Orao krstaš ili carski orao (lat. Aquila heliaca) je impozantna grabljivica koja je nekada naseljavala široke predele Evroazije, a danas je, pre svega zbog gubitka staništa, među ugroženim vrstama.
Orao krstaš je bio simbol mnogih monarhija poput Rimskog i Austrougarskog carstva. Kod nas predstavlja simbol i nalazi se na grbu Srbije. Ime je dobio prema mestu gde su ove ptice nekada svijale svoja gnezda, na stogodišnjim hrastovima koji su na sebi imali krst i koje je naš narod smatrao za svetinju.
Ptica za gnezdo bira visoko usamljeno drvo sa kojeg ima pregled širokog terena. Nažalost ovo je jedna od činjenica koja ju je učinila veoma podložnom ljudskom ometanju staništa, pljačkanju ili uništavanju gnezda.

Donedavno je bio na granici opstanka u Evropi ali je zahvaljujući intenzivnoj zaštiti u Slovačkoj i Mađarskoj, njegova brojnost ponovo počela da raste. Smatra se da u panonskom regionu ima oko 230 parova. Prema globalnim kategorijama Crvene liste, ova vrsta u Srbiji ima status ranjive.

Od 356 vrste ptica, koliko je do sada zabeleženo u Srbiji, orlova krstaša ima najmanje. Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) smatraju da ih je do skoro u Srbiji bilo svega 2 para: jedan se nastanio i imao svoje gnezdo u Nacionalnom parku „Fruška gora“, a drugi u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ u severnom Banatu. Nažalost, opstao je samo jedan par u Banatu.
Nestajanje staništa je ogroman problem za ove ptice, ali ne i jedini. Karbofuran, visokotoksični poljoprivredni otrov koji je razvijan kao bojno nervno sredstvo, zabranjen je za upotrebu i promet u Srbiji od 2014. Ali ga seljaci i dalje nabavljaju i koriste za odbranu od glodara i lisica, a glodari su izvor hrane orlovima kao i drugim pticama grabljivicama. Kada ptica pojede otrvanog glodara, smrt nastupa gotovo odmah, što prouzrokuje i izumiranje ove zaštićene vrste. Takođe, veliki problem predstavljaju i krivolovci, koji smatraju da su krstaši velike štetočine jer se hrane zečevima i fazanima.

Opstanak orla krstaša u Srbiji zavisi od jedinog preostalog gnezdećeg para koji nastanjuje severni Banat. U poslednjih 10 godina, koliko se ovaj par prati, uspešno gnežđenje zabeleženo je samo u poslednje dve godine.

Mladunci orla krstaša. Fotograf: M. Horvat. Izvor: DZZP

Ovaj par orlova prošle godine je dobio i prinovu. Ponosni roditelji poslednjeg para orla krstaša, Bora i Eržika, ove godine u julu, othranili su i u svet poslali novog mladunca, ženkicu orla – Nadu. Volonteri i članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije proveli su četiri meseca u svakodnevnom nadzoru gnezda u rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ kako bi pratili ovaj par, sprečili uznemiravanja i obezbedili potreban mir.

Formirani parovi ne napuštaju svoje teritorije, a mlade jedinke često lutaju i prelaze velike razdaljine. Nažalost, njihov put pun je opasnosti koje uzrokuje čovek, a koje mogu da dovedu do ugrožavanja ove vrste.

Tužno je imati kao simbol zemlje orla krstaša, a imamo samo dva para koja se bore za opstanak. Zbog ovakvih divnih stvorenja treba smanjiti seču šuma i povećati kontrolu upotrebe otrova u poljoprivredi. Zašto koristiti otrov, trovati sebe i hranu, ako sve priroda može sama da reši i uspostavi harmoniju koja se zove lanac ishrane – ali zdrave, bez otrova!
Ako želite pomoći ovim divnim i veličanstvenim pticama, kao i drugim, pridružite se akcijama koje organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Edukujte sebe i druge i radite u korist prirode.