Zanimljivosti, Životinje

Putnici bez pasoša

Znate, često sam zamišljala kako bi izgledao moj život da sam se rodila kao muva. Zavidela sam muvama na krilima. Ponekad sam se i igrala sa njima, tačnije nisam se pomerala dok su one hodale po mojim prstima i ja sam im šaputala: „Bežite muve! Imate krila! Obiđite ceo svet!“ Ne znam da li me je neka čula i poslušala. Želim da mislim da jeste. A ja, iako nisam rođena kao muva, niti sam to postala u međuvremenu, i dalje želim da obiđem svet i usput se divim onima koji to mogu svojim krilima i perajima. 

Kada se životinje spremaju za duga putovanja ne kreću baš bez ikakvog znanja i plana. Uglavnom putuju u potrazi za hranom ili mestom gde će se razmnožavati. 
Ptice poseduju poseban osećaj prema Zemlji, kao da imaju urođen kompas, i uvek znaju da se orijentišu ka polovima. Ovakva sposobnost orijentacije naziva se magnetorecepcija. Dugo se smatralo da su uzrok ptičijeg „šestog čula“ ćelije kljuna bogate gvožđem, međutim novija istraživanja pokazuju da je možda u pitanju protein Cry4 pronađen u mrežnjači koji omogućava vizualizaciju magnetnog polja.

Ptica sa dva leta

Arktička čigra (Sterna paradisaea) ili „ptica sa dva leta” nije slučajno dobila ovakav nadimak. Ona se za godinu dana čak dva puta seli „sa jednog kraja sveta na drugi” i tom prilikom leti preko 19.000 kilometara. Krajem aprila naseljava sever Severne Amerike, Evrope i Azije gde se gnezdi i razmnožava, a u julu kreće opet na jug, na Antarktik, i tamo zimuje.

Ljubičasto – Mesto gneždenja, zeleno – mesto zimovanja, crno – putanja migracije
Izvor: www.untamedscience.com

Osim migracija u vazduhu, postoje i one koje se odigravaju na kopnu.

Velika migracija

U Africi, tačnije u Nacionalnom parku Serengeti, koji se svojim većim delom prostire na teritoriji Tanzanije i malim severnim delom na teritoriji Kenije, dešava se ogromna migracija zebri, gnuova, gazela i slonova.

Ova grupa broji oko 2 miliona putnika. Kreću se tokom cele godine na površini od 30.000 m2. U novembru kreću ka jugu iz Masai Mara (Kenija) i u martu stižu do najjužnije tačke Nacionalnog parka gde prave krug i u Oktobru opet dolaze do Masai Mara.

Prošetajte zajedno sa njima:
 https://www.youtube.com/watch?v=t0zwP3xt-xo&t=219s&ab_channel=FreeDocumentary

I u vodenim ekosistemima postoje migracije, a jedna je okupirala misli Aristotela, velikog grčkog filozofa. Reč je o migraciji evropskih jegulja.

Anguila anguila

Na putovanje od Sargarskog mora pa do reka Evrope i nazad u Sargarsko more idu jegulje.  Ljudi su se od davnina pitali odakle jegulje stižu do Evrope, a Aristotel je smatrao da niču iz blata. Danas se zna da se jegulje mreste u Sargarskom moru, a zatim ikra odande, nošena morskim strujama, ide ka Evropi. Ova mirgacija traje 3 godine, a jegulje prolaze kroz određene metamorfoze.

Roze – američka jegulja (Anguilla rostrata), zeleno – evropska jegulja (Anguilla anguilla)

Prvo ikra metamorfozira u larvu, a larva zatim u malu staklastu jegulju. Pre nego što uđe u reke Evrope, staklasta jegulja promeni boju svog tela u braonkasto-zelenu kako ne bi bila lako uočljiva eventualnim predatorima.

U nekom momentu jegulja pronađe mesto gde će stanovati, biti zaštićena od predatora i gde će imati dosta hrane. Na tom staništu provede oko 10 godina, raste, i opet promeni boju u žutu. Kada dođe vreme za mrest ona poslednji put metamorfozira menjajući boju svog tela u sivu, njen digestivni trakt se potpuno redukuje i oči joj se povećaju. Ove promene nastaju zato što se jegulja ne hrani dok putuje do Sargarskog mora, a zbog dalekog puta potreban joj je dobar vid.

Pišite nam da li ste i vi nekad zavideli nekoj životinji, i šta je bio razlog za to. ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: