Nisu loša vremena. nego čovek.
Čarls Darvin

Čovek oduvek posmatra prirodu, razumeva je, analizira i donosi zaključke koje potom koristi u daljem razumevanju i saznavanju o postojanju. Kako bismo jasnije percipirali ovu potrebu, korisno je podsetiti se da je zakon u prirodi određena pojava, koja uvek funkcioniše na isti način. U kojoj meri prihvatamo i uopšte shvatamo iste, zavisi od naše hijerarhijske pozicije, stepena obrazovanja, ličnih opredeljenja… No, bez obzira na sve individualne diferencijacije i sukobe oko ispravnosti definisanja, prirodni zakoni krojeni su bez participacije čovečanstva koje je za njihovo postojanje, uzročnost i mehanizme u potpunosti efemerna, materijalizovana i ništa drugo do evolutivna pojava. Dakle, koji god način diskusije i njene kompleksnosti da izaberemo, jedno uvek ostaje činjenično, a to je da pokušaj odstupanja od pravila igre ima u 100% slučajeva letalan ishod, te svest o prirodnim zakonima, nije izbor.
Neko moje utemeljeno mišljenje, jeste da u nameri da se kreiraju pozitivne promene ili novine u bilo kojoj društvenoj ili naučnoj oblasti, dolazi do sabotaže u startu, zbog nedostatka jednostavnosti u definisanju namere, cilja i uzroka. Bez obzira da li govorimo o astralnoj fizici, biologiji, ekologiji, psihologiji…. gubimo iz vida da naše saznanje o istom ne znači i njegovo otkrivanje što čovek vrlo često uobražava, kao ni nužnu ispravnost u razumevanju istog. Zbog toga, neophodno bi bilo dostići prevashodno osvešćenost u svom odnosu ka prirodnom stanju stvari, te da uviđanje i poimanje istih nikako ne daje pravo da se njima iracionalno manipuliše. Iz tog razloga, nauka bez filozofije ili bar etike, ne može se niti poimati niti primeniti, dok filozofija bez naučnih otkrića, ne može samu sebe opravdati. U ovom neraskidivom odnosu bez čijeg postojanja ne možemo doći do istine niti shvatiti šta je cilj, javlja se problem i istovremeno rešenje-čovek!
Aksilogija (teorija vrednosti), sa svojim komponentama etikom i estetikom, omogućava nam da uvidimo i odredimo šta je dobro, kao i šta je ispravno (ova dva nisu nužno u korelaciji!). Ako pričamo o etici, njena neophodnost za postojanje ne podleže diskusiji, ali da li je sama etika nužno etična?! Voda se može naći u tri agregatna stanja, i to je univerzalni zakon koji opstaje bez obzira na naše postojanje. Etika sa druge strane, krojena je i razumevana od strane čoveka. Evoluiranjem ili disevoluiranjem telesnog i umnog, ne dešava li se isto i sa čovekovim produktima, sa njegovom mišlju i idejom? U vremenu gde je čovek otelotvorena definicija neljudskosti, da li etika uopšte postoji? Ako nečovek definiše problem, da li kao takav u svom odstupanju od svega što jeste, može bilo šta shvatiti, kada rešenja koja daje, nisu ništa do novi egzistencijalni problemi. Ako nauka podrazumeva sistem uređenih znanja o nama i svetu koji nas okružuje…. pa onda se mi i ne bavimo naukom. Mi se bavimo ličnom arogancijom. Lišeni svih iskonskih vrednosti koje smo u stanju da posedujemo, mi smo kreirali svet u kome su mudrost i razum mogući jedino ako potpuno poludimo, mi gubimo mogućnost da egzistiramo. Te umesto da se bavimo konzumentima neispravnog i silnim posledicama, okrenimo se ka našoj neusklađenosti sa fizikom, hemijom i biologijom koja nas okružuje. U osnovi svega leži jednostavno rešenje, tako je i u ovom slučaju. Mi se ne suočavamo sa problemima, mi jesmo izvorni problem, ali na svu sreću, i rešenje.