Kada biste napravili anketu među istoričarima i arhitektama o tome koja je najbitnija građevina na svetu, gotovo sigurno biste dobili raznorazne odgovore. Od prastarih egipatskih piramida, preko kolosalnog kineskog zida, velelepnog Tadž Mahala, pa sve do modernih arhitektonskih remek dela poput sidnejske opere, Gugenhajm muzeja u Bilbau ili Tajpeha 101.

Međutim, kada biste istu anketu ponovili među biolozima, ekolozima i poljoprivrednim ekspertima, odgovor bi najverovatnije bio jedinstven. Najvažnija građevina na svetu je Globalna banka semena u Svalbardu! Ovo zdanje se ne ističe ni starošću ni lepotom, već svojom funkcijom…

Duboko u zabačenom arktičkom arhipelagu Svalbard, na ostrvu Spitsbergen nalazi se globalna banka semena. Ukopana duboko u permafrost, ova građevina nastala je samo iz jednog razloga, da sačuva sveukupan poljoprivredni genofond planete Zemlje. Drugim rečima, globalna banka semena predstavlja pokriće u slučaju gubitka biljnih vrsta i semena iz tradicionalnih, lokalnih banki gena putem regionalnih ili globalnih kriza.

Zdanje je osnovano 2008. godine od strane poljoprivrednog eksperta Kerija Faulera u saradnji sa Savetodavnom grupom za međunarodna poljoprivredna istraživanja (CGIAR). Vlada kraljevine Norveške, u potpunosti je finansirala izgradnju banke semena koja je koštala oko 9 miliona američkih dolara.

Razlozi za izbor arhipelaga Svalbard kao mesta na kome će biti izgrađena globalna banka semena bila su:

  1. Svalbard je najsevernije mesto na Zemlji do koga redovnom linijom lete avioni, što ga čini zabačenim, a opet dostupnim,
  2. Ceo region arhipelaga je geološki izuzetno stabilan, a nivo vlažnosti vazduha je nizak,
  3. Banka semena se nalazi dosta iznad nivoa okeana, tako da je zaštićena od mogućeg plavljenja u najgorem mogućem scenariju,
  4. Permafrost u koji je banka semena ukopana omogućava prirodno smrzavanje semena što ovo zdanje čini energetski veoma efikasnim.

Globalna banka semena u Svalbardu poseduje smeštajni kapacitet za 4,5 miliona uzoraka različitih useva. Svaki uzorak u proseku sadrži oko 500 semena, tako da je u banci moguće sačuvati do 2,5 milijardi semena.

Trenutno je u svalbardskoj banci semena smešteno nešto više od 930 hiljada uzoraka i ovaj broj se povećava iz godine u godinu.

 

Godina Ukupan broj sačuvanih uzoraka
2008 268,000
2010 500,000
2013 775,000
2014 820,000
2015 840,000
2016 880,000
2017 (do sada) 933,304

 

Sva semena čuvaju se u troslojnim najlonskim pakovanjima, nepropusnim za vazduh. Ova pakovanja se polažu u plastične kutije, koje se odlažu na metalne regalne police. Sobe za smeštaj uzoraka održavaju se na -18º C. Niska temperatura i niska vlažnost vazduha unutar banke semena osiguravaju niske meteboličke aktivnosti semena, što za uzvrat omogućava da seme ostane sveže tokom dugih vremenskih perioda.

Glavni cilj svalbardske banke semena jeste da sačuva što veći broj jedinstvenog genetskog materijala poljoprivrednih useva, dok takođe izbegava nepotrebna dupliranja. Da bi se ispunio ovaj cilj potrebno je da prođe dosta godina, jer lokalne banke gena, iz kojih se semena šalju za Svalbard, pre svega moraju da umnože svoje zalihe semena.

Misija globalne banke semena u Svalbardu jedna je od najbitnijih misija koje čovečanstvo trenutno obavlja u svrhu obezbeđenja budućnosti planete i za razliku od mnogih drugih misija ova deluje potpuno izvodljivo. Nadajmo se da će u tome i uspeti i da će ovo zdanje ostati, po mnogima, najvažnija svetska građevina…

Ukoliko vam se svidela priča o „najvažnijoj građevini na svetu“, pratite naredni link i pođite u interaktivni obilazak ovog značajnog zdanja kako biste naučili na koji način se može osigurati budućnost biodiverziteta naše planete.