Bogatstvo planete, Zanimljivosti, Životna sredina

Nacionalni park Fudži-Hakone-Izu

Извор: www.japantoday.com

Planina Fudži simbol je Japana koliko i izlazeće sunce. Ta velika kupa koja je najveći deo godine prekrivena snegom, uzdiže se usamljena iz okolnih ravnica uz pacifičku obalu ostrva Honšu. Fudžijama je u stvari vulkan koji je poslednju erupciju imao 1707. godine, ali ga geolozi još uvek svrstavaju u aktivne. Ime planine potiče iz Ainu jezika (jezik starosedelaca Japana) i znači „večni život“. Sa svojim kupastim i elegantnim oblikom dostiže visinu od 3776 m, što je čini najvišom planinom arhipelaga, koja se može videti iz 13 pokrajina. Fudži (ima mnogo sinonima – Fudžijama, Fudžisan itd.) sastavni je i glavni deo Nacionalnog parka „Fudži-Hakone-Izu“. 1. februara 1936. godine ova prirodna celina proglašena je kao nacionalni park i pod posebnom je zaštitom države. Fudži-Hakone-Izu nosi titulu najposećenijeg nacionalnog parka u Japanu. Svake godine poseti ga između 250 i 300 hiljada ljudi.
Stoga, kada bi pitali Japanca da da primer najlepšeg mesta u svojoj zemlji, na prvo mesto bi stavio planinu Fudži. 

Park se prostire na 121 695 ha i sastoji se od već pomenute planine Fudži, Hakone (planinski predeo prepun izvorišta tople vode) na istoku i Izuhanto poluostrva na jugu koje je zbog netaknute prirode stenovitih obala, šuma i prirodnih vrednosti koje poseduje, svrstan kao Geopark od strane UNESCO
Od florističkog bogatstva treba pomenuti neke od biljaka koje su zaštićene u predelu Hakone kao što su japanski čempres (Chamaecyparis obtusa), japanski crveni bor (Pinus densiflora), japanski hrast (Quercus crispula) i japanski javor (Acer palmatum) i oni grade samostalne ili mešovite šume. 

Na teritoriji Parka zabeleženo je 37 vrste sisara. Najkarakterističnije životinje su nekoliko specifičnih rovčica i krtica, japanski puh, daždevnjak kao indikator čistih šuma, lisice, zečevi, crni medved, japanski serov i dr. Neke od ovih životinja se nalaze na Crvenoj listi (IUCN) poput puha, japanskog serova i daždevnjaka. Faktori ugrožavanja ovih vrsta jesu lov, koji je dosta izražen od strane stanovništva, ali i uništavanje šuma i njihovo preinačenje u obradive površine.

Poput Olimpa kod starih Grka, veličanstveni Fudži je u davna vremena smatran planinom bogova plodnosti, koji u doba žetve silaze u doline da blagoslove ljude dobrim prinosom. Da li su bogovi mogli da nađu bolje mesto od ove moćne planine? Fudži je svetinja i u glavnoj japanskoj religiji, šintoizmu, koja se zasniva na kultu predaka i prirode. Ne inspiriše samo slikare, on je nezaobilazan motiv i u japanskoj poeziji. On je danas sveto mesto za hodočašće grupa poklonika, pa nije ni čudo što je godišnje u tu čast poseti veliki broj stanovnika Japana. 2013. godine, posle višegodišnjeg truda i zalaganja lokalne administracije ali i brojnih volontera, ova „planina nad planinama“ proglašena je kao 17. lokacija u Japanu koja se nalazi na listi Svetske kulturne baštine.

Ova vest je primljena sa pomešanim osećanjima, jer mnogi smatraju da će veliki broj turista loše uticati na životnu sredinu na ovoj planini, budući da se vodi konflikt između rekreacionih svrha sa jedne i održavanje duhovne i religiozne vrednosti, ali i estetike prostora sa druge strane. Lokalna vlada je, kao jednu od mera predostrožnosti, uvela prodaju karata (cena karte 1000 japanskih jena odnosno, u našem slučaju oko 1000 dinara) za obilazak Fudžija. Isto tako, vrlo vredno i marljivo se radi na podizanju svesti o očuvanju ovih prirodnih vrednosti i kod lokalnog stanovništva, ali i kod dece koja imaju organizovane ekološke radionice i koje su izuzetno uspešne. Očekuje se da će uvođenjem pravnih regulativa i određenih mera još većeg stepena zaštite ovog prostora, Fudžisan postati dobar primer održivog turizma!

Na planinu se uveo i besplatan Wi-Fi signal. Na ovaj potez vlada Japana se odlučila kako bi pospešila turizam, ali i poboljšala bezbedonosne mere.  Posetioci će sada moći da podele svoje iskustvo putem društvenih mreža već u trenutku posete, dobiju informacije o vremenskim uslovima na planini i potraže pomoć ukoliko im bude bila neophodna. Ipak, ova novina koliko ima prednosti, toliko ima i mana, imajući u vidu današnji trend celokupne populacije koja više ne zna u potpunosti da uživa u prirodnim lepotama, već sve više vremena provodi za mobilnim uređajima.

Veličanstveni Fudži

Jedna japanska izreka kaže: „Svako bi ispao budala ako se ne bi popeo na Fudžijamu bar jednom, ali bi takođe ispao budala ako bi pokušao i drugi put.“

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: