Nuklearna energija je energija nukleusa odnosno jezgra atoma. Može da bude iskorišćena za stvaranje električne energije, ali mora prvo da bude otpuštena iz atoma.
Nuklearnim reakcijama dolazi do promene stanja atomskog jezgra, što znači da se broj ili vrsta čestica u jezgru menja.
Zavisno od vrste nuklearne reakcije, može doći do oslobađanja nuklearne energije, koja se može iskoristiti za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama. Ona se oslobađa u procesima koji se odvijaju u zvezdama (fuzija) te u procesima koji se danas koriste u nuklearnim elektranama (fisija), kao i u spontanim nuklearnim reakcijama.

Kako funkcioniše?

Nuklearni reaktori koriste uranijum kao gorivo kako bi proizveli nuklearnu fisiju. Reaktori primoravaju atome uranijuma da se raspadnu.

Tokom rada reaktora dolazi do velike emisije beta- i gama-zraka. Ovi zraci nastaju kao posledica reakcije fisije, tj. nastanka radioaktivnih fisionih produkata. Kao zaštita od radioaktivnosti koristi se specijalna vrsta betona ili zaštitni sloj vode.

U toku ovog procesa oslobađa se ogromna količina toplote, pa se komponente reaktora moraju hladiti. Hlađenje može biti regulisano na različite načine, ali najčešće se koriste obična ili teška voda. One protiču kroz jezgro reaktora, održavaju u njemu dozvoljenu temperaturu „odnoseći“ toplotu. Ona se u nuklearnim elektranama koristi za stvaranje vodene pare koje pokreću turbine koje služe za dobijanje električne energije.

Kako to sve funkcioniše:

Nuklearna energija može da obezbedi čistu energiju bez zagađenja, efekta staklene bašte i emisije gasova. Ipak, posledice mogu da budu ogromne.

Prednosti

Zajedno sa drugim obnovljivim izvorima energije, nuklearna energija je metod proizvodnje električne struje sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Od početka komercijalizacije nuklearnih elektrana tokom 1970, sprečena je emisija oko 64 milijardi tona gasova poput ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte, koji bi inače nastali usled sagorevanja fosilnih goriva u termoelektranama.

U pogledu izgubljenih života po jedinici generisane energije, istraživanja ukazuju da nuklearna energija uzrokuje manji broj smrtnih slučajeva od drugih  izvora. Produkcija energije iz uglja, nafte, prirodnog gasa i hidroenergije uzrokuje veći broj smrtnih slučajeva po jedinici energije.

Mane

Više puta nuklearna energija je dovela do katastrofa ogromnih razmera. Nikada nećemo zaboraviti posledice nuklearnih bombi bačenih u Drugom svetskom ratu na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, kao ni havariju nuklearne elektrane u Černobilju aprila 1986. godine i hvariju u Fukašimi 2011. godine. Nuklearna energija je jedan od sigurnih izvora energije u budućnosti, ali njena upotreba nosi i veliki rizik. Poznato je, nažalost, da se nuklearna energija koristi u svrhe oružja, gde postoji velika opasnost od zloupotrebe. Takođe, ekonomski troškovi pri proizvodnji nuklearne energije su visoki, što onemogućava mnoge zemlje da učestvuju u planiranju i stvaranju, do sad, najčistije energije.

Zanimljivosti:

  • Organizacija koja se brine o tome da reaktori, koji danas rade u svetu, budu bezbedni se naziva Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, sa sedištem u Beču.
  • Nuklearni fizičar italijanskog porekla Enriko Fermi (1901-1945) godine sagradio je prvi nuklearni reaktor na napuštenom igralištu za skvoš Univerziteta u Čikagu i na tom reaktoru Fermi je uspeo da izvede prvu nuklearnu fisijsku lančanu reakciju.
  • Nuklearne elektrane proizvode oko 6% svetske energije i 13-14% svetske električne struje, a u SAD, Francuskoj i Japanu zajedno daju oko 50% nuklearno generisane električne energije.
  • Nuklearne elektrane u okruženju Srbije: Kozloduj i Belene (Bugarska), Paks (Mađarska), Černa Voda (Rumunija), Krško (Slovenija).

 

Da li bi svet bez nuklearne energije bio bolji ili lošiji, verovatno nikada nećemo saznati, ali jedino što možemo jeste da je iskoristimo najbolje moguće s dobrom namerom.