Šta ja mogu da uradim?, Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životni stil

Prva novogodišnja eko odluka – veštačka ili prava jelka?

Neki kažu da je tradicija ukrašavanja stara koliko i hrišćanstvo, dok drugi izvori govore da poreklo vodi od doba paganizma ili čak rimskog vremena. Prvi pisani tragovi o ukrašavanju drveća potiču iz baltičkih zemalja, gde su opisani rituali kićenja jelke na centralnom trgu uz ples i pesmu.
Ko god da je prvi počeo, nećemo osporiti jednu stvar – ukrašavanje novogodišnje jelke je lepa tradicija koja tera zimu i stvara lepu atmosferu. Ali moramo da razmišljamo koju cenu planeta plaća za taj divan običaj.

Victorian Christmas Tree
Ukrašavanje jelke u viktorijansko vreme, ilustracija iz časpoisa „Godey's Lady's Book” iz 1860. godine


Ako biramo između plastične ili prave jelke, pre nekoliko godina bih bila među prvim pobornicima plastične jelke. One mogu da se ponovo koriste svake godine, a pritom se ne uništava šuma prilikom njene proizvodnje, nema čišćenja iglica, i sve ukazuje na to da je plastična jelka najprihvatljivije rešenje za zaštitu životne sredine.

Ali nažalost, plastika je plastika, u bilo kom obliku.


Jedna stvar o kojoj ne razmišljamo kad besno upiremo prstom u prodavce živih jela jeste poreklo tog drveća. Ukoliko je legalno proizvedeno, drveće dolazi iz kontrolisanog ekosistema. Za svako uklonjeno drvo iz rasadnika, verovatno je da će proizvođač zasaditi tri-četiri nova, da bi dobio što bolje sadnice za sledeće godine. Rasadnici drveća i cveća, kao što je rasadnik jela iz okoline Kruševca, proizvode stanište za mnoge divlje životinje, time podržavajući ceo ekosistem. Pritom, kupovina ovih sadnica potpomaže domaću proizvodnju i umanjuje zagađenje nastalo transportom na velike razdaljine.

https://i1.wp.com/giantsandpilgrims.com/wp-content/uploads/2015/12/christmas-tree-farm-fojctvp7.jpg?w=616
Rasadnik novogodišnjeg drveća je svojevrstan ekosistem koji je održavan i koji rasadničari stalno obnavljaju.

Veštačko drveće, s druge strane, napravljeno je od plastike i metala i iziskuje mnogo energije za proizvodnju. Plastično drveće često sadrži i polietilen hlorid, ili PVC koji se koristi kao stabilizator plastike, što i nije vrsta materijala koju želite da imate pored dece. Ukoliko je veštačko drvo napravljeno u Kini (što jeste istina u većini slučajeva u Srbiji), morate izračunati i utrošak ugljen-dioksida prilikom prevoženja tog plastičnog drveta. Dakle, da biste neutralizovali ekološki otisak, moraćete da to drvo koristite više od 15 godina.
Međutim, u proseku jedna plastična jelka se koristi najviše do 10 godina, ako i pre toga ne dosadi i ne bude bačena u deponiju gde ostaje decenijama.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih se veštačko drvo pohaba, i baci pre svog korisnog roka od čuvanja od 20 godina.

Dakle, ako hoćete da svetu i sebi učinite uslugu, trebalo bi da kupite pravo drvo s busenom. Tako, posle zime možete da ga presadite u veću saksiju ili direktno u zemlju. Time će drvo da nastavi da upija ugljenik iz atmosfere i da pravi adekvatnu zaštitu pticama i insektima. Ali, kako to biva, ni to nije jednostavno. Saksijsko drveće dolazi uz nekoliko caka – teže je, skuplje i pravi veći nered.

Kako da budemo odgovorni s novogodišnjom jelkom?

