Poslednjih godina organska hrana i organski uzgoj voća i povrća je postao kao način života.
Šta podrazumevamo pod organskim uzgojem hrane? Organski uzgoj se pre svega odnosi na voćarstvo i povrtarstvo. To je način uzgoja gde se postojeće kulture sade na netretiranom i nezagađenom zemljištu, kulture se dalje ne tretiraju veštačkim đubrivom, ne prskaju se pesticidima i ostalim sredstvima za zaštitu. Ako je baš potrebna zaštita, koristi se nešto što ne šteti biljci kao što je rastvoreni prašak za pecivo i slično. Kao đubrivo se može koristiti stajnjak ili kompost.

Da li je to u Srbiji moguće i održivo? Rekla bih da jeste, ali samo na određenim područjima kao što je na primer Vojvodina, gde je zemljište obogaćeno nutrijentima i organskom humusnom materijom. Svako zemljište se razlikuje po svom sastavu i karakteristikama i zato je uglavnom neophodno uraditi analizu zemljišta pre početka sađenja i obrađivanja.

Šta je sve potrebno da vam uspe organski uzgoj? Pa pre svega morate se ophoditi prema zemljištu i njegovom okruženju kao prema svom staništu. Okolinu treba održavati čistom i nezagađenom, biljku redovno zalivati i, ako je neophodno, prirodno đubriti. Svaka kultura je za sebe specifična i zato joj treba obezbediti neophodne uslove za potpuni razvitak i pun rod. Zvuči možda teško i zahtevno ali dovoljno je na početku da unesete truda i ljubavi u to i sigurna sam da će vam priroda uzvratiti sa dosta roda. Ne treba ubijati bube, gliste i larve u zemljištu kao ni krtice koje se njima hrane i prirodno vam oru baštu.
Zemlja se ne sme preterano zaoravati jer se time skida gornji humusni sloj koji je veoma bogat organskom materijom i vrlo je bitan za biljke. Organski uzgoj hrane je skoro prirodni proces koji vi pomažete i negujete. Jabuke, trešnje, kruške i ostalo voće pustite da samo rađa, možda se nađe po neki crv (malo proteina, šta fali) ali će voćka svakako biti punija i ukusnija od tretirane. Dovoljno je da nekad orežete neke suve ili bolesne grane i to je već velika pomoć i usluga drvetu. Povrće u bašti treba redovno zalivati i počupati nekad po koju travku kao  i prsnuti razmućenim praškom za pecivo po listovima i plodu protiv letećih insekata.

Da li vam se sve to isplati? Mislim da da. Ako sadite za svoju korist to je sasvim isplativo, jer osim sadnica (ako ih već nemate) ne kupujete ništa. Malo truda i pažnje, a najviše vaše ljubavi, biljci je sasvim dovoljno da raste i da vam uzvrati sa puno lepih, ukusnih i mesnatih plodova.
Ako planirate da svoje proizvode prodajete kao organske, tu je već pitanje koliko je isplativo i održivo.  Da biste bili prodavac organskih proizvoda potrebno je da imate sertifikat organskog proizvođača kako biste svoje proizvode prodavali kao takve. Taj sertifikat je mnogo skuplji od vašeg ulaganja u organsku proizvodnju i zato ljudi da bi isplatili taj sertifikat svojim organskim proizvodima nabijaju cene do neba. A i pošto su to organski i netretirani proizvodi brže se kvare i zato tu postoji problem čuvanja proizvoda. Koriste se razni sprejevi za duže trajanje i svežinu ploda, ali koliko je to dobro i efikasno – nisam sigurna.
Ako vam nije stalo da budete na glasu i da date celu platu na sertifikat, već želite da to radite iz ljubavi, onda vam zaista nije bitno. Ljudi, kada probaju, osetiće razliku i znaće da je vaš plod organski i ničim prskan. Dovoljno je biti samo prijatelj sa prirodom i biti razuman – organski uzgoj je moguć i održiv i može biti i isplativ.

Radite ono što volite i to će vam se sigurno isplatiti.