Energija, Uticaj čoveka na Zemlju, Zakoni, Zanimljivosti, Životna sredina

Osvrt na 2018. godinu – Ekološki napori Evrope

Mnogima se čini da je svako ekološko angažovanje i nada gubljenje vremena, kada se uzme u obzir nedovoljna usmerenost državnog budžeta ka tom akutnom problemu i kada svaka druga vest govori o poražavajućem efektu klimatskih promena na planetu. Međutim, upravo to stanje očaja može biti isto toliko štetno i parališuće kao i samo poricanje klimatskih promena. Iz tog razloga, valja se od 2018. godine ipak oprostiti uz sećanja na najlepše trenutke.
I eto, nedavno, mladi glas aktivistkinje iz Švedske, Grete Tanberg, pročuo se u celom svetu, kada je na UN Konferenciji o klimatskim promenama (COP24) u Poljskoj hrabro izjavila da će mladi biti ti koji će preuzeti odgovornost odraslih, s obzirom na to da se odrasli u politici ponašaju kao deca. Bravo, Greta! Bravo za mlade!

Osvrćući se dalje na evropske zemlje, veliki aplauz ide i Irskoj, gde je u julu stupio na snagu istorijski važan zakon o prestanku investiranja u fosilna goriva. Prema ovom zakonu, oko 9 milijardi evra biće budžetski preusmereno na investiranje u samoodržive izvore energije.

Istočnije, u Ukrajini, oformljena je „solarna farma“, i to u neposrednoj blizini Černobila. Černobilski solarni paneli mogu da proizvedu oko 1 MW energije, što je dovoljno za oko čak 2 000 domaćinstava. Ovaj projekat zapravo je proistekao iz nemačko-ukrajinske saradnje i koštao je svega negde oko 1 milion evra, što je podnošljiva suma za budžet svake evropske zemlje (da, svake). 

„solarna farma“

         Bravo za odlično iskorišćenu oblast, u kojoj, prema procenama stručnjaka, čovek neće moći bezbedno da živi u narednih 20 000 godina.

Sve pohvale idu i članicama EU, koje su se ove godine složile da u potpunosti zabrane proizvodnju plastike za jednokratnu upotrebu, a ova zabrana stupa na snagu u roku od samo dve godine.

Naučnici na godišnjoj UN konferenciji o klimatskim promenama poručili su da moramo da postavimo više ciljeve i da delujemo znatno brže, kako bismo do 2030. godine smanjili emitovanje štetnih gasova u atmosferu i time smanjili globalnu temperaturu za 1.5°S. Vođene time, skandinavske zemlje su ove godine posvetile posebnu pažnju smanjenju otopljenja Severnog pola. U Finskoj je započet proces zamene fosilnih goriva energijom iz održivih izvora (pre svega, iz vetrenjača), a radi se intenzivno i na štednji energije.

Danska je taj proces započela još 1998. godine i sada predstavlja zemlju sa stoprocentnom zelenom ekonomijom. Na danskom ostrvu Samso postoji i svojevrsno savetovalište gde predstavnici svih država na svetu mogu doći po konkretan savet i plan kako implementirati danski primer zelene ekonomije u svoj ekonomski sistem.

Moglo bi se reći da je u Skandinaviji reč i o kulturološkoj revoluciji, jer je mnogo napora uloženo i u obrazovni sistem države, gde se ekologija svrstava u osnovne predmete. Bravo za sever Evrope!

Dok Srbija i dalje pokušava da dostigne kriterijume EU o očuvanju i zaštiti životne sredine, valja dodati i sve veću spremnost država u regionu za očuvanje divljih reka koje još jedino u tom obliku postoje na Balkanu. Rekama i svim živim bićima koja žive u njima pretilo je uništenje zbog izgradnje minihidroelektrana (kojih je planirano oko 3.000 na teritoriji Balkana!). Međutim, narod u Albaniji, BiH i Makedoniji pobunio se protiv izgradnje i zapravo uspeo da sačuva svoje reke. U Srbiji se masa ljudi prvi put okupila u velikom broju u ekološkoj borbi za očuvanje reka Stare planine, a od skoro i reka zapadne Srbije. Uz to, od 1. januara 2019. godine u Srbiji će biti zabranjen lov na kečigu, veoma ugroženu vrstu ribe. Bravo za humanost i odlučnost u očuvanju prirodnih lepota našeg podneblja!

Iako su nesuglasice na ovogodišnjoj UN konferenciji u Poljskoj mogle da dovedu do odustajanja od Pariskog sporazuma iz 2015. godine, praznično čudo se ipak desilo i svetski lideri ostali su pri planu da ekonomiju svojih država učine sve zelenijom. Slikovito, ovo bi se moglo uporediti sa košarkaškom utakmicom. To je ono kada vaš omiljeni tim uđe u produžetke i grčevitom borbom pobedi sa pola koša razlike! Naravno, svi mi koji smo pratili dešavanja na UN konferenciji, kao navijači na utakmici gromoglasno smo proslavili novu šansu da zajedničkim naporima zaustavimo klimatske promene pre nego što bude prekasno.

Pored neophodnog širenja svesti o bolešljivom stanju naše planete (na šta su upravo ljudi najviše uticali), uvek možemo da smanjimo upotrebu plastike, da recikliramo, i da budemo veoma bučni o činjenici da i naša država mora naći načina da sa fosilnih goriva pređe na pristupačnije, čistije i efikasnije izvore energije, kao što su vetarsunčeva toplota. Srećna nam Nova zelenija godina!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén