Mikro svet, Plastika, Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Voda, Zanimljivosti, Zdravlje, Životni stil

Pogled na životnu sredinu kroz sočiva

Kontaktna sočiva su neizostavni deo života velikog broja ljudi sa oslabljenim vidom. Idealna su za sportiste, ali i za sve one koje vode dinamičan način života, jer uspešno zamenjuju debela stakla naočara. Postoji više vrsta sočiva: dnevna, mesečna i godišnja. Zajedničko za sve je da imaju rok trajanja. A šta kad on istekne? Ljudi zastarela sočiva bacaju u kanalizaciju zanemarujući njihovu veličinu, što može biti veliki problem ako se osvrnemo na broj ljudi koji ih koriste.

Studiju o sudbini odbačenih kontaktnih sočiva je sproveo Rolf Halden i tim naučnika sa Arizona State University, a rezultati su objavljeni na sednici Američkog hemijskog društva (American Chemical Society) 2018. godine. Istina je da u Sjedinjenim Američkim Državama 45 miliona ljudi koristi sočiva, a da 15 – 20% njih sočiva po isteku roka bace u kanalizaciju. Kako su zbog svoje namene providna, istraživanje njihovog puta kroz sistem za prečišćavanje otpadnih voda je otežano. Napravljena su od specijalne meke plastike, a struktura im je takva da propuštaju kiseonik i tako omogućavaju oku da „diše”.

Još uvek nije poznato kako postrojenja za prečišćavanje utiču na njihovu razgradnju, ali je primećeno da se sočiva raspadaju na sitnije delove. Kako su gušći od vode, komadići sočiva će pasti na dno, što predstavlja posebno veliki problem za organizme koji naseljavaju morska i rečna dna, a hrane se filtraciono, odnosno prečišćavanjem čestica mulja. Delovi sočiva mogu ući u njihov organizam i ozbiljno oštetiti sistem organa za varenje. Na taj način sočiva ulaze i u lanac ishrane, pa se mikroplastika od koje su sočiva napravljena može naći i na našem tanjiru. Još jedan dokaz da nam priroda vrati sve što joj damo. Nije poznato kako mikroplastika utiče na ljudski organizam, ali njeno delovanje svakako ne može biti pozitivno.

Ostaje nada da će se industrija više posvetiti istraživanjima uticaja kontaktnih sočiva na vodeni svet i obezbediti njihovo bezbedno odlaganje nakon isteka roka. Dobra vest je i to da se neke firme u Americi već bavereciklažom sočiva i njihovog pakovanja, prepoznavši značajnu količinu otpada koja nastaje njihovim korišćenjem.

Dok reciklaža ne postane dostupna i u našem regionu, kada vašim kontaktnim sočivima istekne rok, nemojte ih bacati u kanalizaciju, već ih odložite sa ostalim komunalnim otpadom i na taj način dajte svoj doprinos očuvanju vodenih ekosistema.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: