Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Životinje

O hajci na vukove i lovstvu u Srbiji i svetu

Извор: mic.org.rs

22. janura 2019. WWF (World Wide Fund –Svetska fondacija za prirodu)u Srbiji je u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputio pozivjavnosti da se suprotstavi održavanju manifestacije „Susret sa vukom“ koja je planirana 16. februara na prostoru NP „Đerdap“. 
tekstu u kojem izražavaju svoj protest, ove dve organizacije su postavile sledeća pitanja: Kome smetaju vukovi u vrletima Đerdapa i ako nisu bezbedni na zaštićenom prostoru, gde će biti?

Dakle, o čemu je reč?

Manifestacija „Susret sa vukom“ se već 16 godina održava u mestu Dobra na teritoriji NP „Đerdap“. Ovde možete pogledati najavu događaja 2010. godine. Događaj zajedno organizuju JP „Nacionalni park Đerdap“, Lovačko udruženje „Kuna“, Turistička organizacija Golubac i Mesna zajednica Dobra.

Odgovor JP „Nacionalni park Đerdap“ na revolt koji su izrazili  WWF i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije glasi da je pre svega u pitanju okupljanje lokalnog stanovništva i lovaca radi druženja. Održava se i lov, ali uglavnom ne bude ubijena nijedna jedinka. Pritom je okupljanje u potpunosti u skladu sa Zakonom o divljači  i lovstvuPravilnikom o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači

U medijima su dostupne informacije da je 2014. bilo prisutno 150 lovaca iz cele Srbije, a 2015. oko 250 lovaca i da u oba navrata nije odstreljen nijedan vuk.

U Srbiji postoji 44 lovišta koja su pod upravom JP„Srbijašume“. U njih 13 se love i vukovi. Pored toga, u okviru svih pet nacionalnih parkova koji predstavljaju prirodna dobra sa najvećim stepenom zaštite, postoje lovišta posebne namene, kojima upravljaju javna preduzeća odgovorna za upravljanje nacionalnim parkom (kao što je JP „Nacionalni park Đerdap“).

Sledeća važna stavka jeste da je u našoj zemlji lov na vukove dozvoljen. Vuk je prema Pravilniku o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači („Sl. glasnik RS“, broj 9/12, 31/13, 55/15, 67/15 i 75/16) proglašen za zaštićenu divlju vrstu koja je zaštićena upravo lovostajem. Lovna sezona na vuka traje od 1. jula do 15. aprila. Vuk je trajno zaštićena divlja vrsta samo na delovima Autonomne pokrajine Vojvodine gde je njegov lov zabranjen. Takođe je istim pravilnikom dozvoljen grupni lov u otvorenim lovištima u periodu od 1. jula do 28. februara.

Ipak zašto je ove godine nastao problem? 

Zato što prema Zakonu o divljači i lovstvu („Sl. glasnik RS“, broj 18/10 i 95/18) lovište mora imati lovnu osnovugodišnji plan gazdovanja lovištem

„Lovna osnova je planski dokument na osnovu koga se vrši zaštita i gajenje divljači, uređivanje i održavanje lovišta, lov i korišćenje ulovljene divljači i njenih delova u lovištu. Lovna osnova donosi se za period od 10 godina. Korisnik lovišta dužan je da za naredni period donese lovnu osnovu najkasnije četiri meseca pre isteka vremena za koji je doneta prethodna lovna osnova“. 

„Korisnik lovišta dužan je da donese godišnji plan gazdovanja lovištem usklađen sa lovnom osnovom. Godišnji plan donosi se za period od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine. Zabranjen je lov divljači pre donošenja godišnjeg plana“. U slučaju Lovišta „Đerdap“ takav plan ne postoji javno dostupan na njihovom sajtu.

Upravo je ovo razlog za pobunu brojnih udruženja. Ali JP „Nacionalni park Đerdap“ je i za to imao odgovor: lovna osnova Lovišta „Đerdap“ je stavljena van snage dolaskom novog rukovodstva JP „Nacionalni park Đerdap“. Ističu da je urađena revizija lovne osnove kojom je prikazano realno stanje  u lovištu. Ipak, jedna stvar još uvek nije jasna. Zašto ta revizija nije javno dostupna i zašto nije izrađen/dostupan godišnji plan po kome se vrši odstrel? 

Sivi vuk je rasprostranjen u Aziji, delovima Evrope, na severu SAD i Kanadi, kao i na Grenlandu. Nekada je ova vrsta bila brojna u Evropi, ali je sada proglašena izumrlom u Belgiji, Danskoj, Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i dr. U zemljama EU je strogo zaštićen i njegov lov je zabranjen. Prema IUCN Red List, sivi vuk na nivou cele Evrope ima status Least Concern (ne spada u ugrožene taksone).

