Afrička uljana palma (Elaeis guineensis) je vrsta palme koja se gaji prvenstveno kao izvor palminog ulja. Najviše se gaji na mestima porekla kao što su zapadna i centralna Afrika, takođe se gaji u Maleziji i Indoneziji. Palmino ulje koje se dobija iz plodova se koristi u proizvodnji sapuna, kozmetike, sveća, biogoriva čak i u proizvodnji proizvoda korišćenih u ishrani i neizbežno u farmaceutskoj industriji. Komercijalna industrija palminog ulja se povećavala velikom brzinom tokom 20. veka i vodila je ka intenzivnom uništenju šuma, naročito šuma oko rukavaca u Maleziji i Indoneziji, kao i u određenim područjima Afrike. Nove plantaže se obično formiraju nakon  slash-and-burn metoda (poseci-i-spali) i rezultati toga jesu parčanje prirodnih šuma i gubitak habitata koji dovodi do ugrožavanja različitih biljnih i životinjskih vrsta. Oko 85% palminog ulja se dobija i izvozi iz Malezije i Indonezije, ali to ostavlja poprilično veliki ožiljak u toj sredini zbog ekspanzivne privrede. Postoje različiti podaci o tome koliko se šume poseče tokom pravljenja plantaža, ali neke okvirne i laičke, uslovno rečeno, jedinice kažu da se površina od oko 300 fudbalskih terena po satu otkloni zarad razvoja plantaža uljanih palmi. Ovo je, naravno, veoma teško za živi svet koji se tu nalazi. Treba napomenuti da je biom tropskih kišnih šuma najbogatiji vrstama, samim tim dolazimo do zaključka da mnoge vrste dolaze u situaciju da nemaju dom, nemaju izvor hrane i njihova egzistencija postaje otežana. Podaci ukazuju da će, ukoliko se ništa ne promeni, vrste nestati iz prirode. Neke od tih vrsta jesu orangutani, za koje se procenjuje da će nestati iz prirode za 5 do 10 godina ili sumatranski tigar čije se nestajanje procenjuje za manje od 3 godine. Kao simbol uništavanja šuma Sumatre i Bornea ističe se upravo orangutan čija je konzervacija i zaštita neophodna. Pre svega, uništava se njegovo stanište. Smatra se da je oko 90% staništa uništeno u prethodnih dvadesetak godina. Procenjeno je da do 5000 orangutana ugine zbog razvoja plantaža. Ovo jeste osnovni problem, ali problem je i krivolov. Životinje koje se nađu u potpuno novoj situaciji bez svog skloništa, teže da se snalaze što pre. Međutim, neće sve uspeti u tome. U novonastalim haotičnim uslovima mnoge će biti odvojene od svojih porodica i biti zloupotrebljivane na različite načine, biće prodavani kao ljubimci, korišćeni u različitim istaživanjima ili ubijani zbog svojih delova tela.

Izvor: https://orangutanfoundation.org.au/our-work/the-orangutan-legacy-forest/palm-oil-plantation/

Treba napomenuti i to da je orangutan jedna od ključnih (eng. keystone) vrsta čija je uloga značajna u očuvanju funkcionalnosti ekosistema. Jedna od bitnih uloga orangutana jeste rasejavanje biljaka. Mnoga semena su specifična po svom klijanju. Semena imaju neke opšte zahteve, ali neke imaju i posebne zahteve za klijanje. Na primer, postoje biljke koje mogu klijati isključivo nakon prolaska kroz digestivni trakt životinja. Orangutani su veoma važni za rasejavanje semena biljaka kojima se hrane. Nazivaju se još i ,,baštovanima šume“. Pored baštovanstva, mogu da kažem da i njihova građevina utiče na život šume. Oni grade svoje kuće na drveću gotovo svake večeri, a da bi to učinili, lome grane i na taj način omogućavaju klijancima i mladim biljkama da dođu do svetlosti.

Mi ćemo jednog dana, možda potpuno spontano, dok listamo novine videti da je orangutan nestao, čuti preko televizije, ali, opet za mnoge vrste nećemo čuti, jer ih nismo videli. U krajnjem slučaju, nismo ih spoznali.

To je poprilično alarmantno, zar ne? Takve situacije se toliko često dešavaju oko nas a mi nismo svesni ni prostornog ni vremenskog okvira dešavanja, kao da nas ne dotiče. Međutim, ekosistemi su poprilično složeni, njihova složenost je neverovatna i našem umu potencijalno nepojmljiva sve dok ne osetimo posledice narušavanja određenih ekosistema.  

Prvi korak uopšte ka rešavanju problema jeste podizanje svesti, samo prepoznavanje problema. Nama odavde tropske kišne šume deluju daleko i nedodirljivo, imamo dovoljno ekoloških problema kod nas, pa ne možemo da zamislimo kako je kada nestaje orangutan.

Zamislite da za par godina šetate zoološkim vrtom i vidite orangutana ograničenog prostorom koji mu je nametnut. Zamislite, možda je to jedini prostor gde on sada postoji. Ovo nije jedini primer. Kod nas postoje vrste koje se gube iz prirode. Koje su naše bogatstvo.  

Izvor: http://www.uvac.org.rs/beloglavi-sup

Na ovim linkovima možete naći nešto više o ovoj temi.

https://www.rainforest-rescue.org/topics/palm-oil

http://www.saynotopalmoil.com/Whats_the_issue.php