Ljudi često prave osnovnu grešku gde drvo prenesu direktno iz hladnog u topli prostor, čime se dormantne (uspavane) iglice brzo suše i opadaju. Da bi se ovaj efekat izbegao, sveže kupljeno drvo prvo držite u garaži, hodniku zgrade ili nekom drugom hladnijem prostoru pet do sedam dana da bi se aklimatizovalo (prilagodilo sobnoj temperaturi postepeno).

Takođe, da bi drvo preživelo i posle praznika, potrebno je da unapred znate gde ćete s njim. Još jedna česta greška je sadnja drveta u otvoren prostor dok zima još traje, i dok još nisu prošli pozni prolećni mrazevi. U toku dve nedelje praznika, biljka se aktivira i počne da proizvodi hranu fotosintezom. Iznošenjem biljke koja nije imala vremena da uđe u dormantnost (stanje mirovanja), jelka se samo smrzne, i na proleće ona i ako preživi, namučena je, i nikada više neće imati dekorativnost koju je posedovala ranije. Da bi se ovo izbeglo, potrebno je sačekati sa sadnjom ili iznošenjem do proleća, ili premestiti biljku u hladniji prostor, da bi se vratila u dormantnost.

https://i0.wp.com/ag.purdue.edu/btny/ppdl/PublishingImages/article%20images/sprucefrost2.jpg?w=616&ssl=1
Sušenje iglica i kasnije odumiranje cele biljke je posledica preranog iznošenja jelke iz toplog u hladno.

Ukoliko nemate gde sa sadnicom, potrebno je naći dozvolu za sadnju u lokalnom parku, školi ili nekoj javnoj instituciji, jer sadnja biljaka „gde mi hoćemo” nije legalna – što je i razumljivo, jer bi nekontrolisana sadnja dovela do svojevrsne estetičke katastrofe.
Prednost je što jelku možete ostaviti u saksiji (ili presaditi u veću saksiju po potrebi), čuvati na terasi ili u bašti i ponovo koristiti sledeće godine. Uz pravu negu, ona će biti bujnija i za nijansu veća svake godine. A u međuvremenu će vezivazi ugljen-dioksid iz atmosfere i proizvoditi kiseonik.

Dakle, ukoliko niste sigurni koju jelku da izaberete ove godine, možete se voditi po ekološkom standardu i uzeti onu s busenom. Ukoliko ste iz Beograda, u odabiru jelke s busenom vam može pomoći rasadnik Goga i Dragan. Takođe, mnogi rasadnici, kao što je rasadnik jela, dostavljaju sadnice na kućnu adresu.
Mi koji već imamo plastične jelke od prošlih godina – treba samo da ih sačuvamo još deceniju ili dve, i bićemo ekološki isplativi. 🙂

Christmas Tree Recycling: Tips for Pick Up, Disposal ...
Iako je prizor bačenog novogodišnjeg drveta tužan – postoje sistemi za recikliranje novogodišnjih stabala. Naravno, ukoliko ste isfrustrirani činjenicom da oni u Srbiji ne moraju obavezno da rade – može nas utešiti činjenica da se drvo bačeno na deponiju u njoj zadržava daleko kraće od plastičnog drveta.

Jednom kada se odlučimo za odgovarajuću jelku – dolazi i ukrašavanje. Uz malo truda i mnogo zabave i ukrasi mogu biti ekološki prihvatljivi, a u isto vreme lepi. Budi EKO Deda Mraz i Napravi, ne kupuj – govore više o pravljenju poklona i ukrasa za jelku. 🙂

Ukoliko ne možete sami da pravite, postoje novogodišnji ukrasi od recikliranih materijala koje možete da kupite, čime potpomažete zajednicu a sebi ulepšavate prazike. KNIToMANIA je jedan od sjajnih kompanija koje se bave ekološkim preduzetništvom.

Sad vam ostaje samo da zasučete rukave, okupite prijatelje i porodicu, kupite divno drvo i zajedno napravite najlepše ekološke ukrase i uživate u praznicima! A ekoblog će biti tu da nam pomogne u našim ekološkim novogodišnjim odlukama. 🙂

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: