Parazitoidi su organizmi koji se razvijaju na štetu drugog organizma, ali za razliku od parazita ubijaju svog domaćina. Možemo reći da u ekološkom smislu zauzimaju mesto između parazita i predatora budući da im je potreban domaćin za opstanak, a opet izazivaju njegovu smrt – kao predatori.

Termin parazitoid se uglavnom povezuje sa insektima, ali parazitoidi mogu biti i gljive, biljke, crvi, ribe kao što su slepulje i druge grupe životinja. Neke viruse možemo takođe opisati kao parazitoide budući da ubijaju  domaćina, a takođe dovode i do promena u ponašanju domaćina (pr: virus besnila).

Insekti parazitoidi

Odrasla ženka polaže jaja u telo drugog insekta koji ostaje živ dok se u njemu razvijaju larve. Larve se na početku hrane tako da ne oštećuju unutrašnje organe, ali kako rastu tako se negativan efekat uočava. Osim ovakvih endoparazitoida, postoje i ektoparazitoidi koji se zakače i hrane površinskim tkivima domaćina.

Primarni parazitoidi uglavnom parazitiraju na insektima biljojedima kao što su biljne vaši. Postoje i sekundarni parazitoidi koji zapravo parazitiraju na primarnom parazitoidu što se naziva hiperparazitoidizam. Mnogi parazitoidi polažu jedno jaje u domaćina, međutim, postoje i  oni koji polažu veliki broj jaja koji se zajedno razvijaju i tada govorimo o  superparazitoidizmu. Nekada dolazi do kompeticije između larvi parazitoida pri čemu će samo jedna preživeti i nastaviti razviće.

Domaćin može biti odrastao insekt (adult, imago), ali i larva ili jaje. Neki parazitoidi mogu zaustaviti dalji razvoj domaćina (idiobionti) – većinom ektoparazitoidi, a neki ne ometaju razvoj domaćina (koinobionti) sve dok nije vreme da izađu – uglavnom endoparazitoidi.

Mogu se naći u različitim redovima insekata: među leptirima, tvrdokrilcima, dvokrilcima, ali su najbrojniji (80% svih parazitoida) u redu opnokrilaca pogotovo parazitoidne ose (familije Braconidae, Ichneumonidae).

Smatra se da je parazitoidizam nastao usled promena u načinu ishrane larvi nekih insekata. Na ovaj način njihova hrana je bogatija proteinima i u isto vreme se larve razvijaju u stabilnoj sredini. Važna je i pojava da mnogi parazitoidi utiču na ponašanje domaćina koji potpuno odstupaju od karakterističnih oblika ponašanja i čine sve kako bi larve parazitoida opstale.

https://www.youtube.com/watch?v=vMG-LWyNcAs

Parazitoidi aktivno traže domaćina pri čemu koriste svoja čula kako bi otkrili da li je domaćin podesan – da li je odgovarajuće vrste, ima li kompeticije sa drugim larvama, da li ima neku bolest i kakav mu je imunski odgovor. Tek nakon provere polažu se jaja. Neke ose polažu viruse zajedno sa jajima kako bi poremetile imunsku odbranu domaćina.

Mogu biti  regulatori – utiču na oslobađanje hormona domaćina odnosno menjaju njegov hormonski sistem i prilagođavaju ga svojim potrebama, ili konformisti – nemaju sposobnost regulacije, već koriste hormonski sistem domaćina.

Odnosi između organizama: herbivorija, parazitoizam i predatorstvo su veoma važni za održavanje ravnoteže u ekosistemu i predstavljaju biološku kontrolu. Poremećaj u brojnosti bilo koje od karika u lancu ishrane dovodi do narušavanja ove ravnoteže.

Primer su insekti defolijanti koji se hrane listovima biljaka i dovode do njihovog sušenja. Na našim prostorima na teritoriji NP “Đerdap“ je poznat veliki mrazovac koji se hrani listovima hrasta.

Otkriveno je više vrsta parazitoida koji ubijaju gusenice mrazovca. Neke vrste polažu svoja jaja u jaja mrazovca, a druge u larve.

Drugi primer je gubar čije gusenice jedu listove preko 100 biljnih vrsta, ali u najvećoj meri hrasta, bukve i bresta. On je primarni uzrok sušenja šuma hrasta na teritoriji Srbije. Gubar je introdukovan iz Evrope u SAD gde predstavlja invazivnu vrstu i veliki problem za koji još uvek nema rešenja.

U zadnje vreme ulažu se veliki napori kako bi se parazitoidi koristili za kontrolu brojnosti insekata štetočina umesto različitih insekticida i pesticida. Trenutno se u svetu komercijalno koristi preko 20 vrsta parazitoida protiv štetočina u staklenicima. Nadamo se da će ovakav pristup zavladati i na našim prostorima. Problem leži upravo u njihovom sakupljanju i uzgoju u laboratoriji. Uspešnost na terenu zavisi od pravog vremena (potrebno je da se poklopi period godine kada su aktivni i domaćin i parazitoid kako bi došlo do infekcije) i pravog domaćina. U velikom broju slučajeva neophodni su alternativni domaćini ako glavni domaćin prezimljava u stadijumu adulta, a parazitoid polaže jaja u jaja domaćina ili larve.

Kao što sam već pomenula parazitoidi su prisutni i među drugim grupama organizama. Tako gljiva Cordyceps sp. parazitira unutar različitih grupa zglavkara. Spore iz spoljašnje sredine dospevaju u unutrašnjost i klijaju u micelijum. Hife rastu i zauzimaju sve više mesta dok izjedaju tkivo domaćina. Pred kraj gljiva menja ponašanje domaćina tako da on izvrši samoubistvo skačući sa litice ili penjući se na travke gde će ih uočiti ptice. Na ovaj način parazitoid je osigurao inficiranje novog domaćina. Iz  glave mrtvog domaćina izrasta plodonosno telo, a spore će se osloboditi i inficirati druge jedinke. Veoma često dolazi do smrti cele kolonije.

https://www.youtube.com/watch?v=r4TeOa4liDs

Gljive koje dovode do samoubistva mrava, parazitoidi koji navode pčele da napuste košnicu, crvi koji rastu unutar skakavca… ko bi ikada rekao da tako nešto može da postoji. Zvuči kao da govorimo o naučnoj fantastici. Međutim, iako nama to izgleda čudno, priroda je svemu dala značaj. Samo ga moramo otkriti.