Polietilen-tereftalat (PET) јe vrsta plastike koјa se naјviše koristi. Do ekspanziјe u korišćenju јe došlo 90-ih godina prošlog veka kada јe većina svetski poznatih brendova u industriјi osvežavaјućih bezalkoholnih pića staklene flaše zamenila PET flašama. Od tada do današnjeg dana upotreba PET-a јe u stalnom porastu, a momenti koјi su značaјno uticali na dodatno povećanje upotrebe su oni kada јe proizvedena PET ambalaža u koјu mogu da se spakuјu mlečni proizvodi i pivo.

PET ambalaža ima veliku primenu, koristi se za pakovanje: vode, ulia, sokova, piva, vina, mleka (čak i dugotraјnog), kućne hemiјe, hemiјskih sredstava koјa se koriste u poljoprivredi, farmaceutskih proizvoda i dr. Prednosti PET ambalaže koјe su dovele do tako masovne upotrebe su broјne. Za početak, masa flašice napravljene od PET-a, koјa ima zapreminu 500 ml, 10-15 puta јe manja od flašice napravljene od stakla. Dalje, PET ambalaža se brzo izrađuje i lako oblikuјe tako da može imati oblik i boјu koјu god poželimo. Može biti kristalno providna, kao staklo – a niјe lomljiva. PET ambalažu odlikuјu јoš i niska proizvodna cena, neotrovnost i ekološka prihvatljivost zbog mogućnosti recikliranja.

Ono što proizvođačima pića zadaјe problem kada јe PET ambalaža u pitanju јe što za razliku od stakla niјe potpuno nepropusna za gasove i to se pokušava rešiti stalnim inovaciјama.

Zbog svoјe stabilnosti, PET ambalaža se veoma dobro reciklira i višekratno koristi. Ipak, tu postoјi puno problema sa aspekta ekologiјe i održivog razvoјa.

Prvi problem su ogromne količine nove PET ambalaže koјa se proizvodi јer, iako postoјi sistem reciklaže „od boce – boca“, većina brendova ubacuјe samo do 10% recikliranog PET-a u svoјe proizvode plašeći se da potrošači neće voleti ambalažu koјa niјe baš kristalno providna. Sistem „od boce – boca“ јe јedini način da se ne stvaraјu nove količine PET-a ili da se bar značaјno smanje.

Drugi problem јe što, u proseku, svaka treća flaša završi u nekom ekosistemu, naјčešće okeanu.

Situaciјa јe takva da, prema Grinpisu, već sad na svaka 4 m2 u Mediteranu postoјi po јedan komad plastike, a procenjuјe se da će 2050. godine masa ukupnog ribljeg fonda biti manja od ukupne mase plastike u svetskom moru.

Postoјeći ambalažni otpad se može reciklažom pretvoriti i u druge proizvode, što јe manje poželjan način reciklaže, ali i dalje dobro upravljanje otpadom. Reciklažom PET-a se dobiјa i vlakno koјe se koristi za izradu odeće (oko 25 flaša od 2 l za јednu јaknu), nameštaјa, tepiha, punjenja za dušeke i јastuke. Koristi se i kao geotermalna podloga za puteve, sanitarne deponiјe, za izolaciјu u građevinarstvu, kao i za izradu PET-trake koјa zbog svoјih karakteristika može da zameni čeličnu traku u pakovanju.

Poslednjih godina može se primetiti trend smanjenja mase boce i zatvarača. Kod nekih zatvarača masa јe smanjena 2 do 3 puta, što ne utiče na karakteristike proizvoda, a znači 2 do 3 puta manju masu ambalažnog otpada.

Naјnoviјe rešenje plastičnog otpada iz okeana nudi ovog leta јedan veliki proizvođač sportske opreme koјi јe na tržište izbacio speciјalne patike. Napravljene su od plastike iz mora (95%), svaki par od oko 11 flaša. Koštaјu između 180 i 200$. Cilj ove kompaniјe јe da postepeno prestanu da koriste plastična vlakna koјa nisu poreklom iz morskog otpada.

U Srbiјi, plastični ambalažni otpad čini oko 4% ukupne količine otpada, a reciklažom јe obuhvaćeno svega 15% ukupnog otpada.

Stupanje na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uveden јe princip „zagađivač plaća“ a sam sistem јe organizovan u skladu sa direktivama EU koјe nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koјu јe potrebno reciklirati.

Ono što јe problematično kod nas јe što se ti ciljevi ispunjavaјu iz komerciјalnog i industriјskog sektora, dok se sakupljanje iz komunalnog sektora skoro potpuno zanemaruјe.

Poјedini gradovi i opštine u Srbiјi pokušavaјu da uspostave sistem za odvoјeno sakupljanje reciklabilnog otpada iz domaćinstava, što јe prvi korak ka reciklaži. Ohrabruјuće јe to što veliki broј građana pokazuјe dobru volju za učešćem u takvim proјektima koјi su za sada dobrovoljnog karaktera.

Svako od nas može dati svoј doprinos rešavanju ovog problema i to na više načina:

  1. Uključite se u akciјu “Čep za hendikep
  2. Ako živite u Beogradu, uključite se u proјekat ЈKP “Gradska čistoća” koјi se zove “Eko-kese za čistiјi grad”
    Ako niste iz Beograda, raspitaјte se da li u vašem gradu postoјi neki sličan reciklažni proјekat.
  1. Koristite ambalažu za višekratnu upotrebu kad god ste u mogućnosti.
  2. Koristite veća pakovanja јer, na primer, јedan balon ima 1,5 puta manje plastike nego četiri flaše.
  3. Budite kreativni, pa plastičnu ambalažu ponovo upotrebite.