Kada me neko pita kako izgleda moj omiljeni dan, ne mogu da ne zamislim jednu prolećnu čaroliju. Topao, osvežavajući zrak sunca na licu nakon hladne zime, ruke među nespretnim malim valovima plitke reke koji se prave oko ivica naizgled glatkog, mozaičnog kamenja, leptiri u kosi plešu dok im ritam šalju vrapci i ceo scenario na beskrajnom zelenom tepihu gde se mestimično naziru stidljive visibabe. Braća Grim bi ovu idilu upotpunili sa Snežanom i sedam patuljaka, međutim, ja ću vam pričati o drugim glumcima na opisanoj sceni.

 

Ko su oni?

Oni su sitni, veličine oko 1-2 mm, pojedinci dostižu čak i 2 cm. Ne, nisu insekti kao što bi mnogi rekli. Glavni likovi naše priče su krpelji (rod Acarinačine krpelji i grinje) koji pripadaju filumu zglavkara (Arthropoda) zajedno sa mravima, škorpijama i paukovima.

Najuočljivija odlika svih zglavkara je telo koje se sastoji iz tri dela – glave, grudi i trbuha. Kod krpelja su grudi i trbuh srasli u jedan telesni segment – idiozoma, dok glava sa ekstremitetima modifikovanim u rostrum čini segment – gnatozoma.

Rostrum je jedinstveni usni aparat u obliku cevčice, specijalizovan za ishranu ovih parazita. Spomenuti i preostali ekstremiteti odlikuju se izuzetnom efikasnošću. Osim za kretanje, ekstremiteti imaju ulogu u ishrani (rostrum), respiraciji i razmnožavanju.

Na površini tela primećuje se čvrsta i sjajna struktura. To je zapravo kutikula sa voštanim skeletom, štit za unutrašnje meke organe. Kod krpelja se na telu mogu uočiti i različiti oblici dlačica koje služe naučnicima pri klasifikaciji. Do sada je poznato oko 30.000 vrsta krpelja i grinja, a najgrublja podela u narodu je podela na meke i tvrde krpelje.

Razlikujemo ženke i mužjake krpelja najčešće po veličini – ženke su krupnije od mužjaka. Kod većine, oplođenju prethodi polaganje spermatofora od strane mužjaka, ženke polažu jaja, razvija se larva, a zatim odrasla jedinka.

Smatra se da su zglavkari najuspešnija grupa životinja na kopnu kada se posmatra prilagođenost na različita staništa. Ukoliko tražite krpelje, naćićete ih na vrhovima visokih trava, među opalim lišćem, na životinjama, ili čak na sopstvenom telu.

Kako krpelji prepoznaju ljude i životinje?

Kao što lovci imaju svoje izvidnice u potrazi za plenom, tako i krpelji koriste visoke vrhove trava i sa te pozicije vrebaju. Iako mnogi nemaju razvijene oči, svakako pokazuju specifičan i precizan mehanizam za prepoznavanje plena. Hemoreceptori su ti koji obezbeđuju gladnom i usamljenom krpelju da pronađe druga od kojeg će uzimati hranu, tačnije piti njegovu krv. Kako ovi lukavi mališani vole da se druže sa sisarima, uz pomoć hemoreceptora mogu da ,,nanjuše“ buternu kiselinu koju poseduju svi sisari i da se jednostavno, sa takozvane izvidnice, puste na telo životinje ili čoveka i svojim specijalizovanim ekstremitetima u obliku kukica zakače na mesto pada. Nakon toga, rostrumom probijaju kožu domaćina i isisavaju krv. Kada se nahrane, zapremina tela im se znatno poveća i tada su uočljivi. Obrok je posebno obilan kod ženki koje treba da polažu jaja. Oni koji ostaju na površini domaćina nazivamo ektoparazitima, međutim postoje i oni koji su endoparaziti, odnosno oni koji nastanjuju unutrašnje organe sisara.

Kakve darove donose?

