Biljke, Poljoprivreda, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti

Paradoks – pšenica

„Ako ću ičemu vredeti kasnije, onda nečemu vredim sada,
Jer žito je žito, iako ljudi misle da je ono trava u početku“

Vinsent van Gog

Svi znamo za nju. Ona apsolutno dominira kako na poljoprivrednim poljima, tako i u ljudskoj ishrani. Za pšenicu možemo slobodno da kažemo da je jedna od, ako ne i najuspešnija biljka na planeti. Međutim, da li ste znali da pšenica predstavlja jednu potpunu anomaliju i paradoks prirodne selekcije? Danas ćemo učiti o zanimljivoj istoriji najzastupljenije žitarice sveta.

Da bismo saznali kako je pšenica (Triticum spp.) postala jedan od najuspešnijih useva na svetu moramo putovati natrag kroz vreme skoro jedanaest hiljada godina.

Godina je 8800. pre nove ere i pšenica kakvom je danas znamo još uvek ne postoji. U dolini plodnog polumeseca (oblast u jugozapadnoj Aziji i severoistočnoj Africi, koja se sastoji od plodnih podregiona Mesopotamije i Levanta) javljaju se divlje vrste jednozrne pšenice, više nalik visokoj travi nego žitarici kakvu poznajemo u 21. veku. Ove jednozrne vrste imaju diploidan broj hromozoma, odnosno dve garniture po 7, sveukupno 14 hromozoma. Potomstvo između dve različite vrste je moguće, ali njihov hibrid po pravilu ne može da se razmnožava.

Divlja trava kojoj su nalikovale stare diploidne vrste pšenice

Međutim, slučajnom genetskom mutacijom javlja se prvi fertilan hibrid između dve jednozrne pšenice, tetraploid sa 28 hromozoma. Ova nova vrsta naziva se Emer ili dvozrna pšenica (Triticum dicoccoides). Samim izgledom izdvaja se od svojih predaka, jer se po prvi put javlja žitarica sa velikom cvasti bogatom krupnim semenom. Emer pšenica doživljava veliki evolutivni uspeh zahvaljujući laganom semenu sa krilatim omotačem koje veoma lako leti na vetru, što je omogućilo dvozrnoj pšenici da brzo osvoji velika prostranstva.

Emer pšenica

Zahvaljujući ovom naglom uspehu dvozrne pšenice, nije dugo prošlo, a počeli su da se javljaju novi hibridi između Emer pšenice i jednozrnih vrsta. Nova genetska mutacija nastala na hibridu Emera i jednozrne vrste pod nazivom Einkorn (Triticum boeoticum) osigurala je fertilnost potomstva. Tako je nastao heksaploid sa 48 hromozoma – moderna pšenica.

Einkorn pšenica

Sada dolazimo do dela koji čini ovu priču zanimljivom! Naime, ovaj novi heksaploidni hibrid imao je jedan ogroman evolutivni nedostatak u odnosu na Emer pšenicu – teško, puno zrno, koje nikako nije moglo da se raznosi vetrom. I, zaista, da je nastao u bilo kom drugom razdoblju u istoriji planete Zemlje, ovo bi za njega bila nepremostiva prepreka i brzo bi nestao. Ali to nije bio slučaj…

Šta je to učinilo da biljka koja nema mehanizam za samostalno preživljavanje postane jedna od najuspešnijih na planeti?

Sreća moderne pšenice bila je u tome što se baš u razdoblju kada je ona nastala čovek po prvi put počeo baviti poljoprivredom. Teško zrno nove pšenice bilo je lako za žetvu i idealno za ljudsku ishranu. Tako je, i pored činjenice da joj prirodna selekcija nije bila naklonjena, pšenica pronašla način kako da osvoji čitav svet. Zahvaljujući čoveku i njegovom novom načinu života ova žitarica potisnula je skoro sve druge vrste, prvo u dolini plodnog polumeseca, a potom i u drugim delovima sveta.

Moderna pšenica

Danas, skoro jedanaest hiljada godina kasnije, pšenicu možete pronaći na bilo kom kraju sveta, još uvek dominira kao poljoprivredni usev koji i dalje prkosi zakonitostima prirodne selekcije.

Vinsent van Gog – Polje pšenice sa vranama (izvor: Vikipedija)

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: