Aktivizam i edukacija, Šta ja mogu da uradim?, Ugrožene vrste, Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Zanimljivosti, Zdravlje, Životinje

Nikad bliži „Srbiji bez krzna“

Sa ponosom možemo da kažemo da je kako kod nas, u Beogradu, tako i u gradovima regiona: Sarajevu, Budimpešti i Sofiji zabeležen neverovatan odziv aktivista na maršu za zabranu upotrebe prirodnog krzna! “Fur Free Forever” okuplja aktiviste za zaštitu životinja i zaštitare životne sredine, koji planiraju da nastave sa kampanjom sve dok se ne zatvori i poslednja farma za proizvodnju krzna u Srbiji i zemljama regiona. Prema očekivanjima organizatora, farme za uzgoj krzna u Srbiji i Bugarskoj trebalo bi da budu potpuno zabranjene do kraja ove godine. Što se tiče Bosne i Hercegovine, zabrana je trebalo da stupi na snagu 01.01.2018. godine ali je odložena pa je tranzicioni period produžen do 2028. godine.
Za početak jedna činjenica: proizvodnja 1 kg krzna od vizona jednaka je emisijskom faktoru od oko 110 kg CO2, što je jednako zagađenju pri vožnji automobilom dužom od 1.250 km. Obzirom da je za 1 kg krzna potrebno oko 11 životinja, a da one prosečno pojedu oko 560 kg hrane za svog života, morate priznati da je održivost ove industrije prilično neefikasna i da se vrlo lako može dovesti u pitanje.

Vizon (američki nerc)

Uticaj proizvodnje krzna upoređivan je sa proizvodnjom drugih tekstilnih materijala i pokazalo se da od 18 različitih pitanja vezanih za životnu sredinu kao što su klimatske promene, eutrofikacija i toksične emisije, kroz čak 17 stavki je proizvodnja krzna znatno štetnija od drugih industrija tekstila. Pritom, uticaj na klimatske promene i životnu sredinu nije visok samo u poređenju sa proizvodnjom tkanina nego i pri proizvodnji drugih sirovina – retko koja industrija može da se poredi sa zagađenjem koje se postiže proizvodnjom prirodnog krzna.

Istraživanja u kojima su poredili štetnost proizvodnje prirodnog i veštačkog krzna pokazala su da veštačko krzno ima čak 5 puta manje štetan uticaj na životnu sredinu, a da je pritom životni vek oba krzna jednak. Naravno, treba dodati da su i alternativni materijali daleko ekološki zdraviji, kako za čoveka tako i životno okruženje.
Da li znate da odeća od prirodnog krzna sadrži veoma opasne i kancerogene hemikalije, alergene, kao i hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje? Krzno i koža životinja se snažno tretira hemikalijama kako bi se sprečila razgradnja kože životinja – pomoću teških metala, organskih rastvarača, organohlornih pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i redukovanih organskih nitratnih jedinjenja. U industriji proizvodnje prirodnog krzna koristi se čak preko 300 različitih hemikalija, te pored uticaja na zdravlje čoveka i otpadni materijali imaju velik udeo pri isticanju štetnosti ove industrije po životnu sredinu time što se direktno zagađuju vode, a samim tim i zemljište.

Na našem podneblju pokrenuta je regionalna kampanja “Fur Free Forever” koja predstavlja pokret koji je uspostavilo 5 organizacija iz 5 zemalja, sa konačnim ciljem da se postigne zabrana za proizvodnju prirodnog krzna širom regiona i dalje. Oko 250.000 životinja se ubija u ovim zemljama: vizoni, činčile, angorski zečevi i lisice. Zvanična zakonska zabrana proizvodnje prirodnog krzna u Srbiji treba da stupi na snagu 1. januara 2019. godine i upravo zato je uvođenje ove zabrane pod velikom pretnjom. 10 godina je bilo i više nego dovoljno da krznari u datom roku zatvore svoje farme ili pređu na obnovljivije oblike proizvodnje, međutim kako imaju veliki lični interes i dobit, radi se na tome da se zabrana nelegalno produži ili što je najgore – izbriše.
Odbranimo zakon!

Da li se i Vi zalažete za #furfree Srbiju? Evo i prilike – potpisivanjem peticije na sledećem linku:

Peticija – Zabranimo uzgoj krznašica u Srbiji

This slideshow requires JavaScript.

1 Comment

  1. mara

    Ne razumem zabranu proizvodnje krzna ako ne stopirate UVOZ krzna. Tri meseca trazim kvalitetnu zimsku jaknu, da li znate da ne postoji jakna bez pravog krzna oko kapuljace ili nekim detaljima, zaista tuzno… Zabraniti uvoz i trgovinu krznom.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén