Ako ste ikada obratili pažnju na ljude u prodavnicama, mogli ste primetiti da uglavnom koriste mnogo kesa. Često kesa i nije puna, a već uzimamo drugu i još poneku za slučaj da puknu. Ali kada znamo za posledice takvog ponašanja, da li ćemo promeniti naše navike? Kao i uvek, jedan od najboljih načina da se čovek odvikne od nekih loših navika jesu novčane kazne. Ne voziš sa vezanim pojasom – kazna. Želiš da voziš auto na fosilna goriva – plati taksu, pa vozi (makar je tako u Londonu). Većina ljudi će se tada zapitati da li je vredno platiti cenu. Verujem da je ovo čak izraženije u Srbiji. Tako se i u slučaju plastičnih kesa, novčana taksa pokazala kao najbolji način za smanjenje njihove upotrebe. Da li ćete uzeti deset kesa ako treba da ih platite, ili ćete ipak sve ugurati u pet?

Ovakva inicijativa se u svetu pak javila malo ranije.  U Africi još 2003. Do tada su kese krasile drveće umesto voća kao na slici, pa su čak u Južnoafričkoj republici proglašene „nacionalnim cvećem”.  Potpuna zabrana ili naplata kesa se sada sprovodi u čak 15 država među kojima su Južnoafrička republika, Bocvana, Kenija, Mali, Uganda, Tanzanija, Etiopija, Ruanda i dr. Nakon zabrane upotreba kesa je opala za čak 90%, ali sada nema pouzdanih informacija zbog sve izraženije ilegalne upotrebe.

U Aziji je Kina uvela takse pred Olimpijske igre 2008. godine za deblje kese, dok su tanke kese zabranjene što je smanjilo upotrebu za 60%. Zabranjene su i u Bangladešu, Kambodži, Indoneziji, Indiji, Maleziji.

Što se tiče Australije, postoje takse u par zemalja. Međutim, vodeća u borbi protiv plastičnih kesa je Evropa. Prva država u svetu koja je uvela naplatu kesa je Danska još 1994. Dakle, kasnimo samo 24 godine. Upotreba je opala za 50%. Irska je uvela zabranu 2002. i smanjila upotrebu za čak 90%. U priči su još Engleska, Vels, Nemačka i Škotska.

Severna Amerika izbegava ovaj problem, ali su Meksiko i delovi Kanade ipak uveli neke mere. Kalifornija je prva zabranila kese 2014. kao i neki gradovi samostalno npr. Sijetl i San Francisko. A igri se možda uskoro priključi i Njujork. Na vreme. U Južnoj Americi se u pojedinim oblastima uvode novi načini recikliranja i upotreba biorazgradivih kesa, ali konkretne zabrane ili naplate još uvek nema.

Što se nas tiče, možemo da kažemo da kucamo na vrata. Uskoro možda i postanemo ozbiljni. Ali bolje ikako nego nikako. Sa zadovoljstvom izveštavamo da je kompanija Delez Srbija (Delhaize) najavila naplatu plastičnih kesa u Shop&Go prodavnicama počevši od današnjeg dana.  Svaka kesa koštaće dva dinara.

„Na ovaj način želimo da smanjimo upotrebu plastičnih kesa, koje zagađuju našu životnu sredinu, i da naš komšiluk učinimo čistijim i lepšim” je izjava na zvaničnoj internet stranici Shop&Go.

Znam da je ova cena niska i za mnoge ljude neće značiti ništa, ali će možda naterati neke od kupaca da se barem zapitaju zašto se kese naplaćuju. Nadamo se i da će se cena vremenom povećati na bar 10 dinara kako bi se ostvario poželjan efekat. Takođe se nadamo da će slična praksa biti primenjena i u drugim trgovinskim lancima kojih nije malo (Maxi, Tempo, Aman , TSV, Roda, Vero, Idea, Merkator, Dis, DMi još po neki, od kojih prva dva takođe spadaju u formate Delez kompanije).

Evo nekoliko razloga zašto su plastične kese štetne po okolinu koji će vas možda navesti da i sami prestanete da ih koristite:

  • Razgrađuju se i do 1000 godina, a kao mikročestice bivaju pojedene od strane riba i drugih vodenih organizama i tako ulaze u lanac ishrane, pa ih i mi možemo pojesti. Ne verujem da iko od nas želi da jede plastiku.
  • Veoma lako prelaze velike razdaljine nošene vetrom i mogu zapušiti odvode (što je u Bangladešu izazivalo ozbiljne probleme), upetljati se u drveće i žbunje. To nikako ne izgleda lepo. Pogotovo kada govorimo o napretku i urbanizmu.
  • Prave se od petroleuma odnosno fosilnog goriva koji je neobnovljiv resurs, a mi ga preterano eksploatišemo
  • Brojne životinje umiru gušenjem od plastičnih kesao čemu smo pisali. Tako je u februaru ove godine pronađen još jedan kit ulješura nasukan na obali Španije koji je umro od gladi zbog stomaka punog plastikom među kojom su dominirale plastične kese. OVDEmožete pogledati slike.

Budući da članice Evropske Unije imaju obavezu da smanje upotrebu plastičnih kesa za 80% do 2025. godine, sasvim je sigurno da ćemo se sa ovim problemom i mi uskoro suočiti ozbiljnije. A akciji će se u skorijoj budućnosti pridružiti i Crna Gora i Hrvatska.

I za kraj, prijatelji mi često kažu da nije problem što koriste kese, jer na njima jasno piše da su biorazgradive. E, pa istina je malo drugačija. Običneplastične kese su napravljene od petroleuma i razgrađuju se na mikročestice stotinama godina. Dakle, nisu biorazgradive, što u prevodu znači da ih bakterije i gljive ne mogu razgraditi svojim enzimima. Biorazgradivekese su napravljene od kukuruznog ili pšeničnog skroba umesto petroleuma, ali moraju se naći u odgovarajućim uslovima da bi se razgradile: na temperaturi preko 50° i izložene UV svetlu što je retko u prirodi, a pogotovo u okeanu! A na deponiji u odsustvu kiseonika se navedene kese razgrađuju do metana što je još gora opcija, jer je matan najpotentniji gas staklene bašte. Razgradive i okso-razgradivekese, koje se zapravo nalaze na našem tržištu, su plastične kese sa dodatim enzimima koji samo ubrzavaju proces razgradnje na mikročestice, tako da će one brže ući u lanac ishrane od običnih kesa. Dakle, nisu biorazgradive i nemaju nimalo bolji efekat na prirodnu sredinu od običnih kesa! Ovde postoje sporenja kako su neki aditivi dovoljno efikasni i potpuno razlažu kese, što ostaje da se proveri. I na kraju, kompostibilnekese, koje ne mogu da se kompostiraju u dvorištu sa ostalim biološkim otpadom, već u posebnim postrojenjima sa tom namenom kojih kod nas nema, pritom kao produkt nastaje ugljen-dioksid – opet problem. Dakle, za sada rešenja nema, ali se na ovim problemima konstantno radi, a trenutno je jedina opcija smanjiti upotrebu plastičnih kesa i koristiti cegere.

Detaljnije o plastičnim kesama i savetima kako da ih izbegnete pročitajte u našem blogu – Plastične kese! 🙂