Kada kažemo insekti odmah pomislimo na štetočine. Ali nisu svi štetočine i dosadne „zujalice“. Jedan deo zemljišnih insekata je veoma koristan za samo zemljište ali i poljoprivredu. Pored toga, odlični su bioindikatori i hrana drugim životinjama.
Pored krtica i kišnih glista, ove male živuljke su možda čak i korisnije. Problem je taj što čovek, kad vidi bubu ne pravi razliku, već je samo ubije. Postoje mnoge vrste koje su slične izgledom, ali imaju različitu ulogu i svrhu u ekosistemu, u ovom slučaju zemljištu.

Koja je uloga zemljišnih insekata?
Neki insekti se koriste u ishrani čoveka. U istočinim delovima Azije neke vrste insekata i njihove larve se smatraju pravom poslasticom. Neki služe za oprašivanje gajenih biljaka i gaje se baš u te svrhe, a u najvećoj meri imaju značaj u doprinošenju da se uspostavi balans u tlu, odnosno smanjuju brojnost štetnih biljaka i insekata. Veliki značaj doprinose i samom nastanku zemljišta i njegovom održavanju.
Pored nekih valjkastih crva (Nematoda), člankovitih crva i praživotinja (Protozoa) veći broj zemljišnih insekata ima ulogu u nastajanju zemljišta. Ovi insekti sitne zemlju, obogaćuju je organskom materijom, provetravaju zemljište (aeracija) i vrše humifikaciju.

Kakav je taj podzemni svet, kakvu ulogu imaju i kako izgledaju videćete u daljem tekstu.

Diplura iz porodice Hexopoda su insekti predatori, regulišu broj drugih štetnih insekata i posredno utiču na razvoj zemljišta.
Skokunci i zglavkari iz grupa paukova (Collembola) učestvuju u stvaranju humusnog sloja na površini zemljišta i potpomažu razgradnju organskih materija u zemljištu, kao što je lišće, drvo, mahovina i uginuli beskičmenjaci.
Termiti (Isoptera) čuvene štetočine u kući ali manje poznati kao korisni insekti za zemljište. Imaju sposobnost razgradnje celuloze za razliku od drugih životinja.
Takođe, popci (Gryllidae) i rovci (Gryllotalpidae), poznati kao štetočine u bašti, jednako mogu biti korisni, jer kopaju dugačke kanale u zemljištu i time vrše provetravanje odnosno aeraciju zemljišta i čine ga rastresitim.
Larve strižibuba (Cerambycidae) učestvuju u razgradnji drvne mase u šumama. One buše hodnike unutar drveta i korena i time omogućavaju naseljavanje drugih životinja. Neke vrste su na evropskoj Crvenoj listi.
Šumski riđi mrav (Formica rufa), kod nas zaštićena vrsta, ima ulogu u održavanju biološke ravnoteže u šumama. Jedna kolonija ovog mrava tokom godine može da uništi nekoliko hiljada drugih šumskih insekata.
Jedan od glavnih i najznačajnijih insekata jesu  trčuljci (Carabidae).

Oni obrađuju gornje zemljišne slojeve i imaju uticaj na brojnost zemnjišnih životinja koje koriste u ishrani. Prisustvo trčuljka u bašti je poželjno jer se hrani štetnim insektima, a mogu da jedu i puževe. U svojoj ishrani još i koriste kropmirovu zlaticu, jabukinu muvu, kupusnu muvu, žitne stenice i ostalo. Takođe određeni trčuljci se hrane semenom ambrozije i drugih korovskih biljaka.
Poznati tvrdokrilac balegar (Coleoptera) je glavni za dešavanja u zemljištu. Oni za kratak period zakopavaju veliku količinu izmeta u zemljište i time ga obogaćuju organskom materijom i hrane druge korisne insekte.
Malo je poznato da su uholaže (Forficula auricularia) efikasne u suzbijanju biljnih vaši.
Lepotelka (Calosoma sycophanta) jede gusenice i lutke raznih leptira koji stvaraju ogromnu štetu u šumarstvu. Jedna veća populacija je dovoljna da održava biološku ravnotežu u nekoj šumi. Sam naziv joj kaže, ima lep metalik oklop koji se presijava.
Dobro poznati bumbari (Bombus spp.) obrazuju svoja gneza baš u zemlji. Mnogi od njih su efikasni oprašivači borovnice, paradajza, plavog patlidžana, paprike i drugih gajenih biljaka. Oni se pojavljuju u proleće kada gotovo da nema drugih oprašivača među insektima.

Zemljišni insekti kao bioindikatori
Poznato je da se zemljišni insekti koriste da bi se utvrdila plodnost zemljišta, kao i nivo njegovog zagađenja.
Skokunci (Collembola) su osetljivi na pesticide i pomoću njih je lako uočiti efekte odrećenih tipova upotrebe posticida.
Neke vrste već spomenutih trčuljaka osetljive su na razne toksične materije koje se koriste za zaštitu od štetočina, kao i na nekontrolisanu upotrebu neorganskih fertilizatora (đubrivo). Takođe su osetljivi na promene pH vrednosti i vlažnosti zemljišta.

Zemljišni insekti upotunjuju lanac ishrane. Njima se hrane razne ptice, glodari, vodozemci i gmizavci.

Ovi insekti su jeftin i ekološki način za suzbijanje drugih štetočina. Razmislite o ovome pre nego što sipate pesticid u zemlju!