U procesu ishrane krpelja može da se desi da domaćin oboli od različitih bolesti. Ukoliko se zaraženi krpelj odomaćio, velika je verovatnoća da će i domaćin biti zaražen iz dva razloga:

  1. Zaraženi krpelj je u kontaktu sa krvotokom domaćina u toku ishrane, odakle bakterije ili virusi putuju kroz ceo organizam.
  2. Teško je uočiti prisustvo krpelja na telu jer svojim utemeljivanjem i ishranom ne izazivaju osećaj svraba ili bola kod domaćina zbog ispuštanja supstance koja deluje poput anestezije. Bolesti koje nose krpelji spadaju u kategoriju vektorskih zaraznih bolesti. Odnosno, krpelji nisu direktni izazivači bolesti, već samo prenosioci.

Lajmska bolest je najpoznatija bolest koju prenose jelenski krpelji, zaraženi bakterijom Borrelia burgdorferi, na čoveka. Bolest je multisistemska, odnosno zahvata više organa, najpre kožu, zatim srce, zglobove i na kraju centralni nervni sistem. Prvi simptom je pojava otoka i crvenila u obliku prstenova oko mesta uboda 3-30 dana nakon kontakta. Dokazuje se ispitivanjem krvi, likvora ili tečnosti zglobova. Sledeći simptomi su povišena telesna temperatura , malaksalost, i uvećanje limfnih žlezda. U ovom stadijumu za lečenje se koriste antibiotici poput penicilina, međutim ukoliko je bolest uznapredovala i zahvaćen je nervni sistem, tada se za lečenje koriste kortikosteroidi. Protiv ove bolesti postoji i vakcina, međutim ona se daje samo osobama koje često provode vreme u ,,rizičnim zonama“.


Krpeljski meningoencefalitis 
je virusno oboljenje, često u Evropi i Aziji. Javlja se kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja (koze, ovce, krave). Ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Početni simptomi su slični kao i kod Lajmske bolesti, a kasnije može da se javi zapaljenje mozga pa čak i paraliza mišića.

Kongo hemoragijska groznica (KKHG) je akutno virusno oboljenje. Prenosi se krpeljima (ubodom ili kontaktom preko kože, ako ga čovek ubije i pri tome utrlja u kožu) i putem krvi. Virus se može preneti sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom sa krvlju ili izlučevinama obolele osobe. Primarni rezervoar zaraze su divlji sisari, ptice i iksoidni krpelji, mada je virus pronađen i kod lisice, vuka, ježa, šumskog i slepog miša i kod svih domaćih životinja. Krpelji se inficiraju preko životinja i ostaju doživotno zaraženi. Početni simptomi bolesti su slični kao kod prethodne dve navedene bolesti, a u kasnijem stadijumu dolazi do krvarenja iz nosa i iz unutrašnjih organa u usnu duplju. Smrtni ishod je u 50% slučajeva.

Više volimo pse nego mačke!

Piroplazmoza kod pasa je najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti psima. Drugi naziv je babezioza koji potiče od vrste protozoa Babesia koje uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju. Ukoliko pas preleži ovu bolest, trag će ostati na njegovim unutrašnjim organima i njegov životni vek će biti znatno skraćen. Postoje mnogi preparati u vidu praha, spreja, ampula, orglica namenjenih za sprečavanje parazitiranja krpelja na psima, takođe, redovno češljanje i nega pasa mogu poslužiti kao alternativna preventiva. Primećeno je da krpelji češće biraju pse za svoje društvo nego mačke. Razlog tome je taj što mačke luče manje buterne kiseline za razliku od pasa, ali svakako ih ne izbegavaju.

Izvor: https://zanimljiv.org/lov/45-krpelj-opasnost-iz-trave

Ukoliko se primeti prisustvo krpelja najbolje je posetiti najbližu zdravstvenu ustanovu i prepustiti odstranjivanje stručnjacima.

 

Za kraj, poistovetiću ovu priču sa pričom ,,David protiv Golijata“ gde je takođe zanemarena veština, lukavost i domišljatost manjeg Davida od strane velikog Golijata, i upravo to je omogućilo Davidu pobedu u njihvom sukobu. Iako su mali, kao što možemo da primetimo, i krpelji su snalažljivi i pronalaze put do svog cilja koji nekad može biti poguban za ljude i naše ljubimce.