Dok čudovišni mulj polako osvaja deo po deo Tokija, ljudi mogu samo u neverici da posmatraju i učine sve samo da se sklone sa puta kako ne bi postali nova žrtva neuništive, ŽIVE SLUZI!!!

Oh, otišao sam trunčicu predaleko u kraljevstvo horor filmova „B“ produkcije… moja greška. Nadam se da ćete mi oprostiti, jer pored gomile bića uništitelja iz ovakvih ostvarenja (poput Godzile, Piranakonde ili čak zlih mutiranih paradajza), priča o živoj sluzi i nije baš stoprocentna fikcija…

Upoznajte Physarum polycephalum.

Physarum polycephalum

Physarum polycephalum ili „živa sluz“ iz naše priče pripada carstvu Protista, odnosno ne može se reći da se radi ni o životinji, ni o biljci, ali ni o gljivi. Protisti su jednoćelijski, eukariotski mikroorganizmi koji mogu da se organizuju u kolonije, čineći tako organizam sa jednom ćelijskom membranom i haljadama jedara unutar nje.

Trenutno je otkriveno više od 900 organizama koji se mogu okarakterisati kao „žive sluzi“, ali jedna osobina izdvaja Physarum polycephalum od ostatka njenih srodnika… ovo biće, bez mozga, bez i jednog jedinog neurona, pokazuje znakove inteligencije!

Jedan od primera ove inteligencije jeste rešavanje lavirinata. Ukoliko Physarum polycephalum ostavite u lavirintu, a na izlaz postavite izvor hrane za ovo biće, sluz će bez greške pronaći najkraći put do izlaza. Ono ovo postiže tako što se u prvoj fazi širi po celom lavirintu, a zatim povlači, ostavljajući za sobom hemijske tragove koje označavaju ćorsokake tako da samo najkraći put od tela do izvora hrane ostaje povezan.

Ovo nas dovodi do dela sa početka teksta… kako je „živa sluz“ osvojila Tokio? Prilikom naučnog istraživanja sprovedenog 2010. godine, naučnici su izveli test postavljajući izvore hrane na pozicije koje podsećaju na pozicije gradova i opština u okolini Tokija, a samu sluz na mesto centra istog megalopolisa. Pošto se biće proširilo po celoj površini Petrijeve šolje, a zatim povuklo ostavljajući mrežu, po njoj, najefikasnijih puteva, oblik koji je sluz zauzela bio je skoro identičan mreži tokijske podzemne železnice. Možda je bitno napomenuti i to da je projektovanje i izgradnja iste železnice zahtevalo koordinisan rad stotina japanskih inženjera. [1]

Physarum polycephalum zauzima oblik sistema tokijske podzemne železnice

Drugi primer inteligencije „žive sluzi“ jeste sposobnost predviđanja periodičnih promena u njenoj okolini. U istraživanju iz 2008. godine, naučnici su u periodima od 30 minuta naglo spuštali temperaturu i vlažnost oko Petrijeve šolje u kojoj se razvijala sluz. U ovakvim uslovima Physarum polycephalum bi usporla svoje kretanje kako bi štedela energiju. Međutim, nakon nekoliko periodičnih promena temperature i vlažnosti sluz bi počela da usporava i pre nego što se sledeća promena dogodi. Ova sposobnost predviđanja promene, navela je naučnike na zaključak da Physarum polycephalum poseduje određeni smisao o proticaju vremena. [2]

Naučnici ni dan danas nisu najsigurniji kako to da biće bez neurona može da pokazuje znakove inteligencije, ali novim istraživanjima sve više se prodire u tajne kojima nas „živa sluz“ može naučiti.

Iako se scenario sa početka teksta može odigrati samo u filmovima strave i užasa, a nikada u realnom svetu, veoma je zanimljivo znati da postoji biće koje osvaja gradove, pa makar to bilo samo iz Petrijeve šolje.

Reference:

[1] A. Tero, S. Takagi, T. Saigusa, K. Ito, D. P. Bebber, M. D. Fricker, K. Yumiki, R. Kobayashi, T. Nakagaki. Rules for Biologically Inspired Adaptive Network Design. Science, 2010;
[2] Saigusa, T., Tero, A., Nakagaki, T. & Kuramoto, Y. Amoebae anticipate periodic events Phys. Rev. Lett.100, 018101, 2008.