Pre samo dve godine, početkom 2016. završena je izgradnja najveće vertikalne bašte na svetu. Ova impozantna kompozicija od preko 3117 kvadratnih metara koju čine oko 115.000 biljaka sačinjena je od svega deset vrsta iz pet porodica. Projektantska kuća koja je zaslužna za ovo remek-delo je jedna od najpoznatijih svetskih uigranih timova za vertikalno ozelenjavanje – Paisajismo Urbano (Paisajismo Urbano) iz Španije. Ukupno vreme koje je bilo potrebno za izgradnju ove konstrukcije zelenog bogatstva je bilo osam meseci, a lokacija najveće vertikalne bašte je u pitanju takozvana „američka Atina” – Bogota, najveći grad  u Kolumbiji.

Upotreba zelenila u urbanim sredinama u obliku vertikalnih vrtova ne samo da pomaže u estetsko-dekorativnom dojmu grada, već i služi značajno praktičniju svrhu pri stvaranju više kiseonika, pored čišćenja zagađenog vazduha i odbrane od drugih brojnih polutanata. U Bogoti imamo najveću vertikalnu baštu na višenamenskom stambenom objektu, koje se  prostire devet spratova iznad zemlje i 2 ispod nivoa zemlje.

Sama kompozicija je kreirana od strane biologa i botaničara Ignacia Solana kao rezultat višegodišnjeg istraživanja na vrstama koje su dovoljno otporne da bi bile pogodne za korišćenje pri vertikalnom ozelenjavanju u većini klimatskih zona. Kao što možemo i da pretpostavimo, vrste koje su najpovoljnije za korišćenje u ovakve svrhe su razne vrste i sorte različitih sukulenata koje su kompaktnog karaktera (Hebe Mini), potom asparagus paprati (Asparagus plumosus), ruzmarin (Rosmarinus officinalis), zimzeleni (Vinca major i Vinca minor) i spatifilum (Spathiphyllum sp.), koji čini i najveći deo površine. Sve navedene biljke, osim poslednje (u pitanju je tropska vrsta koja se u našem podneblju održava kao sobna biljka), mogu vrlo lako da se upotrebljavaju i kod nas i da služe za formiranje ličnog privatnog zelenog zida. Naravno, pored ovih vrsta mogu da se koriste i mnogobrojne začinske/lekovite biljke, kao i druge biljke malog rasta koje bi upotpunile našu ideju zelenog zida.   

Ukoliko ste se nekad pitali kolika je efikasnost ovog vertikalnog zelenila, sledeći podaci vas možda navedu da pomislite da je i više nego neverovatna. Zelena površina ovog kalibra je sposobna da redukuje proizveden ugljen-dioksid od oko 700 ljudi, da proizvede dovoljno kiseonika za 3000 ljudi, a takođe i da filtrira emisije zagađenja od 745 automobila, obradi 1.708 kilograma teških metala, filtrira više od 2.000 tona štetnih gasova i uhvati više od 881 kilograma prašine na godišnjem nivou.

Zahvaljujući ovim karakteristikama, ova građevina je ponela naziv „živa zgrada”. Vertikalne bašte, u većini slučajeva, mogu biti veliki plus gradovima koje nemaju u svom sastavu ili okrugu dovoljne količine zelenila.

Ova živa površina od biljaka može biti pri pomoći u obezbeđivanju neophodne količine vlažnosti i senke u letnjim periodima, čime se smanjuje temperaturna oscilacija, a takođe može pomoći da se delimično izoluje zgrada od zimskih hladnih emisija. Teški metali i ostale čestice od zagađenja bivaju filtrirani, a jednako bitna stvar je i pomoć pri smanjivanju efekta toplotnog ostrva. Znamo da i najmanja zelena površina podstiče razvoj biodiverziteta sredine, tako i vertikalne zelene površine vrlo lako mogu postati stanište  lokalnim vrstama flore i faune.

U svetskim gradovima ovakve i slične kompozicije su često nazivane i „zelenim srcima grada” zbog toga što služe kao svakodnevni podstrek ka održivosti, kao i podsetnik na važnu ulogu koju biljke igraju u svakodnevnom životu.

Šta je za vas „zeleno srce” vašeg grada? Javite nam u odeljku za komentare ispod!