Papir je jedan od najpogodnijih i najvrednijih materijala za reciklažu.  Od njegove reciklaže dobija se reciklažni materijal od koga se mogu napraviti novi predmeti kao što su olovke, sveske, torbe, novine, kutije, toalet papir itd.

Sveska i olovka od recikliranog papira Izvor: https://www.promostar.rs

Reciklažom papira znatno se smanjuje štetan uticaj njegovog otpada na životnu sredinu. U nekim slučajevima je potrebno da proteknu stotine godina da bi se razložio papir na deponijama. Sam proces proizvodnje papira iz recikliranog materijala je daleko manje zahtevan u pogledu potrošnje energije (50% manje) i vode (99% manje), a dolazi i do manjeg zagađivanja i emitovanja gasova sa efektom „staklene bašte”.
Recikliranjem papira obezbeđuje se očuvanje šuma, a znamo da je drveće značajan apsorber ugljenika, a i izvor kiseonika. Ono je od vitalnog značaja za opstanak živih vrsta, jer obezbeđuje čist vazduh, nekima služi i kao stanište, a zemljištu daje stabilnost.

Kako sami možete ponovo upotrebiti stari papir ili sprečiti bacanje istog:

  • Ponovna upotreba za obeležavanje, vežbanje domaćih zadataka, zapisivanje poruka;
  • Pažljivo čitanje rada na ekranu kompjutera, pre nego što se pusti u štampu;
  • Korišćenje elektronske pošte;
  • Obostrano kopiranje;
  • Pravljenje ukrasa od papira;
  • Kompostirati čist papir (nikako časpopise i kataloge u boji).

Papir koji se može reciklirati čine: novine, časopisi, uključujući i kataloge, reklamne brošure, telefonski imenici, hartije iz škola i kancelarija, karton, koverte, stare novčanice…
Neke od vrsta papira nisu pogodne za reciklažu kao, na primer, papir koji sadrži vosak ili termalni faks-papir.

Kako izgleda reciklaža papira u fabrici?

Započinje sakupljanjem papira u domaćinstvima, školama i kancelarijama. Ukoliko se nalazi zajedno sa drugim otpadom, odvaja se u postrojenjima za separaciju materijala. Posle razvrstavanja papir se balira i skladišti sve dok se ne ukaže potreba za njegovom preradom. Baliran papir odlazi na trensportnu traku i istovaruje se u ogroman lonac. Lonac izgleda kao velika posuda za mešanje, u njoj se papir okreće u krug, sa vodom, sve dok se ne raskvasi i ne raspadne u komade. Raskvašeni papir (pulpa) se sipa na sito i veća količina vode se odvaja. Odvojena voda se ponovo koristi u nekom procesu u fabrici. Pulpa prolazi kroz seriju valjaka, gde se presuje i odvaja ostatak vode i dobijeni sloj se suši. Papir se namotava u rolne, i na kraju se od njega prave novi proizvodi.

Najveći deo recikliranog papira koristi se za proizvodnju kartona. On se pravi sastavljanjem tri sloja – gornjeg, donjeg i onog naboranog u sredini. Za razliku od izrade papira od drveta, izrada proizvoda od otpadnog papira retko zahteva hemijsku obradu. Reciklirani papir se, zbog mogućeg zagađenja, u principu ne koristi za izradu ambalaže za namirnice (za mleko i sokove, na primer).

Stare novine se ne mogu koristiti za izradu kvalitetnog papira, ali se mogu koristiti za izradu reciklažnog novinskog papira. Degradacija vlakna ograničava broj mogućih racikliranja papira. Dodatkom dužih vlakana ili kvalitetnih otpadnih vlakana u pulpu reciklažnog papira, može se poboljšati kvalitet proizvoda. Starost papira je, takođe, ograničavajući faktor. Vlakna celuloze postaju kraća kada se reciklaže ponavljaju.

I na kraju, samo jedan statistički podatak: reciklažom kilograma papira od koga se izrađuje novinski papir, sprečava se emitovanje više od kilogram gasova sa efektom „staklene bašte”.