Toliko smo do sada slušali, ali i pričali o uticajima plastike i plastičnih kesa na životnu sredinu, da postoji realna šansa da kod svakog ko imalo brine o svojoj okolini sama pomisao na plastične kese budi loša osećanja. Većina verovatno već odavno pri odlasku u kupovinu razmišlja o alternativama poput papirnih kesa, ali i pamučnih torbi koje u poslednje vreme postaju sve zastupljenije.

Međutim, da li smo se ikada zapitali koliko su pomenute alternative zaista ekološki gledano bolje rešenje od plastike? Očigledno je samo da sa gledišta stvaranja čvrstog otpada plastične kese nemaju premca, ali šta je sa, nama nevidljivim, kategorijama poput emisija štetnih gasova, uticaja na klimatske promene, utroška energije, utroška vode, toksičnosti, itd? Odgovor, nažalost, nije toliko očigledan.

Ovim pitanjem u relativno novijem istraživanju pozabavila se Danska Agencija za Zaštitu Životne Sredine.

Ključni metod za određivanje ekološkog otiska i održivosti nekog proizvoda jeste Procena Životnog Ciklusa (Life Cycle Assessment – LCA). NJom se analiziraju svi koraci (od ekstrakcije sirovine, proizvodnje, transporta, upotrebe i konačnog odlaganja) u životnom ciklusu proizvoda i izračunavaju uticaji istog na stvaranje emisija gasova staklene bašte, potrošnju prirodnih resursa, zagađivanje vode i zemljišta, stvaranje smoga i toksičnih nusproizvoda.

Istraživanjem su obuhvaćena dva glavna tipa plastičnih kesa, polietilenske kese niske gustine (LDPE) i polietilenske kese visoke gustine (HDPE), kao i dvanaest alternativa od kojih su najznačajnije upravo pamučne torbe i papirne kese. Pojašnjenja radi, kese koje dobijete ili kupite u supermarketima uglavnom su HDPE, dok se LDPE češće dobijaju u prodavnicama odeće i obuće. Takođe, džakovi za smeće najčešće su LDPE. Ispitivano je četrnaest kategorija uticaja na životnu sredinu u životnom ciklusu proizvoda.

Možda iznenađujuće, a možda i ne, polietilenske kese niske gustine (LDPE) odnele su ubedljivu pobedu u odnosu na konkureciju. Poređenja radi, da bi pamučna torba dostigla nivo jedne upotrebe LDPE kese samo u kategoriji uticaja na klimatske promene ista mora biti upotrebljena 52 puta, a ako se radi o organskom pamuku čak 149 puta (budući da organski pamuk koristi više zemljišta i prirodnih resursa od konvencionalnog pamuka).

Kada se sve ispitivane kategorije uzmu u obzir dolazi se do frapantnog podatka, pamučna torba mora biti upotrebljena čak 7100 puta kako bi se takmičila sa samo jednom upotrebom plastične kese, a u slučaju torbe od organskog pamuka dolazi se do brojke od 20.000 puta!

Papirne kese su mnogo približnije, te se jedna papirna kesa treba upotrebiti 43 puta kako bi dostigla ekološki otisak jedne upotrebe plastične LDPE kese u svim ispitivanim kategorijama. Mada, u realnom scenariju, teško je zamisliti da papirna kesa može da se iskoristi toliko puta.

Ispostavlja se da plastične kese koriste manje energije za proizvodnju od bilo koje alternative, manje vode, lakše su te samim tim troše manje resursa tokom transporta i mogu da ponesu više tereta u odnosu na svoju masu.

Ispitivanje nije uzimalo u obzir uticaj otpada pomenutih kesa i torbi, gde se naročito nameće uticaj plastike na morske organizme, tako da sve brojke treba uzeti sa dozom rezerve. Ipak, jedno jeste postalo jasno, a to je da alternative plastičnim kesama nisu ekološki najpovoljnije rešenje.

Šta onda raditi? U potrazi za odgovorom na ovo pitanje uglavnom sam nailazio na najlogičnije moguće rešenje, preporuka je sledeća: Koristite LDPE kese, ali ih koristite kao ludi! Tek kada počnu da se raspadaju dajte im poslednju svrhu džaka za otpad i po mogućstvu ih odložite u kontejner za reciklažu plastike.

Ukoliko već posedujete pamučnu torbu, takođe je koristite do iznemoglosti, a kada vam sledeći put ponude da kupite istu ukažite na činjenicu koliko pamučne torbe u stvari nisu dobro ekološko rešenje.

Izvor:
https://earther.gizmodo.com/are-reusable-bags-really-better-for-the-planet-1826567287