Američki naučnici su konačno izračunali – 8.3 milijarde tona plastike je proizvedeno do danas. To je, složićete se, ogromna količina materijala proizvedena u proteklih 65 godina.
Ukoliko ne možete da zamislite 8.3 milijarde tona plastike, pokušajte da zamislite milijardu slonova.
Problem sa plastikom je što nam je ona potrebna samo kratko i ubrzo je odbacujemo. Svakodnevno. Više od 70% od ukupne proizvodnje je trenutno u vidu otpada, većina na deponijama, ali i velika količina koja završava u okeanima i ostalim prirodnim ekosistemima.
Veoma brzo stremimo ka „Planeti Plastika“ i ako ne želimo da živimo u takvom svetu morali bismo ponovo da razmislimo o tome kako koristimo određene materije, u ovom slučaju plastiku.
Dr Roland Gejer
Da vidimo šta su to preračunali. Evo nekih ključnih brojki:
- Do sada je proizvedeno 8,3 milijarde tona sirove plastike
- Polovina ovog materijala je proizvedeno u proteklih 13 godina
- Oko 30% materijala se i dalje koristi
- Samo 9% odbačenog materijala se reciklira
- Oko 12% je spaljeno, dok je 79% odloženo na deponije
- Ambalaže su predmeti koji se koriste najkraće – uglavnom manje od godinu dana
- Najduže se koriste predmeti koji se koriste u konstrucijama i mašinama
- Trenutni trend ukazuje na 12 milijardi tona otpada do 2050. godine
- Stope reciklaže u 2014. godini: Evropa (30%), Kina (25%), Sjedinjene Američke Države (9%)
Plastika je, neosporivo, fantastičan materijal. Stabilan i održiv, kao ni jedan drugi koji danas koristimo. Upravo su ove osobine plastike u isto vreme i veliki problem sa kojim se suočavamo. Nijedan oblik plastike koji danas koristimo nije biorazgradiv. Ne postoji način da ubrzamo proces razgradnje plastike (plastika se u prirodi razgrađuje od 200 do 1000 godina). Reciklaža je jedan od načina za održivost kada je u pitanju plastika, kao i neke novije formule koje bi mogle da budu biorazgradiva alternativa, međutim, sam proces proizvodnje je toliko jeftin da je teško sprečiti ga. Plastiku je moguće reciklirati i do 20 puta mada je zapaženo da i ono što jeste reciklirano, prošlo je proces jednom, eventualno dva puta. Recikliranjem sveukupne plastike generalno bismo znatno usporili proces zatrpavanja planete i kupili vreme za pronalaženje novih rešenja. (Više o reciklaži u Beogradu možete pročitati u tekstu: Zašto je reciklaža bitna?)
Pitanje plastike je jedno od gorućih tema današnjice. Plastika negativno utiče na celokupno okruženje, prvenstveno na okeane i ako želimo da živimo onako kako smo navikli, moramo da se zapitamo da li je to moguće ako uništimo jedan od najrasprostranjenijih ekosistema.
Ono što vi možete da uradite jeste – ne uzimajte slamčice, ne kupujte flaširanu vodu i sokove, ne kupujte voće i povrće umotano u plastiku, reciklirajte. 🙂
Izvor: http://www.bbc.com/
Naučni rad: R. Geyer at University of California, Santa Barbara in Santa Barbara, CA el al., “Production, use, and fate of all plastics ever made.”
