Biljke, Životinje

Polinacija – Oprašivanje


Oprašivanje je veoma bitan, prirodan proces bez kog bi nestale mnoge biljne kulture, proces koji utiče na ishranu ljudi jer obezbeđuje da hrana bude kvalitetna tj. da u sebi sadrži potrebne vitamine i hranljive sastojke. Zbog navedenih razloga, važno je negovati oprašivače kako bismo sačuvali biljne kulture.

Oprašivanje je u stvari proces prenošenja polena sa jednog na drugi cvet iste vrste. Polen (sitan prah) sadrži muške polne ćelije cveta i proizvode ga prašnici, koji se nalaze na vrhovima prašničnih drški. Navedeni delovi cveta čine muške polne organe. Ženski delovi cveta sastoje se od tučka, drške i plodnika u kojem se nalazi ženska polna ćelija. Svi ovi reproduktivni delovi cveta okruženi su laticama upadljivih boja, koje kao zadatak imaju da privuku insekte i druge životinje koje prenose polen sa cveta na cvet.

Delovi cveta
Izvor: https://riznica.files.wordpress.com/

Postoje dva tipa oprašivanja:

  1. Samooprašivanje (autogamija) se kod nekih biljaka vrši stalno, dok se kod drugih vrši samo na kraju cvetanja, kada unakrsno oprašivanje nije izvršeno.
  2. Unakrsno oprašivanje (ksenogamija) zastupljenije je od autogamije i može biti biotičko (polen prenose životinje) i abiotičko (polen raznose vetar ili voda).

A sada ćemo pisati nešto više o tipovima unakrsnog oprašivanja tj. ksenogamiji. 

Entomofilija tj. oprašivanje pomoću insekata odigrava se tako što insekt prenosi polen jednog cveta na drugi cvet iste vrste. Kada insekt sleti na cvet, kako bi se nahranio polenom i prikupio cvetni nektar od kojeg pravi med, polenov prah se lepi za telo insekta i tako se dalje prenosi na tučkove i oprašuje drugu cvetnu jedinku. Na primer, cvetovi koje oprašuju leptiri su uglavnom crvene boje i veoma su prijatnog mirisa. Dnevni leptiri oprašuju neke vrste karanfila (Dianthus) i duvana (Nicotiana tabacum) i u toku čina oprašivanja sleću na cvetove. Dok biljke koje svoje ukrase (cvetove) otvaraju noću, logično oprašuju noćni leptiri („veštice“) i uglavnom ih privlače latice bleđih boja, ali sa jačim mirisom. Noćne oprašivače  privlači: noćurak (Oenothera), pucavac (Silene) i orlovi nokti (Lonicera). Veštice dok izvode oprašivanje, ne sleću direktno na cvet već lebde ispred njega, kao što to čini kolibri .

Oprašivanje pomoću insekata

Sem insekata, oprašivanje mogu vršiti i druge životinje, poput ptica, puževa i slepih miševa.

Što se ptica tiče (ornitofilija), najdominantnija vrsta jeste kolibri (Trochilidae) koji, kao što je već napomenuto, sisaju cvetni nektar dok trepere krilima iznad biljke i to brzinom od oko 3.300 puta u minutu. To rade pomoću veoma tankog, oštrog i malo povijenog kljuna.

Oprašivanje pomoću ptica (kolibri)

Puževi to rade na drugačiji način, tako što njihovo sluzavo i lepljivo stopalo prelazi preko cvetova i tako prikuplja određenu količinu polena koji prenosi dalje. Oprašivanje pomoću puževa naziva se malakofilija.

Oprašivanje pomoću puževa

Hiropterofiliju vrše slepi miševi (Macroglossus minimus) koji su teški svega 25 g. Oprašivanje se odigrava pomoću dugačkih njuški i jezika. Hrane se isključivo polenom i nektarom koji im služe za podizanje mladunaca.

Oprašivanje pomoću slepog miša

Abiotičko raznošenje polena pomoću vetra (anemofilija) je zastupljeno kod skoro svih trava, palmi i velikog broja drvenastih biljaka poput breze, topole, hrasta, leske, platana, duda i drugih. Zeljaste biljke koje imaju mogućnost oprašivanja pomoću vetra su: hmelj, kopriva, konoplja itd. Ovaj proces odvija se tako što se polen, koji se nalazi na biljci raznosi vetrom. Dakle, i najmanji dašak vetra je dovoljan da prenese polen. Različite biljke imaju različite „tehnike hvatanja“ polena. Kod nekih su tučkovi visoko uzdignuti i lepljivi, što omogućava veću verovatnoću oprašivanja.

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je ovo široko zastupljen prirodan proces i da ga vrše razne vrste životinja, od puževa do slepih miševa. Zato, čuvajmo naše oprašivače koji nam omogućavaju pristup hranljivim materijama. Važno je naglasiti da po završetku polinacije, započinje drugi proces poznatiji kao „oplodnja”.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: