad mogao stanovnicima da pruži. U svakom slučaju, rezultati do kojih su došli su bili fantastični upravo iz razloga što su nova rešenja bila baš ona koja su njihovim stanovnicima u tom trenutku i bila potrebna.

Urbane zelene površine u Oslu

Ako biste mogli da izvučete samo jedan, najbitniji zaključak sa konferencije, kako bi on glasio?

Konferencija je bila pravi vetar u leđa ideji koja nas poslednjih 5 godina opseda, koleginica Ivana iz marketing tima je to jednom prilikom lepo sumirala: budućnost je stigla, zelena je i svetla!

Iako je mlada, Asocijacija je već okupila zavidan broj prijatelja i saradnika. Koliko je bitna mreža partnera za ostvarivanje ciljeva Asocijacije?

Presudna je za nas u ovom trenutku. Ako se vratimo na temu glavnih nedostataka, upravo mrežom partnera i saradnika aktivno utičemo na nedostatak znanja i svesti o važnosti promene pristupa u urbanom razvoju. Članstvo u Asocijaciji je besplatno, i svako ko smatra da može da doprinese da se svest o ovoj temi širi je dobrodošao. Podjednako su nam važni i saradnici iz struke, gradskih uprava kao i građani, svako od nas može izuzetno mnogo da doprinese!

Kakvi su planovi Asocijacije u skorijoj budućnosti?

Krovna evropska organizacija čiji smo članovi, prepoznaje Asocijaciju Srbije centrom za Balkan. Za nas je to fantastičan izazov, usmerili smo sve napore da potvrdimo ovakvu jednu viziju. Uveliko planiramo veliku regionalnu konferenciju, kako bismo, pre svega, znanja i iskustva Evrope doneli i podelili sa što većim brojem ljudi, ali isto tako da postojeće primere dobre prakse, koji su već na ovim prostorima implementirani, na što bolji način ispromovišemo.

Za kraj, imate li neku zelenu poruku da uputite posetiocima našeg portala?

Možda je u ovom trenutku najvažnije da neprekidno tragamo za što većim brojem fantastičnih primera i znanja, kako bismo i sami postavljali visoke ciljeve. Svaki stanovnik grada utiče itekako na njegovo funkcionisanje i samim tim može biti donosilac kvalitetnijih promena. Na tom putu, Asocijacija će biti u službi katalizatora za sva znanja i iskustva i uvek otvorena za saradnju. Dobro nam došli!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: