Pušenje nije tema ovog teksta. Ne brinite. Tema ovog teksta jesu posledice ove navike, kakva god ona bila, na vašu životnu okolinu, urbani ekosistem, odnosno grad, divnu reku koju gledate sa Kalemegdana, divne veverice koje trčkaraju izazivaju vas da ih uhvatite pogledom. Tu je i drveće pa i one majušne biljke koje vam ukrašavaju pogled dok šetate svojom omiljenom ulicom.

Đubre Nije Dobro. Nikad i Nigde.

Međutim, odloženo đubre još nekako možemo da kontrolišemo. Đubre na ulicama – teže. Određenim ljudima je posao da idu za nama i čiste, ali dok oni očiste, posledice već mogu da se dogode a glavni krivac je onaj koji je to đubre bacio, bez razmišljanja.

Jedan od najzastupljenijih otpadaka jeste upravo – pikavac. Pikavci čine i do 50% ukupnog smeća pokupljenog sa ulica. Na plažama bez pogovora pobeđuju u brojnosti u odnosu na druge predmete bačene sa dozom podrazumevanja da će to neko počistiti.

Pikavci sadrže bezbroj kancerogenih materija, pesticida, kao i nikotin. Bez obzira na to, pikavci često, nenamerno i bez opravdanja, završavaju u našem okruženju, potpuno bez kontrole u nezamislivim količinama – preko 5 triliona godišnje.

Dugo se verovalo, mnogi i dalje veruju, da su pikavci biorazgradivi, odnosno da ako ih bacimo na ulicu, oni će se ubrzo razgraditi i nestati bez ikakve štetnosti po okolinu. To je daleko od istine i važno je da svima to govorite. Pikavci su napravljeni od plastificiranog celuloznog acetata – forme plastike koja nije razgradiva. Može se deliti u manje deliće, ali nikad ne može nestati. Ovi delići će biti veoma sitni, možda i nevidljivi golim okom, ali će ući u zemljište ili vodu i oštetiti hiljade organizama. Osim toga, skorašnje studije ukazuju na činjenicu da pikavci potpuno ispunjavaju uslove da budu proglašeni kao toksični otpad.

Takozvana „toksična supa“ koja se pojavi nakon samo jednog potopljenog pikavca u litru vode ubija polovinu izloženih riba.

Sad zamislite milione pikavaca na obali kako se spiraju u vaš Dunav.

Kada pikavci provedu dovoljno vremena na ulici, bez kontrole, najčešće spiranjem dolaze do reka gde ih akvatični organizmi, greškom, pojedu. Osim njih, mogu ih greškom pojesti i divlje životinje, kao i ljubimci i mala deca. Ko god da slučajno pojede pikavac, imaće ozbiljne zdravstvene probleme.

Šta vi možete da uradite?

Ako ste pušač – nemojte nikada bacati pikavce na ulicu.

Ako ne postoji kanta u blizini, nabavite male, prenosive piksle koje možete da ispraznite u prvoj sledećoj kanti na koju naiđete.

izvor: Aliexpress

Ako niste pušač – edukujte pušače!

Možda će se malo ljutiti, ali ako im objasnite koliko taj jedan sitan potez koji naprave nekoliko puta dnevno zapravo doprinosi uništenju upravo njihovog omiljenog grada i prirode, verovatno će i sami doneti odluku da prestanu sa tom navikom i nastave da šire priču.