Aktivizam i edukacija, Biljke, Bogatstvo planete, Zakoni, Zanimljivosti

Pokret odbranimo šume Fruške Gore

Fruška gora je ostrvska planina u Vojvodini i u okviru nje se nalazi istoimeni nacionalni park. Nekada je Fruška gora u celini bila šumsko područje, a šuma se prostirala na 130.000 hektara. Vremenom je čovek iskrčio veliki deo šuma na Fruškoj gori, tako da danas šumsko područje obuhvata 23.000 hektara, a preostale šume se uglavnom nalaze na višim i nagnutim položajima i većim delom ulaze u granice nacionalnog parka. Na iskrčenim predelima danas se nalaze livade, utrine, njive, vinogradi i voćnjaci. Nacionalnim parkom je proglašena 1960. godine i predstavlja najstariji nacionalni park u Srbiji. U nacionalnom parku postoje tri zone zaštite. Pod režimom zaštite I stepena nalazi se 3,7% ukupne površine nacionalnog parka, na području pod režimom zaštite II stepena je 67%, a III stepena 29,3% ukupne površine.

Zone zaštite u NP „Fruška gora“; I stepen – crvena, II stepen – žuta i III stepen – zelena
Izvor: fruskac.net/rs/mapa

U zadnje vreme ljudi su se u Srbiji udružili da stanu na stranu prirode i u tome uspevaju. Znamo već za akciju Odbranimo reke Stare planine i ostalih reka u Srbiji, gde se ljudi bore protiv izgradnje derivacionih MHE. Ovom idejom se pokrenula još jedna akcija – Pokret Odbranimo šume Fruške gore! Grupu je oformilo par ambicioznih ljudi koji su uvideli problem seče šuma na Fruškoj gori. Osnovali su grupu i Pokret u cilju podizanja svesti ljudi koji žive u blizini, ali i onih koji su daleko, da šume nestaju brzinom svetlosti i tim povodom su odlučili da istraže slučaj ko i zašto to radi.

U susret mi je izašla jedna od članica Pokreta OŠFG, Dragana Arsić. Ona je i pokrenula svoju borbu i Pokret u svrhu odbrane šuma na Fruškoj gori. Dragana mi je objasnila kako je sve to počelo i šta se zapravo dešava na Fruškoj gori.

„Inspirisana pokretom ORSP, krajem prošle i početkom ove godine, intezivno sam razmišljala kako da okupim ljude koji vole Frušku goru i koji svakodnevno borave na njoj bilo kao planinari, biciklisti ili kao izletnici. Grupa se formila sa jednim ciljem, a to je da se spreči seča šuma na Fruškoj gori. U vezi s tim sam konkretno htela nešto da uradim i osnovala sam Pokret odbranimo šume Fruške gore, gde se borimo da sačuvamo šume, sprečimo dalje uništavanje i da saznamo zašto se to radi“, navodi Dragana.

Seče šuma na Fruškoj gori zadnjih godina postale su primetne čak i običnim prolaznicima. Tim Pokreta u kojem su ljudi iz sfera šumarstva, biologije, zaštite životne sredine pa i prava, uputili su dopis javnom preduzeću NP „Fruška gora“ da im dostave neke informacije o situaciji na Fruškoj gori u poslednjih par godina. Da li su ove seče opravdane i legalne, Javno preduzeće NP „Fruška gora“ odbija da odgovori ljubiteljima ove planine. 

Smatra se da su seče nekontrolisane, neselektivne, da nisu u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o šumama, Zakonom o nacionalnim parkovima i Pravilnikom o šumskom redu. 

Cilj ovog Pokreta je da se usklade Zakoni o zaštiti prirode i zaštiti šuma, gde bi se zona zaštite prvog stepena povećala na 10-15% površine, a da se u zonama zaštite drugog i trećeg stepena vrše samo kontrolisane seče, odnosno prirodne obnove šuma. 
Za šume zaštićenog područja specifično je to da su dozvoljene samo seče prirodne obnove šuma. To je proces u kojem se „stara“ stabla u jednom postupnom, višegodišnjem procesu  zamenjuju mladim stablima koja rastu iz semena. U ovom slučaju to se u ovom nacionalnom parku ne radi po pravilima.

Od skoro je počela i naplata ulaska u NP „Fruška gora“, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među ljudima, ljubiteljima prirode, s pravom, jer u najlepšim nacionalnim parkovima Evrope ulaz je besplatan. Kad se ima ovo u vidu postavlja se pitanje da li generalno ima smisla plaćati naknadu za korišćenje zaštićenog područja, a naročito ako ono više nema svoje prirodne vrednosti? 

Kao jedno od rešenja rešenje, Dragana je istakla da je potrebna promena modela upravljanja nacionalnim parkovima, primena evropskih standarda i stručni menadžment.
„Sve ove promene treba da dovedu do toga da upravljanje nacionalnim parkom „Fruška gora“ bude u funkciji zaštite prirodnog dobra, a ne u funkciji šumarske industrije i da ima održiv model korišćenja koji će uskladiti interese svih zainteresovanih korisnika“, rekla je Dragana.

Ova akcija je dobila veliku medijsku pažnju kao i podršku od poznatih ličnosti poput Ramba Amadeusa, Darka Rundeka i ostalih. Kreirana je i peticija koja broji već preko 3.800 potpisa i koju možete potpisati na sledećem linku: https://www.peticije24.com/zaustavimo_secu_sume_u_nacionalnom_parku_fruska_gora

Fruška gora mi je jedna od najdražih mesta u Srbiji i već sam pisala o njoj i njenim vrednostima. Zato pozivam sve ljubitelje prirode i života da se pridruže ovoj akciji, potpišu peticiju i ne dozvole da im se oduzme nešto što svima pripada.

Populacija u svetu raste, industrija i tehnologija neverovatno brzo napreduju, a samim tim i seče šuma. Šume su pluća planete, zaustavimo svaku nelagalnu seču i u inat posadimo drvo!

Fotografija: Marko Radičević

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: