Dok sam pisala tekst „Značaj golubova“ i o metodi kontrole rađanja, donekle sam se osećala loše. Zapitala sam se kako bi bilo da nama neko uzima decu, ubija nas ili nas steriliše? Po čemu se to mi razlikujemo od gomile golubova, uličnih pasa ili bilo koje invazivne vrste?

Mislim da je dovoljno da se nađete na nekom događaju i pomislite „Uh, previše ljudi “. Ali ono što stvarno zapanjuje je statistika. Sve do 19. veka u svetu nije bilo više od milijardu ljudi! Za 200 godina od tih milijardu ljudi nastalo je preostalih 6,5 milijardi. Svakog minuta rodi se 170 ljudi.

Sličan grafik smo već prikazali u tekstu „11.07. – Svetski dan populacije“.

Nagli rast populacije nije novost specifična za ljudsku populaciju. Mnoge populacije različitih organizama kada se nađu u pogodnoj životnoj sredini karakteriše brz rast. Ono što taj rast kontroliše su resursi i međusobni odnosi. Previše jedinki će biti u kompeticiji za hranu, prostor, partnera i to dovodi do povišene smrtnosti. Takođe će biti lako dostupni predatorima. Tako se u prirodi kontroliše brojnost. Nakon industrijske revolucije uslovi za čoveka su se naglo poboljšali. Tehnologija stalno napreduje i uspešno smo se odbranili od svih potencijalnih predatora. Tada počinje nagli rast naše populacije. Upravo ono što i dalje reguliše našu brojnost je kompeticija za različite resurse, što vodi ratovanju. Međutim, nijedna osoba vam neće reći da želi u rat. Svi želimo da živimo u miru, što bi značilo da nam treba više hrane i drugih resursa. Zato ljudi moraju obratiti pažnju na svoje okruženje, biti svesni ograničenja prirode i pokušati da sami održe svoju brojnost. U suprotnom će glad i ratovi biti neizbežni. To već možemo videti na delu. Više ljudi znači veću potrebu za obradivim površinama i intenzivnije krčenje šuma. Genetski modifikovana hrana postaje neizbežna jer je otpornija na štetočine i dobija se veći prinos, pa se više ljudi može prehraniti. Više ljudi znači više otpada i zagađenja, više uništenih staništa drugih organizama, sve više ugroženih vrsta. Vidimo da su svi glavni problemi vezani za samu brojnost ljudske populacije i zato se ovo pitanje nikako ne sme zanemarivati.

Ono što znamo je da su ljudi još iz antičkih vremena znali da kontrolišu svoj fertilitet. Hipokrat je u te svrhe opisao upotrebu divlje šargarepe. Semena ove biljke blokiraju sintezu progesterona i implantaciju embriona. Žene su koristile različite biljke od kojih su pravile čajeve ili barijere kako bi sprečile začeće. Naravno, postojale su i mnogo surovije metode kao što je ubistvo novorođenčadi i nasilni prekidi trudnoće.  Iberci, Asirci, Egipćani, Indijanci, Grci, Rimljani i drugi narodi su prenosili ova znanja. Međutim u to vreme nije bilo potrebe za globalnom kontrolom rađanja zbog svih drugih pretnji sa kojima se čovek suočavao koje su ugrožavale njegov opstanak.

Koji su razlozi zašto danas u određenim regionima sveta dolazi do naglog porasta broja ljudi?

  • dečji brakovi proširuju reproduktivni period i uskraćurju decu potrebnog obrazovanja o reprodukciji i podizanju dece
  • nedostupnost zdravstvenih ustanova u ruralnim sredinama dovodi do visoke smrtnosti novorođenčadi zbog čega ljudi rađaju mnogo dece kako bi bar neka preživela
  • prodaja dece i zapošljavanje dece radi većeg prinosa u porodici su bitan razlog za rađanje što više dece
  • diskriminacija žena uglavnom pod uticajem religije (Muslimani veruju da je njihov smisao na Zemlji da daju što više potomaka, dok Indusi veruju da je uloga žene da rodi što više sinova)
  • zabrana kontracepcije od strane religije što je pogotovo bilo izraženo kod Katolika ranije
  • siromaštvo koje je razlog za prodaju dece
  • nepravila raspodela moći i diskriminacija određenih grupa

Vidimo da su svi navedeni razlozi uglavnom povezani. Nakon industrijske revolucije porast prihoda je dovodio do porasta populacija. Ali dalji porast prihoda je omogućio da se više ulaže u opstanak i edukaciju jednog deteta. Postaje bitan kvalitet, a ne kvantitet. Zato je danas situacija takva da je fertilitet najviši u siromašnim zemljama.

Na slikama iznad možemo videti gustinu naseljenosti različitih regiona sveta. Jasno se  uočava da je najveća naseljenost u Indiji, Bangladešu, Istočnoj Kini, Nigeriji, ali je velika gustina naseljenosti i u nekim delovima Evrope.

Istraživanja iz ’70. godina ukazuju da u svim svetskim društvima postoji snažna želja za kontrolom fertiliteta. Porodice većinom imaju više članova nego što su roditelji planirali. Polovina žena u svetu ne želi da ima više dece nego što ima trenutno, ali ova želja često ne uspeva u praksi. Uglavnom je tako u siromašnim zemljama gde nema dovoljno znanja o metodama za kontrolu rađanja.

Pokret za kontrolu rađanja počinje intenzivno da se razvija tek posle II svetskog rata. Postoje negativna mišljenja o kontroli rađanja. Neki ukazuju na nacističke metode sterilizacije koje su takođe služile za kontrolu reprodukcije određenih grupa. Da, pokreti za kontrolu rađanja su usmereni na siromašne zemlje u razvoju, zemlje Trećeg sveta. To može izgledati kao selekcija, pogotovo ukoliko su mere agresivne. Ne podržavam sterilizaciju, ubijanje niti bilo koji sličan oblik kontrole rađanja, ali mislim da svaka osoba treba da se zapita pri rađanju deteta kako će to uticati na ceo svet.

Postoje mnoga mišljenja na ovu temu: masovno ubijanje siromašnih, kriminalaca, terorista. Čak su pojedini naučnici (Dr. Eric R. Pianka) držali predavanja o potrebi eliminacije velikog broja stanovnika upotrebom virusa.  Naravno da moćnicima ovo odgovara u političke svrhe, to se ne može poreći. Više resursa za njih i manja masa koju je lakše kontrolisati. Sigurno se neće sami ponuditi da ograniče sopstveni fertilitet.

Industralizacija zemalja Trećeg sveta će najverovatnije dovesti do stagnacije daljeg rasta ljudske populacije do 2050. Nakon toga će naša brojnost opasti. Da bi se ovo desilo treba širiti svest, promovisati ravnopravnost, upotrebu kontraceptivnih sredstava, aktivirati i muškarce da učestvuju u planiranju porodice, podstaći strože zakone protiv trgovine i zapošljavanja dece. U mnogim slučajevima se nagrada za mali broj dece dobro pokazala. E tu dolazimo u dodir sa našom državom. Mislim da novi zakon za rađanje više dece neće mnogo dobrog doneti. Prvo sprečite da naši mladi odlaze, onda ćete videti da nas ima dovoljno. A zašto odlaze?

Bitno je da ova tema pokreće i druga važna pitanja: da li dozvoliti abortus, da li sprečiti imigraciju i zatvoriti granice, da li zabraniti razvode osim u slučajevima zlostavljanja (osobe sa većim brojem bračnih partnera teže da imaju više dece)…Sve u svemu mnogo toga za razmišljanje !