Uspeli smo, sad je sve moguće!

Ovu rečenicu je izgovorilo nas nekoliko čim smo zakoračili na vrh  Midžor na Staroj planini.

Festival meseca kažeš?

Oduševile smo se drugarica i ja kada smo videle plan puta. U pitanju je bio uspon u noći punog meseca između 27. i 28. jula,  a čiji je organizator „Srbija za mlade”. Prijavile smo se, kupile čeone lampe, kabanice i krenule na naše prvo planinarenje, odnosno hajking.

Sam put je trajao nešto duže od očekivanog, jer je bilo oko 700 ljudi i trebalo je to organizovati kako treba.  Na žalost nismo stigli na vreme da ispratimo pomračenje meseca, koje je trajalo od 20:30 do 20 minuta posle ponoći ali smo stigli na deo predavanja profesora Prirodno-matematičkog fakulteta iz Niša na temu planete Zemlje, Meseca i sunčevog sistema.Predavanje je organizovano na platou ispred kafe-restorana “Plaža”.

Nakon predavanja mogli smo da se opustimo uz živu svirku, koja je trajala do malo posle ponoći.

Magla se već toliko spustila, da ništa pred sobom nismo videli, kao da nam nije dala da vidimo put, kao da je nagoveštavala da ćemo se debelo pomučiti da bismo videli njenu lepotu. Tako je i bilo.

Midžor se nalazi na visini od 2169 metara nadmorske visine, a staza do vrha duga je oko 7.5 km, mada smo mi išli dužim putem. Nalazi se na samoj granici sa Bugarskom.Inače, Stara planina se pruža od Vrške Čuke na severu, do Dimitrovgrada na jugu. Nalazi se na teritoriji sledećih opština: Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Proglašena je parkom prirode 1997. Jedna je od najočuvanijih  planina Srbije i zato bi trebalo preduzeti mere zaštite kao što je sprečavanje divlje gradnje i hidrocentrala. Zanimljivo je to da na Staroj planini raste 18 biljnih vrsta koje su Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti na području Srbije stavljene pod zakonsku zaštitu. Biljnih vrsta sa crvene liste ima 37. 

Nego, da se vratim na sam uspon. To je predivna stvar, trebalo je osetiti taj bol u nogama, ramenima i kolenima, trebalo je udahnuti taj planinski vazduh za kojim čeznemo cele godine i osetiti kako nam se um otvara i vrišti od sreće što je na odmoru, bez suvišnih misli i otrovnih iluzija, samo sadašnji trenutak. Divan osećaj!

Društvo su nam pravili i psi koji su zahvalno obigravali oko svojih vlasnika.

Uspon je trajao sve do 5 ujutru i tada smo nagrađeni za trud, planina nam se otvorila.

Sve se utišalo i svi razgovori koje smo vodili do vrha, avanture iskusnih planinara, poneka svađa i zvuk omota čokoladica, magla koja je pljuštala preko oblaka i boje koje su se nizale pred nama.

Odlučili smo da krenemo nazad ka kafiću i autobusu i usput iskoristili svaki trenutak da uživamo u pogledu.Međutim, put do autobusa se odužio na više od sat vremena  iz više razloga, a glavni je organizacija vodiča.Kada smo konačno ušli u autobus, krenuli smo na doručak u jedno selo u blizini i potom krenuli nazad za Beograd.

Nisam bila srećna što se vraćam ali bar sam bogatija za iskustvo više i moje misli sada bolje razumeju gde im je mesto. ☺