Svakodnevno slušamo o plastici, staklu i papiru kao vidu otpada. Postoje i druge forme otpada, kao na primer pamuk koji spada u organski otpad. Svaki od ovih materijala/tipova otpada ima neko predviđeno vreme raspadanja. Za plastiku je to od 450 godina i više, za pelene od 250 godina, dok je pikavcima potrebno od 12 do 15 godina. Ovo je sve okvirno jer mnogo faktora može uticati na vreme potrebno za raspadanje. Ipak, to je poprilično mnogo vremena za ljude čiji je životni vek oko sedamdesetak godina a koji u toku tog perioda nagomilaju velike količine različitog otpada. Mada, zamislimo težak dan na radnom mestu ili na fakultetu i da smo mnogo gladni. Prva lokacija gde ćemo se naći je neki market sa pripremljenom hranom. Biraćemo petnaestak, dvadeset minuta, uzećemo neku hranu i biti srećni jer smo uštedeli vreme za pripremu. I tu je privremeno mukama kraj. U šta se spakuje ta hrana? Naravno, u jednostavne kutije od stiropora.
Kutije za hranu, čaše, zaštita za tek kupljenu belu tehniku, izolacija. Stiropor je našao put do našeg doma i lagodnog života kroz različite forme. Ali, kao i sve, i ovo ima svoju cenu.
Pre svega, i naziv stiropor nije potpuno ispravan. Naime, stiropor, pod tim imenom, je zaštitni znak kompanije Dow Chemical Company. U suštini, to je penušavi polistiren. Problematika stiropora je u tome što on nije biorazgradiv, a nije ga moguće ni reciklirati. Reciklaža je problem zbog same gustine materijala i kontaminacije. Čak 95% stiropora čini vazduh! Tehnički, izgleda da je neekonomično raditi sa tom količinom materijala. Pošto se u većini slučajeva koristi za pakovanje hrane i pića, zbog obilne količine pora dolazi do kontaminacije ambalaže i teško ju je očistiti upravo zbog tih pora. Ukoliko se nađe na deponijama, potrebno mu je oko 500 godina i više da se razloži. I nije jedini problem stiropor kao materijal. Naime, stiropor predstavlja polistiren za koji je naučno dokazano da ima efekte na radnike koji učestvuju u proizvodnji istog. Postoje posledice kao što su iritacija kože, očiju, ali i dugoročni problemi kao što su uticaji na različite sisteme organa. Pokazano je da su proivođači stiropora 1986. godine bili na petom mestu najvećih proizvođača toksičnog otpada. Smatra se da oko 30% prostora deponija čini upravo ovaj materijal. On je veoma opasan za grabljivice koje se hrane na deponijama jer se lako mrvi i može da dovede do toga da se životinje uguše njime, bilo grabljivice, bilo neke druge koje nalete na njega i izgleda im primamljivo. Velika prednost stiropora je njegova laka dostupnost u smislu cene. Dakle, sve dok nam je lako dostupan, uzimaćemo ga zdravo za gotovo.

Kao rešenja se predlažu različiti alternativni materijali, ali je potrebno da se nađe odgovarajući materijal i da to pre svega zaživi među narodom. Jedna od potencijalnih ideja je papir, za koji je dobro poznato da je biorazgradiv i da nije toksičan. Još jedna od alternativa jesu kutije od pečurki. Kod izrade ovih kutija, upotrebljavaju se micelijumi gljiva i otpad koji se dobija od poljoprivrednih kultura (npr. kukuruz). Micelijum se izmeša sa tim otpadom i omoguće mu se uslovi da raste. Onog trenutka kada se postigne željena forma, materijal se suši da bi se sprečio dalji razvoj gljiva. Takva pakovanja mogu se razgraditi tokom par nedelja.

Izvor: https://medium.com/material-monday/mycofoam-e206e6e23d91

Možda je jedno od dobrih rešenja ponovna upotreba. Najbolje rešenje bi bilo da postepenom minimalizacijom upotrebe na kraju potpuno eliminišemo stiropor.
Stanje u Srbiji je poprilično diskutabilno, ali ne možemo reći da ljudi nemaju svest o ovoj problematici. Projekat WooBox je našao alternativu stiroporu. Kao rešenje se predlažu drvene kutije koje su sa unutrašnje strane obložene vunom, tako da je obezbeđena konstantna temperatura za proizvode kojima je potrebna.

Izvor: https://www.packagingoftheworld.com/2017/06/the-woobox.html

U prilogu su videi u kojima možete videti kreativnu ideju jednog mladića za rešenje problema sa velikom količinom stiropora. On je zajedno sa svojim timom došao do ideje da ugljenik iz stiropora iskoristi kao materijal za aktivni ugalj. Drugi video je namenjen za podizanje svesti o štetnom dejstvu stiropira na životinje. Treći i četvrti video predstavljaju alternativu ambalaži od stiropora.