Patke sa specijalnim zadatkom da jedu samo korov i insekte, a sačuvaju useve ? O da, postoji, i to u Japanu, Kini i Iranu.

Svakog jutra bilo da lije kiša ili sija sunce, farmeri kreću sa svojim patkama ka pirinčanim poljima. Patke plivaju duž polja i jedu korov, insekte, čak i seme korova i tako sprečavaju da se korov uopšte razvija u budućnosti. Korov inače predstavlja problem zato što usvaja materije iz podloge i tako smanjuje materije dostupne pirinču. Pritom pačji izmet deluje kao đubrivo. Ovo farmerima daje mogućnost organskog uzgoja pirinča bez upotrebe đubriva i pesticida. Međutim, ideja nije nova. Dokumenti stari 600 godina ukazuju da se u Kini još tada primenjivao isti pristup. A onda su se pojavili pesticidi kao idealano brz način za eliminaciju svih problema. Šteta što tada nismo znali da sve što dodamo u prirodu narušava ravnotežu, a da mi jedemo pesticide na kraju.

Ova ideja je inspirisala i druge slične prakse kao što je upotreba indijskih patki trkačica u vinogradima u Francuskoj, Iranu i Južnoj Africi.

(asia-vietnam.ru)

Tridesetsedmogodišnji Liu Shangwen je došao na ideju da proizvodi kvalitetnu organsku hranu 2012. godine nakon što je shvatio da na tržištu ne postoje takvi proizvodi. Svoju potragu je započeo u kineskoj istoriji. Ovde su se pesticidi pojavili 1970ih, a ljudi su pre toga koristili kompost umesto veštačkih đubriva i pravili pesticide od biljaka. Baš sam skoro čula da su kod nas ljudi koristili sok (da se tako izrazim) od koprive u te svrhe. Patke su jele puževe, a insekti u to vreme jedva da su napadali pirinač. Korišćenje životinja u poljoprivredi predstavlja jednostavno vraćenje tradiciji.

Nedelju dana stari ptići se puštaju na polja u vreme kada se pirinač sadi. I hrane se svime na šta naiđu. Problem nastaje kada pirinač počne da plodonosi, jer bi patke pojele i njega i zato se tada drže podalje od polja. Naravno da postoje i drugi problemi. Neki farmeri su prijavili da pačići oštećuju mlade biljke. Drugi su prijavili da su im patke bile napadnute od strane pasa ili lasica. Kada je Liu započeo projekat prijavilo se samo sedmoro farmera, a sada ih je preko 50. Većina njih je izabrala da se bavi organskom proizvodnjom zbog veće zarade. Liu i njegove kolege prodaju organski pirinač porodicama srednje klase i restoranima koji su svesni ekoloških problema.

Primena patki u poljoprivredi im je pomogla i u borbi sa klimatskim promenama. U njihovoj regiji sa globalnim otopljavanjem porastao je i broj napada insekata na useve. Neki farmeri su i pored intenzivne upotrebe pesticida ostali bez useva. Liu i njegove kolege pak nisu. Patke su bile veoma uspešne u eliminisanju pesticida, ipak i oni priznaju da su koristili male količine pesticida.

Jedan od farmera, Tang, je 2016. godine odlučio da u potpunosti prestane sa upotrebom pesticida. Primetio je da se ptice, kao što su čaplje i fazani, koje dugo nije video na poljima polako vraćaju.

Ovo je zapravo idealan način za zaštitu useva pošto bi druge alternative zahtevale da čovek često sam uklanja korov ili uz pomoć teških mašina što bi utabalo zemljište i smanjilo količinu dostupnog kiseonika u njemu.

Prema izvršenim studijama uočeno je da upotreba patki za zaštitu od štetočina tokom ranih faza sazrevanja pirinča ima značajan efekat. Praćene su četiri grupe: kontrolna – gde nisu korišćena ni đubriva ni pesticidi kako bi se pratio rast i korova i pirinča, druga grupa sa patkama bez đubriva, treća grupa sa patkama i 50% dodavanog đubriva i četvrta grupa sa 100% đubriva i primenom pesticida tj. hemijska grupa. Razlika u prinosu između 3. i 4. grupe je bila samo 8%, ali između njih i 2. grupe je bila čak 50%. Ova zapažanja upravo potvrđuju najveći problem organskog uzgoja, a to je da se bez đubriva ne može postići maksimalan prinos. Istovremeno je pokazano da su patke sasvim dovoljno efikasne u uništavanju štetočina, a da se sa upola manjom količinom đubriva može dostići skoro maksimalan prinos.

Pored patki mogu se koristiti i guske. One provode na poljima po ceo dan. Nakon 6-8 nedelje se iznose na polja i ostaju tu do kraja sezone. Obično su oko 4 guske dovoljne za 40 ara (4046 m2) ako se puste na polja rano u proleće čim počne rast korova. Guskama se mora obezbediti voda i malo dodatne hrane. Praksa je takva da se patke i guske ne koriste u sledećoj sezoni, jer imaju potrebu da jedu više i češće beže sa polja od mlađih ptica. One uglavnom završe na trpezi ☹. Guske se zapravo koriste na poljima različitih kultura: kukuruza, jagoda, pamuka, duvana i dr.

Dakle, nekada se rešenja lako nalaze i možda samo treba da bacimo pogled unazad i malo pročešljamo istoriju. Nekada tradicija s pravom i treba da ostane tradicija, zar ne? Možda su naši stari i znali šta rade ☺