Izvor: lcie.org

Ipak, to ne važi za pojedinačne evropske subpopulacije. U Evropi postoji 9 subpopulacija sivog vuka (tri su proglašene ranjivim i tri skoro ugroženim!), a u našoj zemlji su prisutne dve: karpatska i dinarsko-balkanska. Ove dve subpopulacije se mešaju upravo na teritoriji istočne Srbije. IUCN navodi da prema dostupnim podacima brojnost dinarsko-balkanske subpopulacije  na teritoriji Srbije i BiH opada u poslednjih par godina zbog preteranog izlovljavanja. Većina vukova karpatske subpopulacije naseljava Rumuniju i Ukrajinu. Kao glavni uzroci ugroženosti sivog vuka u Evropi ističu se krivolov, trovanje, sukob sa farmerima i lovcima i nedostatak plena.

Najveća lovna manifestacija u našoj zemlji je „Vuku u pohode“ u okolini Blaca. Stočari ukazuju koliku štetu trpe od vukova i kako im ovakve hajke dobro dođu. Prošlih godina prijavljeni su i napadi vukova na lovačke pse.  

Ljubitelji životinja napadaju lovce, a oni se brane. Ističu da mi u gradu ne znamo kakav je život na selu, da vukovi umeju da pobiju sve ovce, a pojedu samo jednu, da su štete ogromne. A opet, zakon jasno kaže da građani imaju pravo na odštetu ukoliko su sami obezbedili svoja imanja po propisima, a napad se ipak desio. Dakle, šta je u pitanju? Da li seljani nemaju para da zaštite svoja stada, da li ne znaju kako da prijave štetu, da li država poštuje prijave i isplaćuje odštetu?  

Lovci ukazuju na svoju funkciju u društvu. Oni održavaju brojnost divljih životinja na nekom propisanom nivou. U suprotnom bi jeleni, divlje svinje i vukovi počeli da ulaze u naselja, povećao bi se broj saobraćajnih nesreća i plaćali bismo profesionalce da ubijaju divlje životinje. Ovako lovci plaćaju državi i održavaju brojnost. Međutim, dok gledam kako se ljudi ponose zbog veličine rogova ulovljenog jelena, zbog veličine ubijenog vuka, zbog krzna tigra, ne mogu da se ne zapitam (a i mnoga udruženja za zaštitu životinja) da li postoji drugi način za regulaciju brojnosti divljači umesto lova? Da li je lov dobar za održavanje struktura populacije?

Ako vam je cilj trofej – što veći primerak – birate najjače jedinke u populaciji, a ne stare i bolesne koje bi eliminisala prirodna selekcija.
I upravo sve više naučnih radova ukazuje da lov može da poremeti polnu strukturu, a da za svakog ubijenog mužjaka vrste, preostali mužjaci ubijaju mladunce drugih mužjaka. Kao drugu opciju, neka udruženja za zaštitu životinja navode sterilizaciju određenih jedinki.

Međutim, ovakva rasprava se vodi na nivou celog sveta. Trenutno zastupljen problem u Nemačkoj upravo se tiče vukova. Oni su do sada bili trajno zaštićeni u zemljama EU, ali su napadi na ljude i stoku sve učestaliji, što je dovelo do razmirica da li se treba dozvoliti lov. U mestu Graubünden,u Švajcarskoj, napravljen je projekat kontrole krda koji omogućava smanjenje napada od strane vukova bez njihovog lova. Ustanovili su da je za najbolju zaštitu potrebna električna ograda i bar 6 treniranih pasa čuvara.

S druge strane, rasprave o zabrani lova u siromašnim afričkim zemljama pokrenule su diskusije o gubitku važnih izvora finansija i zaposlenja. Lovci plaćaju da bi ubili. Taj novac uglavnom odlazi upravo u rezervate za očuvanje prirodnih dobra da bi se potrudili da održe zdrave jedinke. Novac se kao i uvek vrti oko zabave. Tako je i u slučaju fudbala, tenisa, lova, trka. Bogati imaju sve, ali im uvek fali zabave i za nju, ljudi će dati sve pare. Bilo da je u pitanju preskupa brendirana haljina ili glava lava iznad kamina. Pitam se da l’ su barem zbog toga išta srećniji?

Za kraj nam ostaje da se kao i uvek nadamo kako će se stvari menjati na bolje. Potrudimo se da smanjimo krivolov u našoj zemlji. Potrudimo se da isplatimo odštetu seljanima. Potrudimo se da edukujemo o značaju grabljivica u prirodi. Podržimo istraživanja o strukturi populacija i druge načine regulacije brojnosti divljači ako one daju bolje rezultate. Učimo, učimo i učimo 🙂

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: